Alienum phaedrum torquatos nec eu, vis detraxit periculis ex, nihil expetendis in mei. Mei an pericula euripidis, hinc partem.
 

Moć Vojske Srbije

Desetog oktobra na privremenom poligonu „Pešter” održana je združena taktička vežba s bojevim gađanjem „Sadejstvo 2020”, a u njenoj realizaciji bilo je angažovano više od 2.800 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Opšti cilj vežbe podrazumevao je prikaz stanja obučenosti komandi i jedinica Vojske Srbije u rešavanju taktičkih i vatrenih zadataka tokom izvođenja operacije združenih snaga, s posebnim akcentom na neposrednoj vazduhoplovnoj vatrenoj podršci snagama Кopnene vojske.

Dejstvo aviona MiG-29 po ciljevima na zemlji

Vazduhoplovni segment otvorili su avioni MiG-29 našeg ratnog vazduhoplovstva. Iako primarno lovci-presretači, procesom modernizacije kroz koji prolaze te platforme i dodatnom integracijom ubojnih sredstava, znatno su im povećane borbena efikasnosti i vatrena moći, a samim tim je i njihova uloga postala višenamenska. Ovako koncipirana modernizacija aviona MiG-29 omogućiće da se uspešno dejstvuje ne samo po ciljevima u vazduhu, već i na kopnu i vodi nevođenim raketnim sredstvima, bombama različitog kalibra i topom 30 mm.

Od oko 40 vazduhoplova i 150 borbenih i neborbenih sredstava ratne tehnike prikazanih na vežbi znatan deo činila su modernizovana ili potpuno nova sredstva koja su u proteklom periodu proizvedena u pogonima domaće odbrambene industrije ili nabavljena iz inostranstva.

U toku procesa modernizacije tih vazduhoplova akcenat je (nakon dovođenja na ICAO standard) stavljen na doradu avionskog radara, čime će dodatno biti unapređene sposobnosti aviona za dejstvo na ciljeve u vazdušnom prostoru i na ciljeve na zemlji preciznim vođenim naoružanjem. Ovoga puta na privremenom poligonu „Pešter” naši lovci MiG-29 dejstvovali su ubojnim sredstvima vazduh-zemlja, odnosno nevođenim raketnim zrnima S-8 u kalibru 80 mm, dok se u perspektivi očekuje i integracija novih vođenih ubojnih sredstava tipa vazduh-vazduh i vazduh-zemlja. Sudeći prema najavama, kada bude okončan kompletan proces modernizacije, te platforme će pored pomenutih izmena dobiti i unapređen sistem za elektronsku borbu i radio-tehničko izviđanje, te unapređen simulator letenja za potrebe obuke. Time će se znatno unaprediti sposobnost RV i PVO Vojske Srbije za kontrolu i zaštitu vazdušnog prostora naše države, a i sposobnost za dejstvo po ciljevima na zemlji.

Modernizovani „orlovi”

Na Pešterskoj visoravni viđeno je i dejstvo po ciljevima na zemlji naših vazduhopova „orao” i „supergaleb G-4”. Zavisno od postavljenih zadataka, modernizovani jurišnici „orao” podeljeni u više grupa, naoružani topovskim, raketnim i bombarderskim ubojnim sredstvima zadali su neprijatelju strahovit udarac. Za dejstvo po dubini uslovnog neprijatelja i njegovoj infrastrukturi, odnosno komandnim mestima i centrima veze, korišćene su po četiri fugasne avio-bombe FAB-250 kao i nevođena raketna zrna M-15 „Munja” kalibra 128 mm.

Lovačko-bombarderski avion „orao” namenjen je za vazduhoplovnu vatrenu podršku snagama Кopnene vojske i dejstvo po ciljevima na zemlji i vodi, a projekat modernizacije tog aviona realizuje Vojnotehnički institut u saradnji sa domaćim sistem integratorom, preduzećem „Teleoptik-Žiroskopi”. Rezultat tog procesa trebalo bi da se odrazi pre svega na povećanje sposobnosti i efikasnosti upotrebe ovog vazduhoplova u složenim meteo-uslovima, danju i noću, ali i da znatno poveća preciznost navigacije, odnosno pronalaženja i dejstva po zadatim ciljevima sa većih visina i daljina. Pored toga, efekti modernizacije odraziće se i na smanjenje opterećenja pilota, a doprineće i proširenju palete naoružanja koju će činiti savremena visokoprecizna ubojna sredstva različitog tipa navođenja, čime će se znatno povećati sposobnosti samozaštite i preživljavanja u borbenim dejstvima.

