Novi START sporazum potpisan 8. aprila 2010. godine u Pragu između tadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Baraka Obame i predsednika Ruske Federacije Dimitrij Medvedeva, predstavljao je prekretnicu u dugogodišnjoj napetosti između dve velike sile koja datira još s početka hladnog rata.
Ovaj ugovor potpisan na deset godina, stupio je na snagu 5. februara 2011. godine i za mnoge je predstavljao kamen temeljac u budućoj kontroli nuklearnog arsenala Vašingtona i Moskve. Novi START, nastavak je poznatog START I ugovora ali sa novim odrednicama koje su ograničavale nuklearne potencijale u još većoj meri. Glavni fokus novog sporazuma odnosio se pre svega na ograničavanje broja nuklearnih bojevih glava i sistema za njihovo razmeštanje i korišćenje.
Od početka razvoja nuklearnog naoružanja do danas, potpisano je nekoliko različitih sporazuma koji su ograničavali njegov broj. Najveći broj takvih ugovora potpisan je između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, s obzirom da ove dve velike sile poseduju preko 85% ukupnog nuklearnog arsenala na svetu. Sporazum pod nazivom Novi START jedan je od poslednjih pokušaja da se izbegne ponovna trka u nuklearnom naoružanju koja je obeležila čitav period hladnog rata.
Iako stoji kao poslednji garant koji sprečava proliferaciju ovakvog naoružanja, ovaj sporazum se bliži svom kraju i otvara brojna pitanja i probleme. Potencijalno ukidanje Novog START sporazuma nije veliko iznenađenje jer je nekoliko faktora prethodilo ovom problemu.
Godina koja je bila pokretač većih nesuglasica oko ovog sporazuma između SAD i Rusije jeste 2018. sa svojim problemima oko legitimnosti Ruske 9M729 rakete. Ova raketa je zbog svojih karakteristika bila direktan uzročnik izlaska SAD iz INF (Intermediate-range Nuclear Forces) ugovora godinu dana kasnije.
Sa druge strane, odnosi dve sile dodatno su narušeni postavljanjem američkog antibalističkog štita u Rumuniji i Poljskoj, što je Rusija percipirala kao direktnu pretnju. No, bez obzira na brojne diskusije i rasprave koje su vođene između Bele kuće i Kremlja, SAD su 2019. godine odlučile da se definitivno povuku iz INF i otvore niz novih problema koji će se odraziti i na budućnost Novog START sporazuma.
Kao što je već rečeno, ovaj sporazum prestaće da važi 5. februara 2021. godine i za sada deluje da je sve manje prostora za pronalaženje kompromisnog rešenja. Iako obe strane pokušavaju da spreče njegov nestanak, paralelno sa tim one nameću i svoje uslove za njegov produžetak. Međutim, za sada se oko toga još uvek nisu usaglasili.
Zvanični Kremlj u nekoliko navrata je naglasio da je spreman za produženje ovog sporazuma na 5 godina bez ikakvih novih promena i preduslova, dok je administracija aktuelnog predsednika Donalda Trampa odbila svaki predlog ukoliko nisu zadovoljeni preduslovi SAD.
Dalji Ruski pokušaji da se sporazum produži na samo godinu dana bez promena, kako bi se u tom periodu razmotrili dalji koraci i budućnost Novog START, nisu uspeli zbog insistiranja američke strane na ispunjenju njihovih uslova.
Iako postoji velika potreba za obnovom ovog sporazuma, Rusija je ostala pri svom stavu da neće razmatrati nikakve opcije pre 3. novembra kada bi trebalo da se dogode izbori u SAD u kojima je neizvesna borba između Donalda Trampa i Džo Bajdena. Potencijalna promena administracije će najverovatnije uticati na preduslove za obnovu START sporazuma.
Jedna od razlika ove dve administracije jeste ta što je kandidat Džo Bajden naglasio da je saglasan sa produženjem ovog sporazuma na predloženih pet godina. Predsednik Rusije Vladimir Putin je takođe ostao pri tom stavu i smatrao da bi to bila dobra prilika za bolju saradnju Rusije i SAD.
