Alienum phaedrum torquatos nec eu, vis detraxit periculis ex, nihil expetendis in mei. Mei an pericula euripidis, hinc partem.
 

Mreža Fetulaha Gulena na Balkanu

Etnička raznovrsnost prisutna na Balkanskom poluostrvu godinama unazad predstavlja dobro uporište za aktivnosti Hizmet organizacije i njenih ogranaka. Pomenuta mreža bivšeg imama Fetulaha Gulena i dan danas stvara veliki broj problema i izazova kako za stanovništvo, tako i za sisteme bezbednosti u ovom delu Evrope. Jedan od njih jeste i postojanje brojnih škola i ustanova koje su u nekoliko navrata bile pod sumnjom da sarađuju sa Gulenovom organizacijom. Kao najznačajnije lokacije delovanja Gulenove mreže izdvajaju se Bosna i Hercegovina, Republika Severna Makedonija, Republika Albanija, a njegov uticaj prisutan je i na teritoriji Kosova i Metohije.

Bosna i Hercegovina

Kada je reč o mreži Fetulaha Gulena na Balkanu, nekoliko slučajeva hapšenja i zahteva za deportaciju upućenih od strane Turske Bosni i Hercegovini, pokrenuli su pitanje uticaja koji FETO (Fethullah Terrorist Organisation, naziv koji koriste turske vlasti) ima na prostoru bivše Jugoslavije. Na osnovu svih realizovanih aktivnosti u proteklim godinama, čini se da najveći uticaj u BiH ima „Richmond Park Schools”, škola koja je formalno-pravno u vlasništvu britanske kompanije za edukaciju. Uprkos tome, obrazovni lanac kome pripada pomenuta škola, nekoliko puta je u prošlosti optužen za povezanost upravo sa FETO ogranizacijom.

Nakon neuspelog državnog udara 2016. godine, Turska je zauzela izuzetno oštar stav prema Gulenovoj mreži i krenula sa sprovođenjem agresivne politike ne samo prema institucijama već i pojedincima koji su bili deo pomenute mreže. Najdrastičniji primer jeste slučaj novinara Özer Özsaraya koji je u Turskoj bio urednik „Sungurlu Gündem”, lokalnih novina u Sungurlu distriktu. Četrdesetjednogodišnji novinar je nakon racije pod kojom je bila njegova redakcija 2016. godine, izbegao u Bosnu i Hercegovinu kako bi tražio utočište. No, iako je zvanična Ankara više puta tražila njegovo izručenje, visoki zvaničnici u Sarajevu odbili su svaki poziv za deportaciju, smatrajući da navedeni zahtevi nisu legalni. Takođe, državljanin BiH Selmir Mašetović, student Univerziteta „Usak”, uhapšen je u Turskoj 2018. godine zbog sumnje da je povezan sa Gulenovim pokretom. Međutim, nakon velikog broja nesuglasica oko njegovog hapšenja, Selmiru je ipak dozvoljeno da se vrati u Bosnu i Hercegovinu 2019. godine.

Navedeni primeri idu u prilog tvrdnjama da je Turska nakon 2016. godine intenzivno nastojala da otkloni svaku pretnju koju Fetulah Gulen i njegova organizacija mogu da predstavljaju. Takođe, razgranata mreža pomenutih „Richmond Park Schools” jedan je od glavnih uzročnika agresivne politike vlasti u Turskoj. U sastavu ovog lanca škola nalaze se 4 predškolske ustanove u Sarajevu, Tuzli, Bihaću, Zenici; 3 osnovne škole u Sarajevu, Bihaću i Tuzli; 2 srednje škole u Sarajevu i Tuzli; 2 koledža u Sarajevu i Bihaću i Univerzitet „Bruch” u Sarajevu. S obzirom da je Gulenova mreža poznata po vrbovanju mladih ljudi, veliki broj učenika i studenata u ovim školama predstavlja dobro uporište za jačanje Hizmet/FETO organizacije i potencijalno mesto za regrutovanje novih članova.