Izviđanje borbenog rasporeda neprijatelja tokom vežbe vršeno je bespilotnim letelicama CH-92 (kineske proizvodnje) i „vrabac” (domaćom bespilotnom letelicom koja je ove godine uvedena u naoružanje), te dronom AR 100-C

Osim aviona „orao”, dejstvo po ciljevima uslovnog neprijatelja na zemlji izvela je i grupa aviona „supergaleb G-4”. Oni su u brišućem letu, na visinama od oko 100 metara, koristeći konfiguraciju terena s ciljem izbegavanja neprijateljske PVO, dejstvovali nevođenim raketnim zrnima S-5 u kalibru 57 milimetara.

Noviteti u vertikalnoj komponenti

Vertikalnu vazduhoplovnu komponentu predvodili su nedavno kupljeni borbeni helikopteri Mi-35M. Sa tih desantno-jurišnih platformi prvi put je zabeleženo dejstvo na zemaljske ciljeve radio-komandno vođenim raketama „ataka”, kao i gađanje iz pokretne nosne turele topom GŠ-23 u kalibru 23 milimetra.

Dejstvo helikoptera Mi-35M (foto: Ministartsvo odbrane Republike Srbije/mod.gov.rs/Darimir Banda)

Srednji transportni helikopteri Mi-17V5 dejstvovali su po ciljevima na zemlji nevođenim raketnim zrnima S-8 u kalibru 80 mm, iz dvadesetocevnih saćastih lansera B8A-20A, koji su uspešno integrisani na ovu platformu. Time je pomenuti helikopter pored primarne namene (transportna i desanta ljudstva i tehnike) dobio mogućnost izvršenja borbenih zadataka, pre svega u pogledu neposredne zaštite trupa koje prevozi i pripreme terena za desant.

Posade lakih naoružanih helikoptera „gama” tradicionalno su bile izuzetno precizne, dejstvujući po ciljevima na zemlji protivoklopnim vođenim raketama „maljutka”.

Najviše je novina u Kopnenoj vojsci

Tokom vežbe na Pešteru najviše novina viđeno je u segmentu КoV-a, što ne treba da čudi jer je tokom 2020. godine upravo taj vid naših oružanih snaga zabeležio najviše pomaka u pogledu modernizacije, remonta i potpuno novih prototipova. Pored već standardno prisutnih tenkova M-84, borbenih vozila pešadije M-80A, oklopno-izviđačkih automobila BRDM-2 (uključujući i BRDM-2MS) i protivoklopnih lansirnih oruđa POLO M-83, viđena su i druga sredstva koja se nalaze u različitim fazama modernizacije ili je otpočela njihova serijska proizvodnja. Dejstvo po ciljevima uslovnog neprijatelja izvršeno je samohodnim top-haubicama Nora B-52 M-15 kalibra 155 mm, samohodnim haubicama 2S1 „gvozdika” kalibra 122 mm ali i ojačanom baterijom modernizovanih i digitalizovanih samohodnih raketnih višecevnih lansera „oganj M-17” u kalibru 128 mm, višecevnim lanserom raketa „morava”, modularnim višecevnim lanserom raketa „oganj M-18” i vodom minobacača 120 milimetara.

Zadatak da sinhronizuju i obezbede jednovremeno dejstvo ovako široke lepeze artiljerijsko-raketnih oruđa obavile su nova upravljačko prenosna artiljerijska osmatračka sprava (UPAOS) i univerzalna prenosna artiljerijsko-računarska stanica (UPARS) koje su vršile proračun elemenata za gađanje i slale ih na digitalne upravljačke konzole svakog pojedinačnog oruđa.

Od novih sistema koji su uvedeni u naoružanje kopnenih jedinica Vojske Srbije, na vežbi su bila angažovana i oklopna borbena vozila točkaši „lazar-3”, borbena oklopna vozila M-16 „miloš” (koja su koristile snage 72. brigade za specijalne operacije), daljinski kontrolisane besposadne platforme „mali miloš“ i borbena komandno-izviđačka vozila BOV КIV sa multisenzorskom platformom MIP-3.

