Izuzetno turbulentnu 2021. godinu u svetu, obeležilo je između ostalog i svrgavanje do tada aktuelne vlade Islamske Republike Avganistan i bekstvo iz zemlje predsednika ove azijske zemlje Aštafa Ganija, koji je sa svojim najbližim saradnicima napustio državu bez pružanja bilo kakvog otpora. Talibanski pokret uspeo je tako da za manje od tri meseca stekne kontrolu nad gotovo čitavom teritorijom Avganistana, a pored promene vlasti, dešavanja u Kabulu pratila je i velika kriza na međunarodnom aerodromu Hamid Karzai, kada je veliki broj stanovnika pokušalo nasilno da uđe u poslednje evakuacione letove.
Ubrzo nakon što su Talibani preuzeli vlast i pod svoju kontrolu stavili najveći deo državne teritorije početkom septembra meseca prošle godine, politički i vojni vrh novonastalog Islamskog Emirata Avganistana, organizovao je vojnu paradu u drugom po veličini gradu ove države – Kandaharu. Izbor grada u kome je održana prva parada nakon dolaska Talibana na vlast, ne predstavlja iznenađenje, budući da je reč o gradu u kome je i nastao ovaj većinski paštunski pokret. Tokom pomenute vojne parade, najviše pažnje privukla su prethodno zaplenjena sredstva među kojima su se nalazili američki helikopter UH-60 Black Hawk i vozila HMMWV (High Mobility Multipurpose Wheeled Vehicle), na kojima su se kao i na drugim terenskim i lako oklopljenim vozilima viorile talibanske zastave.
Nepuna dva meseca kasnije, 14. novembra, talibanske vlasti organizovale su još jedan paradni defile, ali ovog puta u glavnom gradu – Kabulu. Prema rečima najviših zvaničnika, parada je organizovana u čast nove generacije najmlađih oficira Oružanih snaga Islamskog Emirata Avganistana, a tom prilikom javnosti je ponovo predstavljena kompletna vojna tehnika, oduzeta poraženim avganistanskim snagama bezbednosti.
Tokom druge parade, zvanični Kabul prezentovao je između ostalog i američka oklopna vozila M1117 Guardian, koja su korišćena u borbi protiv talibana prethodnih godina, a pored oklopnjaka, pažnju javnosti privukle su i automatske puške M4. Prema navodima pojedinih medija, u proteklom periodu za naoružavanje avganistanske vojske Sjedinjene Američke Države izdvojile su više desetina milijardi dolara, a osim naoružanja nabavljenog zahvaljujući američkoj finansijskoj podršci prikazani su i zaplenjeni ruski srednji transportnih helikopteri Mi-17, koji su nadletali Kabul za vreme ceremonije. Iako su obe parade predstavljene pre svega kao pobednički akt, može se reći da su poslužile i kao prilika da se demonstrira vojna moć novog režima.
Imajući u vidu da su ova dva događaja organizovana u razmaku od svega nekoliko meseci, nameće se pitanje koji su zapravo stvarni razlozi za takve poteze. Sa jedne strane, može se pretpostaviti da je novoformiranoj talibanskoj vladi bilo neophodno da pokaže autoritet i legitimitet, odnosno da ukaže na to da unutrašnja situacija u zemlji nije nestabilna u tolikoj meri, koliko je strani mediji predstavljaju, te da stvari drže pod svojom kontrolom.
Na taj način bi, čini se, nove vladajuće strukture u Kabulu pokušale značajnije da utiču na proces međunarodnog priznanja, jer bi sticanjem međunarodnog legitimiteta, Avganistan ostvario i bolje bilateralne odnose sa drugim članicama međunarodne zajednice. Sve to bi na kraju u velikoj meri trebalo da utiče kako na privredni, tako i na ekonomski oporavak države.
Sa druge strane, sudeći bar prema navodima pojedinih medija, vojne parade poslužile su i kao demonstracija vojne moći nekadašnjim saveznicima, iz perioda prethodne vladavine talibana. Pakistan, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati u tom slučaju bili su posebno targetirani, što ne treba da čudi, imajući u vidu činjenicu da su upravo oni bili jedine regionale sile koje su priznavale zvanični Kabul krajem devedesetih godina prošlog veka.
Dakle, posmatrajući kroz prizmu aktuelnog, ali i potencijalno daljeg vojnog jačanja, čini se da bi Avganistan mogao da zauzme značajnu ulogu u dešavanjima u regionu, a samim tim i da postane nezaobilazni partner kako regionalnim, tako i velikim silama i njihovim interesima u ovo delu sveta. U tom slučaju, dalji razvoj situacije, ne bi se mogao posmatrati mimo konteksta Pakistana, čija bi uloga bila naročito važna, jer bi Avganistan mogao da postane svojevrsna spona između ove države i nekih bivših sovjetskih republika. Sa druge strane međutim, konsolidacija Avganistana potencijalno bi otvorila prostor i za širenje uticaja Indije, što bi za Pakistan nesumnjivo predstavljalo veliku pretnju.