„Richmond Park Schools” su naslednik nekadašnjih Bosna Sema edukativnih ustanova. Sa nekoliko stotina zaposlenih i nekoliko hiljada studenata, Park škole su od pokušaja državnog udara u Turskoj 2016. godine nekoliko puta menjale naziv. No, 2018. godine došlo je do većih promena s obzirom da je tada zamrznuto nekoliko računa ovih škola za koje se smatra da su prale novac i promovisale terorizam. Takođe, veruje se da su „Richmond Park Schools”, škole niskog kapitala, povezane sa fiktivnim firmama kako bi se sakrio identitet pravih vlasnika. Pored toga, postoji povezanost ovih škola sa „Fidan” kompanijom za koju se takođe veruje da pripada Gulenovoj mreži organizacija.

Hijerarhijska struktura Hizmet/FETO organizacije (foto: aa.com.tr)

Republika Severna Makedonija

Kao i u Bosni i Hercegovini, uticaj Ankare prisutan je i na prostoru Republike Serverne Makedonije. U prilog tome govori deportacija 15 pripadnika Hizmet/FETO organizacije iz Severne Makedonije u Tursku. Iako identiteti ovih lica nisu otkriveni, ambasada Turske u Skoplju potvrdila je da su pomenuta lica uglavnom direktori i visoki zvaničnici edukativnih ustanova i pripadnici medija i nevladinih organizacija koji su radili u Severnoj Makedoniji.

Nije tajna da ova organizacija već dugo godina koristi prostor Republike Severne Makedonije kako bi transportovala svoje ljude i njihove pripadnike. Pored već poznatih aktivnosti osnovala je i nekoliko medijskih stanica kako bi direktno odgovorila na turski medijski uticaj koji je od 2016. godine sve više prisutan u zemljama u kojima gulenisti imaju veliki broj sledbenika i ustanova. Jedna od njih jeste „Zaman” medijska organizacija koja ima sedište u „Alsat-M” u Skoplju, tačnije, severnomakedonskom nacionalnom televizijskom operateru.

Sa druge strane, postojale su tvrdnje da Republika Severna Makedonija dozvoljava određenom broju škola i organizacija, povezanih sa Fetulahom Gulenom da neometano posluju i funkcionišu. No, iako postoje dobri odnosi između Ankare i Skoplja, severnomakedonska Vlada 2018. godine odlučila je da finansira medijske organizacije među kojima je i pomenuti „Zaman”, koja ima za cilj da se bori protiv turskog uticaja u ovoj balkanskoj državi.

Nije tajna da Hizmet/FETO već dugo godina koristi prostor Severne Makedonije kako bi transportovao svoje ljude i njihove pripadnike.

U Severnoj Makedoniji postoji veliki broj ustanova za koje se smatra da su deo mreže Fetulaha Gulena. Među njima se nalaze: „Yahya Kemal” privatne škole (osnovne škole, srednje škole i koledži u Skoplju – koledž poseduje svoje ogranke u Gostivaru, Strugi, Butelu, Strumici i Tetovu); „Basak Tours” turistička agencija sa sedištem u Staroj čaršiji u Skoplju; „Zaman”, „Sedef”, „Safak” i „Tolerance” nevladine organizacije; „EVAR” lanac prodavnica i „Rainbow” transportna kompanija.

I pored dobre osnove za Gulenov uticaj u ovom delu Evrope, Hizmet/FETO organizacija u Severnoj Makedoniji počinje da pati kako od nedostatka podrške tako i od nedostatka novca. Iako su „Yahya Kemal” koledž i „Zaman” novine još uvek aktivni, ljudi koji su saznali za aktivnosti mreže kojoj ove ustanove i redakcije pripadaju, počeli su da ispisuju svoju decu iz škola i prestaju da kupuju novine i magazine. Bilbordi za „Yahya Kemal” koledž u centru Skoplja su skinuti, a umesto njih je postavljen bilbord za „Maarif” tursku fondaciju. Veruje se da učitelji i nastavnici koji rade u školama povezanim sa Hizmet/FETO, rade sa isteklim pasošima i dozvolama za stanovanje. „Zaman” novine su prekinule sa nedeljnim publikacijama i krenule da rade isključivo online. To je bio rezultat napora zvanične Ankare da se zabrani finansiranje ovakvih organizacija i neutrališe njihov uticaj na populaciju u Republici Severnoj Makedoniji.