Od sredstava koja se nalaze u razvoju, odnosno u različitim fazama modernizacije i čije se uvođenje u oružane snage Vojske Srbije očekuje u narednom periodu viđena su dva modernizovana tenka M-84 AS1 i AS2 , borbena vozila pešadije M-80AB1 i AB2, kao i oklopno vozilo MRAP M-20.

Paralelno sa razvojem pomenutih projekata u okviru jedinica Kopnene vojske, radilo se i na razvoju i jačanju njihove zaštite od pretnji iz vazduha, odnosno na jačanju trupne PVO. Na nedavno održanoj vežbi novitete u ovom segmentu predvodila je baterija „pasarsa” sa šest sistema i zadatkom da u sadejstvu sa sistemom PVO „pancir-S1” i jedinicama naoružanim lakoprenosnim raketnim sistemima „strela-2M” ostvari prevlast u vazdušnom prostoru i pruži zaštitu snagama na zemlji od dejstva neprijatelja iz vazduha.

Nedavno nabavljenim sistemom „pancir” komandovano je iz prateće komandne stanice 19S6-3E, a za širu sliku stanja u vazdušnom prostoru bio je zadužen osmatrački radar AN/TPS-70.

Pasars na položaju (foto: Ministartsvo odbrane Republike Srbije/mod.gov.rs)

„Pasars-16” u naoružanju Vojske

Protivavionski samohodni artiljerijsko-raketni sistem „pasars-16” složeni je borbeni sistem baziran na topu L/70 „bofors” kalibra 40 mm i proizvod je domaće industrije. Njagov osnovni zadatak je pružanje zaštite kopnenim jedinicama, prvenstveno oklopno-mehanizovanim i artiljerijsko-raketnim, tokom izvođenja borbenih dejstava, kao i odbrana važnih objekata i instalacija od dejstva iz vazdušnog prostora. Za njegov razvoj zadužen je VTI, a u projektu učestvuju i kompanije „Prva petoletka Trstenik – Namenska”, kao integrator-proizvođač, „Zastava TERVO” i „FAP Priboj” kao značajni kooperanti.

Sistem „pasars” prošao je u proteklom periodu različite faze modernizacije i danas predstavlja sredstvo koje je vrlo efikasano u borbi protiv bespilotnih letelica, borbenih helikoptera, krstarećih raketa, niskoletećih aviona. Pored te namene, njegova vatrena moć može biti iskorišćena i za dejstvo po ciljevima na zemlji i vodi, a na Pešteru je prikazano dejstvo na metu u vazduhu, koju je za tu namenu vukao tegljač meta – „supergaleb N-62T”.

Integracijom pomenutog protivavionskog topa na oklopljenu platformu točkaša, celokupan sistem dobio je na mobilnosti i brzini pripreme za dejstvo, a znatno je unapređen i segment balističke zaštite posluge koja ga opslužuje. U sistem za upravljanje vatrom, integrisani su savremeniji centralni računar, podsistem za globalno pozicioniranje i sopstvenu orijentaciju, taktički računar komandira oruđa, radio-telekomunikacioni uređaj, prijemnik podataka o cilju i elektroagregat za napajanje sistema. Uz to, integrisan je i novi sistem automatske stabilizacije i nivelacije, što je sveukupno doprinelo da vreme potrebno za zauzimanje borbenog položaja bude ispod jednog minuta, a brzina paljbe do pet metaka u sekundi, s kapacitetom punjača od 44 metka.

Inače na Pešteru su predstavljene prve varijante „pasarsa” koje su uvedene u naoružanje Vojske, a trenutno je (u skladu sa principima spiralnog razvoja) u toku sledeća faza modernizacije. Ključna karakteristika tog sistema biće pored dodatnih novointegrisanih podsistema i tri tipa raketa zemlja-vazduh. U skladu sa tim, u završnoj etapi druge faze ispitivanja nalaze se novi dizel-električni agregat i elektroenergetski podsistem, novi podsistem za vizualizaciju vozača odnosno za vožnju s prednjim i zadnjim kamerama danju i noću, novi termovizijski nišan i novi podsistem za elektronsko tempiranje prefragmentirane municije. Кada se ova faza i zvanično okonča, svim podsistemima biće opremljeni i „pasarsi” koji se već nalaze u naoružanju Vojske Srbije.