Međutim, bez obzira na ishod novembarskih izbora, i Bajden i Tramp imaju sličnu inicijativu koja se tiče unapređivanja postojeće trijade. Ta inicijativa može predstavljati problem za budućnost Novog START sporazuma jer se odnosi i na izgradnju novih nuklearnih podmornica koje potencijalno mogu biti van opsega ovog sporazuma.
Iako je od perioda hladnog rata pa do danas broj nuklearnih bojevih glava smanjen za čak 75%, i dalje postoji oko 14.000 nuklearnih bojevih glava širom naše planete. Od pomenutog broja, preko 12.000 poseduju Rusija i SAD zajedno, što znači da ove dve zemlje predstavljaju garant bezbednosti čitave planete, a ujedno i njenu najslabiju kariku.
Sa druge strane, važno je napomenuti da je Novi START u velikoj meri ograničio nuklearne potencijale SAD i Rusije pre svega zbog svog efikasnog sistema verifikacije. Tako je od 2011. godine do danas obavljeno 328 inspekcija nuklearnog naoružanja i sistema za njihovo korišćenje, i razmenjeno preko 20.000 obaveštenja o statusu, položaju i broju. Ovi podaci idu u prilog tvrdnjama da u proteklih 10 godina nije bilo ozbiljnijih optužbi za kršenje Novog START sporazuma.
Negativna strana nedoumice oko produženja jeste blago povećanje nuklearnog naoružanja u poslednjih nekoliko meseci. Iako je ovo povećanje sačinjeno od samo nekoliko bojevih glava i strateških raketnih lansera, važno je naglasiti da takav razvoj događaja ukazuje na potencijalnu pripremu dve sile, ukoliko sporazum ne bude obnovljen.
Iz priloženog je jasno da obe strane imaju želju da nastave sa ograničavanjem nuklearnog potencijala ali takođe imaju i svoje uslove. Pokušaj američke strane da uvuče Kinu u sporazum kao uslov za njegovo produženje, predstavlja nerealan zahtev s obzirom da Kina ima desetostruko manje nuklearnog arsenala.
Kineski predsednik je u nekoliko navrata naglasio da uključivanje Kine u ovaj sporazum nije ostvarivo sve dok dve velike sile poseduju najveći broj nuklearnog naoružanja i da prvo one moraju da smanje svoj arsenal kako bi nastao prostor za pregovore.
Ipak, aktuelna dešavanja ukazuju da postoji prostor za očuvanje važećeg ugovora ali samo ukoliko se ostvare određeni preduslovi i obe strane pristanu na kompromis. SAD su 20. oktobra 2020. godine uputile predlog Rusiji da se na godinu dana zamrzne nuklearno naoružavanje u ove dve zemlje i tako sporazum produži. Rusija je čini se spremna da pristane na taj predlog ali samo ukoliko SAD ne budu imale dodatne uslove.
Problem koji se javlja kod zamrzavanja jeste da li se pod tim podrazumeva i ne-strateško oružje koje Rusija poseduje u znatno većoj količini nego SAD. Sve ukazuje na to da Vladimir Putin neće biti spreman za takav kompromis ukoliko Trampova administracija bude zahtevala da Rusija zamrzne i taj deo svog arsenala.
Pitanje koje se otvara jeste kako će se razvijati situacija ukoliko do 5. februara ugovor ne bude obnovljen? Izvesno je da će obe strane biti slobodne da neograničeno razvijaju nuklearno oružje i to u velikim količinama. Obe države imaju kapacitete da povećaju i unaprede svoje arsenale u vrlo kratkom periodu što će dovesti do nove trke slične onoj u hladnom ratu.
Takav razvoj događaja uticaće i na ostatale države koje će verovatno ubrzati svoje nuklearne programe kako bi donekle išle u korak sa ove dve sile. Ukidanje Novog START sporazuma značilo bi da na međunarodnom nivou neće postojati ništa što bi ograničilo proliferaciju oružja koje je sposobno da uništi čitavu planetu. SAD i Rusija moraju do početka februara da dođu do konsenzusa kako bi održali bezbednost na globalnom nivou.
Idi nazad