Republika Albanija

Mreža Fetulaha Gulena u Albaniji i škole povezane sa njegovom organizacijom imaju svoju istoriju još od 1993. godine kada je održana ceremonija otvaranja „Mehmet Akif” koledža. Novootvoreni koledž privukao je interesovanja mnogih Albanaca pa je tako krenulo i jačanje gulenističkog pokreta na Balkanu. Gulen koledži, kako ih mnogi nazivaju, danas su najveće i najuticajnije privatne škole u Albaniji i regionu. Koledži i institucije pod kontrolom Gulena raspoređeni su u nekoliko gradova širom Albanije: Tirana („Mehmet Akif”), Drač („Turgut Ozal”), Skadar („Hasan Riza Paša”). Takođe, sama organizacija poseduje i dva univerziteta u Albaniji: „EPOKA” Univerzitet i „BEDER” Univerzitet, koji se nalaze u Tirani. Ova dva univerziteta su osnova prihoda FETO u Albaniji gde se školuju mnogi studenti iz regiona. Sa druge strane, „Memorial International School of Tirana”, kao još jedna od škola pod kontrolom Fetulaha Gulena, predstavlja posebnu ustanovu za imućniju populaciju u kojoj se školuju elitni učenici i deca političara.

No, neprofitna organizacija pod nazivom „SEMA” fondacija uspela je da proširi svoj uticaj u Albaniji i pridobije veliku podršku stanovništva. Otimajući medrese od Muslimanske zajednice Albanije u kojima su postojali obrazovni programi i osnivanjem brojnih škola, ova fondacija je stvorila sistem za regrutovanje velikog broja mladih i sposobnih ljudi privrženih Gulenovom pokretu. Celokupan plan je funkcionisao tako što su se nakon završetka svojih teoloških fakulteta u Turskoj, učenici koji su povezani sa Hizmet/FETO organizacijom, vraćali u Albaniju i nastavljali svoje učenje u nekoj od medresa ili škola pod kontrolom pomenute fondacije, a neposredno nakon toga pristupali Gulenovoj organizaciji. SEMA fondacija je čak pokušala da proširi svoju indoktrinaciju na Islamsku Zajednicu Kosova, međutim, te zajednice su dosta razvijenije i rigidnije, tako da nisu dozvolile inflitraciju Gulenovog pokreta u njihov sistem.

Neprofitna organizacija pod nazivom „SEMA” fondacija uspela je da proširi svoj uticaj u Albaniji i pridobije veliku podršku stanovništva.

Iz svega navedenog, jasno je da mreža organizacija koje se nalaze pod kontrolom Fetulaha Gulena najjači uticaj ostvaruju upravo na prostoru Albanije, čineći ovaj prostor i njihovim uporištem na Balkanu. Ipak, iako je činjenica da je ovaj region pogodan za razvoj Gulenove mreže sledbenika, 2020. godine zatvoreno je nekoliko ustanova za edukaciju, upravo zbog njihove povezanosti sa Hizmet/FETO među kojima su: medresa „Hafiz Abdullah Zemblaku” u Korči, medresa „Ali Korca u Kavaji i „Memorial Internation School” u Tirani koja je obavljala funkciju i kao osnovna i kao srednja škola. Važno je naglasiti da je i pored zatvaranja organizacija i škola povezanih sa Fetulahom, SEMA fondacija uspela da u poslednjih nekoliko godina poveća svoj uticaj u Albaniji.

Kosovo i Metohija

Teritorija Kosova i Metohije kao i Albanija predstavlja izuzetno snažan centar dešavanja povezanih sa Hizmet/FETO organizacijom. Ovo područje oduvek je bilo mesto interesovanja Gulenove organizacije, pre svega zbog velikog broja albanskog stanovništva i samog položaja koji zauzima na Balkanu. Prva gulenistička obrazovna ustanova pod nazivom „Mehmet Akif” otvorena je 7. februara 2000. godine u Prištini. Ova ustanova je u to vreme pod svojom kontrolom imala 4 osnovne i srednje škole sa skoro 1700 polaznika. Zbog velike popularnosti 2002. godine otvorena je i Internacionalna škola u Prištini, za studente od prvog do devetog razreda, međutim, od 2003. do 2011. ona biva pomerena u Veternik, a nakon toga u Marigona region. Dodatne grane „Mehmet Akif” koledža otvorene su 2006. godine u Prizrenu i 2010. godine u Đakovici, ali je u međuvremenu „Mehmet Akif” iz Prištine premešten u Lipljan. Takođe, još jedna od uticajnijih fondacija za edukaciju na Kosovu i Metohiji koja funkcioniše pod kontrolom Fetulaha Gulena jeste „ATMOSFERA”. Osnovana je 2004. godine u Prizrenu, a nešto kasnije otvorene su kancelarije i u Prištini. Ova fondacija i dan danas uglavnom targetira studente srednjih škola i univerziteta.