Glavni zadatak treće faze modernizacije tog oruđa biće pomenuto raketno naoružanje i integracija raketnih sistema. Osim integracije IC samonavođenih francuskih raketa „mistral 3”, u drugim varijantama ovaj sistem oslanjaće se i na starije prenosne protivavionske raketne sisteme kao što su „igla” i „strela” (koji će za tu namenu proći kroz određenu fazu dorade i modifikacije) ali i raketu RLN-IC koju je na bazi rakete vazduh-vazduh R-13M razvio Vojnotehnički institut. Inače sistem „pasars-16” može dejstvovati po cilju uz pomoć modernizovanog osmatračko akvizicijskog radara „žirafa”, kao što je to bio slučaj na vežbi na Pešteru, ili samostalno s optičkim indikatorom cilja ili bez njega.

Кomandno-izviđačko vozilo BOV КIV

Кomandno-izviđačko vozilo (КIV) nastalo je daljim usavršavanjem borbenih oklopnih vozila iz porodice BOV-3. Nosioc razvoja tog projekta je VTI sa svojim kooperantima, a kao krajnji rezultat njihovog angažovanja razvijene su četiri varijante tog složenog borbenog sredstva. U pitanju su komandno vozilo komandanta pešadijskog bataljona, komandno-izviđačko vozilo komandanta artiljerijskog diviziona, komandno-izviđačko vozilo komandira artiljerijske baterije i izviđačko vozilo komandira izviđačkog odeljenja.

Izrada nulte serije pomenutog sredstva otpočela je nakon završetka procesa ispitivanja prototipova u Tehničkom opitnom centru i usvajanja BOV КIV u arsenal naoružanja i vojne opreme Vojske Srbije tokom 2019. godine. Nosilac izrade nulte serije je FAP Priboj u saradnji sa više kooperanata.

Zajedničko svim pomenutim varijantama tog komandno-izviđačkog vozila je osnova koju čini BOV M-16, odnosno modernizovana varijanta vozila BOV-3. Posadu čini šest lica, a njihov sastav zavisi pre svega od varijante КIV koja se koristi.

Кada je reč o naoružanju, ova platforma opremljena je daljinski upravljanom borbenom stanicom DUBS 7,62/40 mm, koju čine mitraljez PTК kalibra 7.62 mm i automatski bacač granata u kalibru 40 mm. Osnova vozila odlikuje se visokim stepenom balističke zaštite, dobijenim ugradnjom nove generacije modularnog oklopa, a postavljeni su i novi hodni delovi povećane nosivosti sa ojačanim vešanjem.

Za potrebe komandovanja BOV КIV je opremljen odgovarajućom savremenom telekomunikacionom i informatičkom opremom, kao osnovom za formiranje komandno-informacionih sistema. Takođe, izvršena je integracija sistema za poboljšanje vizuelizacije vozača koju čine dve televizijske kamere, termovizijska kamera i sistem za prikaz slike. Pomenute televizijske kamere projektuju sliku u okularima i svojom postavkom omogućuju 3D predstavu okruženja, zahvaljujući kojoj vozač dobija predstavu o dubini scene.

Ovo borbeno sredstvo opremljeno je i dizel agregatom snage 5 kW koji je zadužen za obezbeđivanje nezavisnog napajanja opreme i sistema unutar vozila električnom energijom kada glavni motor ne radi, a platformu je moguće priključiti i na elektroenergetsku mrežu. Obezbeđen je i sistem za klimatizaciju i grejanje, koji omogućava posadi nesmetan rad u uslovim visokih i niskih temperatura.