Naime, pozicija Indije mogla bi biti vrlo interesanta, ne samo zbog konstatnog nadmetanja sa Pakistanom, već i zbog činjenice da je ova zemlja prva uspostavila neku vrstu diplomatskih odnosa sa novom talibanskom vladom u Kabulu. Pretpostavlja se da je odlazak SAD iz Avganistana bio glavni uzrok takvog spoljnopolitičkog zaokreta Indije, a pregovori koji su održani u Dohi između indijskog ambasadora u Kataru i talibanskog šefa političke kancelarije (svega nekoliko sati nakon američkog povlačenja), dodatno potvrđuju tezu da bi druga najmnogoljudnija zemlja u svetu mogla da igra ključnu ulogu u budućim odnosima u regionu.
Međutim, pored pomenutih regionalnih previranja, a posebno ako se u razmatranje uzme i trenutna unutrašnja situacija u državi, stiče se utisak da Talibani nisu imali previše razloga za iskreno slavlje na svojim paradama. Čini se da je demokratija napustila ovu državu zajedno sa poletanjem aviona bivšeg predsednika i njegovih saradnika, te da je narodu preostalo samo da čeka svoju budućnost u neizvesnosti. Uz to, odluka da se sve žene zaposlene u institucijama državnog aparata vrate svojim kućama i da se devojčicama ispod deset godina starosti strogo zabrani odlazak u škole, dodatno je degradirao njihov inače nezavidan položaj.
Sa druge strane, u državi je i dalje aktuelna visoka, gotov zabrinjavajuća stopa nezaposlenosti, koja preti da bez osnovnih sredstava i životnih namirnica ostavi veliki broj porodica koje nisu bile u prilici da napuste državu pre ponovnog dolaska talibana na vlast. Stoga, nema sumnje da će nove vlasti u Kabulu ipak biti primorane da u nekom trenutku zatraže direktnu stranu pomoć, kako bi pospešili ekonomsku situaciju u zemlji. Međutim, u ovom trenutku i dalje nije moguće sa sigurnošću predvideti na čiju će se adresu zvaničnici iz Kabula prvo obratiti.
Jer, iako većina svetskih sila čeka da vidi kako će se situacija razvijati u budućnosti, još uvek je nepoznanica ko će prvi zvanično i u punom kapacitetu da uspostavi stabilne diplomatske odnose sa Avganistanom. Prema pojedinim izvorima, kao mogući saveznici navode se Rusija i Kina (čija su diplomatska predstavništva ostala aktivna uprkos nedemokratskoj sukcesiji vlasti), ali i Turska, Iran, Pakistan, pa čak i Katar. Interesantna je činjenica da je veliki broj navedenih država u lošim ili prividno korektnim odnosima sa SAD, koje su, kao što je ranije navedeno, bile najveći spoljni partner prethodnih vlasti.
Pretpostavlja se da je to jedan od najvažnijih razloga zbog kojeg su baš ove države stavljene u agendu talibanske spoljne politike. Pored toga, može se naslutiti da će upravo pomenuti Kina i Pakistan biti prvi koji će uspostaviti i zvanične bilateralne odnose, a za očekivati je i pozitivu reakciju Saudijske Arabije, jer je osim priznanja prethodne talibanske vlasti imala i veliki uticaj na donošenje unutrašnjih odluka kao konzervativna muslimanska zemlja. Ipak, globalno posmatrano i dalje se kao jedan od ključnih razloga za nepriznavanje talibanske vlasti javlja nepredvidivost i nepoznavanje načina na koji će u budućnosti funkcionisati institucije u Kabulu, pa samim tim i koliko će one biti inkluzivne za žene ili pak pripadnike etničkih manjina.
Ukoliko na kraju sagledamo sve navedeno, čini se da su Talibani ipak naučili pojedine lekcije iz prošlog mandata, te se može naslutiti da su male šanse da će dopustiti uplitanje stranih aktera u najvažnija državna pitanja. Takođe, jasno su stavili do znanja da ulogu u donošenju odluka neće imati čak ni saveznici vladajućeg režima, bez obzira na njihov značajan finansijski uticaj. U ovom trenutku, neophodno je dakle da zvanični Kabul uspostavi unutrašnju stabilnost, kako finansijsku, tako i infrastrukturnu, za šta su svakako potrebna velika finansijska sredstva.
S obzirom na to da je privreda veoma oslabljena, pretpostavlja se da će proizvodnja i trgovina opijumom i dalje biti jedan od vodećih izvora jačanja ekonomije, a pored toga, država može dodatno prihodovati i od prodaje preostalog američkog naoružanja Iranu. To bi sa jedne strane, moglo da se protumači kao prijateljski gest i najava konkretnije buduće ekonomske saradnje, dok bi sa druge strane, ona potencijalno usporila proces stvaranja međunarodnog legitimiteta talibanske vlade.
No i pored svih problema sa kojima se Avganistan suočava, nema dileme da će političke strukture u Kabulu na vrhu svojih prioriteta zadržati pitanje Oružanih snaga i njihovog daljeg opremanja. To će nesumnjivo pratiti i povremene vojne parade i defilei, ali i pitanje kakve su buduće ambicije i pozicija Avganistana u tom delu sveta.
Idi nazad