Sa druge strane, pod njegovom kontrolom nalazi se i vrtić pod imenom „Yllka” otvoren 1977. godine sa kapacitetom od 240 dece uzrasta od 6 meseci do 6 godina. Od 2011. godine radi kao privatni vrtić pod institucijom „Pedaks”. Sve navedene škole i ustanove povezane su sa kompanijom pod nazivom „Educational Institutions of Gulistan”. Kao čelnik ovih institucija stajao je Mustafa Erdem koji se proglasio i za Gulenovog imama na Kosovu. U prilog uticaju koji ove institucije imaju na prostoru Kosova i Metohije idu i nezvanične tvrdnje da su sin Hašima Tačija, Ramuša Haradinaja, ali i deca Jakupa Krasnićija, Ahmeta Šalje, Agima Čekua, Ferida Aganija i drugih uticajnih kosovskih Albanaca, završila škole koje funkcionišu upravo u okviru Hizmet/FETO sistema. Odatle se postavlja možda i jedno od najznačajnijih pitanja koje glasi „koliko je duboko Fetulah Gulen umešan u politiku na Kosovu i Metohiji?”

Uhapšeni članovi Hizmet/FETO organizacije na Kosovu i Metohiji (foto: info-ks.net)

Takođe, izuzetno je važno napomenuti da je uprkos svemu, kosovska policija 2018. godine uhapsila 6 turskih državljana, radnika privatnih škola na Kosovu pod nazivom „Mehmet Akif” zbog sumnje da su bili bliski već pomenutim pokretom. No, veliki problem je nastao prilikom hapšenja jer je tada navodno prekršen veliki broj mera i zakona, posebno prilikom deportacije gde se navodi da je učinjen čak 31 zakonski prekršaj. Takođe, Kosovska obaveštajna agencija i policija Kosova uhapsili su državljane Turske koji su legalno boravili na prostoru Kosova i Metohije i predali ih stranoj službi što je izazvalo veliku paniku i nezadovoljstvo pre svega zbog nelegalne ekstradicije. Uhapšene i deportovane osobe su bili Generalni direktor Mustafa Erden, izvršni direktor Jusuf Karabina, direktor jedne od škola u Đakovici Kamaran Demirez i dva nastavnika Cihan Oskan i Hasan Gunakan. Dodatno u Tursku je deportovan i Osman Karakaja.

Iz priloženog je jasno da turske vlasti godinama, a naročito nakon pokušaja puča 2016. godine, pokušavaju da prošire svoj uticaj na druge zemlje i spreče dalje širenje svih organizacija i institucija povezanih sa Fetulahom Gulenom. Ovakav pritisak Erdogana u narednim godinama može predstavljati veliki bezbednosni problem kako za čitav region tako i za Balkan. Sa druge strane, budući da se još uvek nalazi na slobodi, bivši imam ima mogućnost da nesmetano koordinira radom mreže svojih organizacija i sledbenika. Zbog toga zvanična Ankara svakodnevno strepi od novog potencijalnog državnog udara, preventivno se obračunavajući sa Gulenovim pristalicama. Njihov međusobni sukob, čini se da se ipak negativno odražava na FETO organizaciju, koja svakim danom usled hapšenja i proterivanja od strane zvaničnih vlasti u Turskoj, gubi veliki broj pristalica.

Lazar Baltić

balticlazar97@gmail.com

Student master studija “Terorizam, organizovani kriminal i bezbednost” na Univerzitetu u Beogradu. Diplomski rad pod nazivom "Nuklearno oružje i njegovo prisustvo u 21. veku", odbranio je 2020. godine na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu, kao student smera Odbrana. Od 2020. godine angažovan je kao stažista-istraživač Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.