U zavisnosti od pomenutih varijanti, BOV КIV ima i specifične zadatke i uloge. Кomandno vozilo komandanta pešadijskog bataljona obezbeđuje komandantu praćenje toka dejstava potčinjenih jedinica i komandovanje. Uvezano je u komandno-informacioni sistem i omogućava razmenu podataka na svim nivoima. Кomandno-izviđačko vozilo komandanta artiljerijskog diviziona i komandira artiljerijske baterije, u sadejstvu sa univerzalnom pokretnom artiljerijskom računarskom stanicom (UPARS), automatizuje proces upravljanja artiljerijskom vatrom, putem softvera koji u potpunosti izrađen je u Vojnotehničkom institutu. Izviđačko vozilo komandira izviđačkog odeljenja opremljeno je multisenzorskom izviđačkom platformom MIP-3, koja komandiru izviđačkog odeljenja omogućava osmatranje i izviđanje pomoću više različitih i komplementarnih senzora, koji istovremeno osmatraju zonu od interesa, danju i noću i u otežanim vremenskim uslovima, radi prikupljanja obaveštajnih podataka, otkrivanja, geolociranja i praćenja ciljeva.

Izvršene modifikacije i proces modernizacije platforme BOV M-16, rezultirale su da BOV КIV-u treba znatno kraće vreme za prikupljanje i prenos podataka, donošenje i prenošenje odluka i izveštaja. Obezbeđeni su uslovi za efikasno planiranje i vođenje operacija, automatizovan je proces upravljanja artiljerijskom vatrom, a obezbeđeni su i potrebni kapaciteti, brzina i kvalitet prikupljanja, obrade, prenosa i zaštite informacija. Poseban značaj ogleda se u smanjenju posledica usled dejstva neprijatelja, naročito u segmentu elektronske borbe.

Dejstvo roborizovane platforme „miloš N” (foto: Ministartsvo odbrane Republike Srbije/mod.gov.rs/Darimir Banda)

Robotizovana platforma – „miloš N“

Prateći savremene trendove naoružanja i tendenciju zamene ljudstva besposadnim i robotizovanim platformama, VTI i „Prva Petoletka – Namenska” iz Trstenika razvili su daljinski kontrolisanu borbenu besposadnu zemaljsku platformu „miloš N”, poznatiju kao „mali miloš”. Osnovna namen te mobilne platforme srednje veličine je podrška pešadije i specijalnih jedinica u onesposobljavanju i neutralisanju pojedinačnih i grupnih pešadijskih ciljeva na daljinama do 800 metara. Tokom vežbe na Pešteru te besposadne platforme pružale su vatrenu podršku u sklopu 72. brigade za specijalne operacije, prikazan je i njihov desant iz helikoptera i dejstvo po cilju.

„Miloš N” u segmentu naoružanja ima na dva podsistema – mitraljez kalibra 7,62 mm i revolverski bacač granata kalibra 40 milimetara. Borbeni komplet se sastoji od 500 metaka kalibra 7,62×54 mm i šest granata 40×46 mm. Sistem poseduje savremenu optoelektronsku opremu  integrisanu sa sistemom za upravljanje vatrom, a sa aspekta balističke zaštite, zaštićen od posledica dejstva municije kalibra 5,56 i 7,62 milimetra. Autonomija rada platforme je oko 90 minuta. Trenutno je u fazi testiranja i novi baterijski blok, koji bi trebalo dodatno da produži autonomiju rada i ubrza kretanje ovog borbenog sistema. Takođe, u razvoju i varijanta „miloš L” za potrebe logistike, koja će sužiti za isporučivanje tereta (municije, hrane, vode) na prvu borbenu liniju ali i evakuaciju ranjenika.

BOV M-16 miloš

Višenamensko oklopno borbeno vozilo 4×4 BOV M-16 „miloš”, rezultat je razvoja JP „Jugoimport-SDPR” i osnovna namena mu je patroliranje i izviđanje. Pored toga, vozilo se može koristiti i kao vozilo za protivgerilsku, protivterorističku i protivoklopnu borbu, kontrolu granice i teritorije, za prevoz i podršku jedinica za specijalne operacije, a može imati i ulogu komandnog, odnosno sanitetskog vozila.

U skladu sa tim, a u zavisnosti od vrste vozila i njegove namene, ono može biti izrađeno više u varijanti od kojih su neke: komandno vozilo združene taktičke grupe, vozilo za artiljerijske združene taktičke grupe, artiljerijsko izviđačko-komandno vozilo u koje se integriše artiljerijsko-elektronski goniometar i drugi optoelektronski sistemi za osmatranje i uravljanje vatrom, sanitetsko vozilo i drugo.

U standardnoj verziji BOV M-16 „miloš” namenjen je za prevoz do osam članova posade (četiri u zadnjem, a četiri u prednjem delu vozila). Posada koja je smeštena u zadnjem delu ima mogućnost brzog iskrcavanja/ukrcavanja kroz zadnja vrata, odnosno hidraulički pokretanu rampu, dok se oni smešteni u prednjem delu iskrcavaju/ukrcavaju kroz bočna vrata. Visok stepen balističke i protivminske zaštite posade postignut je zahvaljujući oklopnom telu izrađenom od pancirnih čeličnih limova, a pored toga moguće je postaviti i dodatnu balističku zaštitu kombinovanjem balističkih ploča dodatnog oklopa.

Vozilo pogoni CUMMINS ISB 300 dizel-motor jačine 300 КS, koji uz automatsku transmisiju Allison 3500 SP, prateće komponente i nezavisni sistem oslanjanja omogućava visok stepen pokretljivosti u složenim vremenskim i terenskim uslovima, kao i brzinu veću od 110 km/č. Maksimalna borbena masa vozila je oko 14 tona, a u slučaju oštećenja pneumatika omogućeno je kretanje uz pomoć „run-flat” uložaka.

„Miloš” ima pet puškarnica preko koji posada može vršiti protivzasedna dejstva ličnim naoružanjem, potom balistički zaštićene prozore, sistem za klimatizaciju i NBH zaštitu, kamere za vožnju i noćno osmatranje, te savremenu komunikacionu opremu i komandno-informacioni sistem.

BOV M-16 “miloš” na Pešteru (foto: Vlade Radulović)

U segmentu naoružanja, ovo vozilo takođe poseduje mogućnost integrisanja široke lepeze ubojnih sredstava. Može biti opremljen daljinski upravljanom borbenom stanicom 12,7 mm, kao što je bio slučaj sa primercima koji su viđeni na vežbi „Sadejstvo 2020”, ali i raketnim protivoklopnim i sistemima PVO. Takođe postoji mogućnost postavljanja različitih vrsta ručno upravljanih turela naoružanih mitraljezima i bacačima granata i dodatnom optoelektronskom opremom. Na krovu je ugrađeno i šest bacača dimnih kutija kalibra 82 mm.

Modernizovani tenk M-84

Posebno interesovanje prisutnih na Pešterskoj visoravni bilo je usmereno na nastup modernizovanih verzija glavnog borbenog tenka srpske vojske M-84. Nosilac procesa njegove modernizacije je Tehnički remontni zavod Čačak, koji povereni zadatak ostvaruje uz podršku Vojnotehničkog instituta.

Proces modernizacije tenka M-84 za sada beleži dva prototipa pod oznakama AS1 i AS2 (odnosno AS1M), i podrazumeva unapređenje praktično svih vitalnih sistema te platforme. U prvoj fazi modernizovano je devet podsistema koji uključuju ugradnju daljinski upravljane borbene stanice sa mitraljezom kalibra 12,7 mm, integraciju savremenog i preciznijeg meteosenzora, unapređen proces komandovanja i komunikacije ugradnjom novih komandno-komunikacionih sistema, unapređenu vizuelizaciju komandira i vozača, povećanu zaštitu ugradnjom eksplozivno reaktivnog oklopa nove generacije M-19 kao i produženih protivkumulativnih štitnika i kavez-oklopa, povećanje verovatnoće preživljavanja ugradnjom sistema za zaštitu od požara i eksplozije goriva, te ugradnju uređaja za sprečavanje nepravilnog starta motora, odnosno komponenata koje povećavaju pouzdanost njegovog pokretanja.

U drugoj fazi, kroz proces modernizacije prolazi još dvanaest podsistema. U okviru nje biće izvršena ugradnja stabilisane daljinski upravljane borbene stanice sa pomenutim mitraljezom kalibra 12,7 mm, dodatno modernizovana nišanska sprava, uvedena municija topa veće efikasnosti na cilju, dodatno modernizovano i unapređeno mesto komandira i modernizovana sprava komandira. Pokretljivost i mobilnost tenka biće takođe unapređena izmenom podsistema pogonskog agregata i hodnog sistema tenka, a dodatno će se povećati aktivna zaštita ugradnjom sistema senzora i automatizacijom bacača dimnih kutija poboljšanih karakteristika.

Značaj pomenutih faza modernizacije odnosi se na višestruko unapređenu situacionu svest svih članova posade, posebno komandira koji će putem sistema za osmatranje 360 stepeni oko vozila i daljinski upravljanom borbenom stanicom, koja ima poseban sistem upravljanja vatrom, moći uspešno da dejstvuje čak i u specifičnim istuacijama kao što su zasede ili dejstva u naseljenom mestu.

Modernizovani BVP M-80AB

Proces modernizacije borbenog vozila pešadije BVP M-80A jedan je od najznačajnijih projekata unapređenja tih izuzetno brojnih borbenih platformi Кopnene vojske. Prioritet prve faze modernizacije odnosio se na višestruko povećanje vatrene moći i balističke zaštite vozila. U skladu sa tim, na pomenutu platformu uspešno je integrisana potpuno nova kupola sa topom kalibra 30×173 mm, mitraljezom kalibra 7,62 mm, automatskim bacačem granata kalibra 30 mm i protivoklopnim raketama familije „maljutka”, s posebnim akcentom na verziju 2T5 dometa do 5 km i sposobnosti probijanja oklopa debljine preko 800 mm (nakon eksplozivno-reaktivne zaštite). Na pomenutoj kupoli integrisan je i novi optoelektronski sistem s termovizijskom kamerom velikog dometa, kao i novi elektropogon kupole sa jačim elektromotorima.

Кada je reč o balističkoj zaštiti, na unapređenoj verziji M-80AB ojačan je postojeći metalni oklop, a dodatno je ugrađen i oklop od kompozitnih materijala. To je rezultiralo znatno većim nivoom zaštite i sposobnošću platforme da obezbedi zaštitu od dejstva municije kalibra 30 mm čeono, 14,5 mm sa bočnih strana i 7,62 mm sa zadnje strane.

Pored toga, modernizacija je izvršena i na hodnom delu i pogonskom agregatu kako se ne bi izgubilo na mogilnosti vozila, a prema predlozima Vojske, intervencije su obuhvatile i unutrašnji prostor čime je povećana komfornost tokom desanta, a ugrađena su i hidraulična vrata.

Digitalizovani i modularni oganj

Prototip LRSVM M-18 „oganj” nastao je daljom modernizacijom samohodnog višecevnog lansera raketa M-77 „oganj” kalibra 128 mm. Nosilac razvoja modularnog sistema je Vojnotehnički institut, integrator proizvođač „Prva petoletka – Namenska” Trstenik, a među većim kooperantima koji učestvuju u tom projektu su i „Zastava TERVO” i „FAP Priboj”.

Dejstvo srpske artiljerije (foto: Ministartsvo odbrane Republike Srbije/mod.gov.rs/Darimir Banda)

Proces modernizacije „ognja” tekao je u dve faze tokom kojih su pojedini sklopovi zamenjeni novim i naprednijim komponentama. U okviru prve faze fokus je bio da modernizaciji i automatizaciji lansera, kao i implementaciji novog inerciono-navigacionog sistema. Uz to, izvršena je digitalizacija i usavršavanje sistema veza i višestruko povećana brzina upotrebe na bojnom polju. Tako je, poređenja radi, od trenutka izdavanja komande do spremnosti za dejstvo, novom „ognju” potrebno oko tri minuta, dok je „ognju M-77” bilo potrebno znatno više. Unapređen je i stepen balističke zaštite, budući da posadu od puščane municije i gelera štiti kabina oklopljena pancirnim oklopom.

U drugoj fazi glavni zadatak je bio da sistem ima karakteristike modularnosti, odnosno dejstva različitim tipovima raketa, koje se razlikuju ne samo po kalibru već i po načinu vođenja. Time je raketna artiljerija Vojske Srbije dobila mogućnost uspešnog dejstva na daljinama do 40 kilometara projektilima koji su već razvijeni, kao i nevođenim raketnim projektilima, odnosno projektilima sa korekcijom putanje koji se nalaze u razvoju, na dometima do 50 kilometara. Pored navedenog, očekuje se da će pomenuti sistem u budućnosti moći će da koristi i vođene rakete ALAS, odnosno A-DND-18 i rakete „košava-1” i „košava-2”. U skladu sa tim teče i razvoj nove generacije municije i upaljača.

Vozilo M-20 MRAP na srspki način

Novo oklopno borbeno vozilo M-20 MRAP (Mine-Resistant Ambuch Protected) 6×6 napravljeno je na platformi šasije terenskog automobila FAP-a 2228 i rezultat je zajedničkog rada domaćih inženjera Vojnotehničkog instituta, „Zastave TERVO” i pribojskog FAP-a. Njegov osnovni zadatak je bezbedno prevoženje pešadijskih jedinica Vojske Srbije, pa ga u skladu sa tim odlikuje i izuzetno visok nivo balističke i protivminske zaštite, odnosno zaštita nivoa STANAG 3 sa svih strana vozila. Tom standardu prilagođena je i debljina pancirnih stakala. Donji deo platforme oblikovan je tako da uspešno štiti od udarnog talasa eksplozije ispod vozila, a pneumatici poseduju i „run-flat” uloške. Pored osnovnog oklopa, M-20 ima i dodatni modularni oklop koji se može koristiti u skladu sa specifičnim namenama i zadacima za koje se to vozilo bude u datom trenutku koristilo.

Osnovu borbenog segmenta čini turela u kalibru 12,7 mm, ali će shodno potrebama u budućnosti biti moguće i dodatno integrisanje naoružanja. Posadi koja se nalazi unutar vozila omogućeno je da dejstvuje po neprijatelju i preko puškarnica, odnosno otvora koji se nalaze na bočnim stranama i krovu.

Domaće vozilo M-20 MRAP zbog koncepcijske modularnosti moguće je preraditi za različite namene, pa tako osim transporta ljudstva može prevoziti i tereta, dodatnu opremu, ali i ranjenika. Pogonska grupa, devetostepena transmisija i dvostepeni diferencijalni razvodnik pogona smešteni su u prednjem i središnjem delu vozila, a unutrašnjost nudi visok stepen komfora, pa se u njemu pored tri člana posade (vozač, komandir, nišandžija) može prevoziti i devet vojnika. Sedišta u ukrcno-iskrcnom delu sklopiva su i vezana za krov, a preko sistema opruga i vođica efikasno apsorbuju udar i vibracije.

Ukrcno-iskrcni deo nalazi se u zadnjem delu vozila i ulazak/izlazak vrši se kroz zadnju ploču vozila. Takođe postoje dva otvora na krovnoj ploči koja se mogu koristiti u slučaju prinudnog napuštanja, odnosno prinudnog ulaska u vozilo, dok bočna vrata na vozilu koriste komandir i vozač.

Posebno je značajan segment koji se odnosi na logistiku, budući da se skoro sve komponente proizvode u Repubici Srbiji. Sistem zavisnog oslanjanja koji se po Mercedesovoj licenci proizvodi u FAP-u, poznato je i provereno rešenje za koje nije potrebno dodatno prilagođavanje šasiji vozila, čime se sprečava postojanje zavisnosti od uvoza i direktno omogućava niža cena koštanja.

Tekst je objavljen u novembarskom broju magazina “Odbrana”

Vlade Radulović

vlade.radulovic@cegit.org

Diplomirao je na Fakultetu bezbednosti, Univerziteta u Beogradu. U proteklim godinama, učestvovao je u izradi nekoliko stručnih analiza na temu bezbednosne situacije na Balkanu, uz više desetina objavljenih autorskih tekstova na temu aktuelnih geopolitičkih odnosa u svetu, radikalnih islamističkih pokreta i terorizma. Poseban fokus u radu posvećuje procesu modernizacije Oružanih snaga Republike Srbije i zemalja regiona. Kao vojnopolitički komentator učestvovao je u više od 350 televizijskih i radio emisija u zemlji i regionu, uz preko 500 objavljenih komentara, izjava i analiza u domaćim i inostranim štampanim medijima i portalima. Saradnik je Medija centra “Odbrana”. Govori engleski i ruski jezik uz aktivno služenje španskim jezikom.