DONIRAJ
ANALIZE
AKTIVNOSTI
MULTIMEDIJA
O NAMA
Interaktivna mapa
Mega Menu Link
Account options
My AccountMy OrdersSupport
Connect with us

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Amerike Azija, Australija i Okeanija Bliski istok i afrika Evropa Naoružanje i vojna oprema Articles in English

Aktivnosti

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Publikacije Projekti Vesti

Multimedija

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Reportaže Galerija Podkast (u izradi)

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.

O CeGIT Naš tim U medijima Statut Kontakt

Aktivnosti

Naša vizija je savremeno, stabilno, sigurno i bezbedno društvo.

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Multimedija

Video i foto materijal sa događaja koje pratimo.

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.
Idi nazad

Narodna Republika Kina prema navodima Međunarodnog monteranog fonda važi za jednu od ekonomski najmoćnijih zemalja sveta, što se može zaključiti i na osnovu njenog prisustva na gotovo svim svetskim tržištima. Ipak, iako bi kineske investicije mogle značajno da doprinesu napretku i poboljšanju standarda pojedinih država, Peking je sve češće izložen optužbama da zloupotrebljava zemlje u razvoju i koristi ih za jačanje svog političkog uticaja u svetu. Ovaj fenomen posebno je primetan u Africi, budući da je ovo podneblje od posebnog ekonomskog i geostrateškog interesa za pomenutu silu.

Odnosi Narodne Republike Kine i afričkih zemalja, doživeli su veliku ekspanziju tokom proteklih godina. Poseban značaj u pomenutom procesu imao je Forum o kinesko-afričkoj saradnji (Forum on China–Africa Cooperation, FOCAC), osnovan 10. oktobra 2000. godine, koji, pored Kine, čine i sve države afričkog kontinenta, osim Kraljevine Esvatini (bivši Svazilend). Tokom 21 godine postojanja u organizaciji FOCAC realizovano je pet ministarskih konferencija i tri samita, a u novembru tekuće godine održava se četvrti samit u Dakaru, glavnom gradu Republike Senegal. Pomenuti forum u početku je služio kao platforma za razvoj diplomatskih odnosa, međutim inicijativom afričkih predstavnika prerastao je u sredstvo za unapređenje ekonomske saradnje zemalja članica. Tim potezom državama u Africi omogućene su održive alternative ekonomskog razvoja, nasuprot onim propisanim od strane institucija poput Međunarodnog monetarnog fonda ili Svetske banke, dok je sa druge strane Kini omogućen upliv na afričko tržište.

Uticaj zvaničnog Pekinga u Africi ogleda se i u vrednosti trgovinske razmene, koja je u 2019. godini iznosila 192 milijarde dolara, ali i u činjenici da je po visini direktnih stranih investicija ona na prvom mestu. Takođe, primetan je i porast kredita koje su kineski investitori isplatili afričkim partnerima, te se procenjuje da je u periodu između 2000. i 2019. godine, potpisan čak 1.141 ugovor ukupne vrednosti više od 153 milijarde dolara. Najveći deo kineskih ulaganja izdvaja se za unapređenje sektora infrastrukture i logistike poput industrije, rudarstva, energetike, komunikacija, transporta, skladištenja i kanalizacije. Ovakva preraspodela investicija svakako nije slučajna, već predstavlja deo šireg plana Kine, odnosno projekta „Inicijativa pojas i put” (Belt and Road Initiative – BRI), kojim se teži stvaranju novih „Puteva svile”, kako kopnenih tako i pomorskih. Ovo potvrđuje i nejednaka raspodela resursa dogovorenih posredstvom FOCAC između afričkih država, u zavisnosti od poklapanja ciljeva Foruma i BRI.

Inicijativa pojas i put (foto: www.merics.org)

Pomenuti projekat zvanično je objavljen 2013. godine od strane predsednika Kine, Si Đinpinga i predstavlja jedan od glavnih aduta kineske ekonomije. Njegovom realizacijom NR Kina ojačala bi svoju vezu i trgovinu sa Evropom, Afrikom, Latinskom Amerikom, ali i ostalim azijskim državama. „Inicijativom pojas i put” obuhvaćeno je 140 zemalja, a trećinu ove cifre čine upravo države afričkog kontinenta, od kojih najveći značaj imaju one u njenom istočnom delu. Njihovu važnost potvrđuju i neki od najvećih projekata BRI, poput pruge standardnog koloseka u Keniji, koja povezuje Mombasu i Najrobi i električne železnice između Etiopije i Džibutija. Međutim, iako je zahvaljujući ulaganjima kroz BRI, Rog Afrike postao čvorište „Pomorskog puta svile”, izvesno je da Kina sprovodi specifičnu vrstu „tihe” kolonizacije.

Osim što svoju raspodelu resursa zasniva na preklapanju ciljeva BRI i FOCAC, Kina sredstva koje pozajmljuje, koristi i za tzv. „debt trap“ politiku, koja podrazumeva namerno davanje visokih kredita državi partneru koja neće biti u stanju da ih isplati. Usled nemogućnosti vraćanja duga, kineska strana zahteva određene ekonomske ili političke ustupke poput vlasništva nad lukom, prugom ili oslobađanja od poreza za svoje kompanije. Takvim potezima vlasti u Pekingu služe se radi jačanja sopstvene moći i uticaja nad pojedinim državama, a „dužnička zamka“ praktikovana je na različitim svetskim meridijanima. Pritom, neke od zemalja u razvoju svakako zapadaju u dužničko ropstvo, budući da i nakon pristanka na određene koncesije moraju vratiti prethodno pozajmljen kredit.

Najpoznatiji takav slučaj odigrao se u Demokratskoj Socijalističkoj Republici Šri Lanki, prilikom izgradnje međunarodne luke u gradu Hambantota. Ovaj projekat finansirale su kineske vlasti, tačnije „The Export-Import Bank of China” (EXIM) koja je obezbedila zajam u visini od 85% ukupne vrednosti projekta. Takođe, interesantna je i činjenica da je izvođač radova bila kineska državna kompanija „China Harbour Engineering Company Ltd”, te se može zaključiti da su sredstva za finansiranje sve vreme ostala u posedu Kine. Posledica pomenutog slučaja jeste nemogućnost vlasti Šri Lanke da vrate pozajmljeni novac, te je upravljanje nad lukom preuzeto od strane „China Merchants Port Holdings Company” u narednih 99 godina. Vlasništvo pomenutog konglomerata delimično se nalazi u rukama države, dok ostatak spada u javnu svojinu.

Sve iznete činjenice ukazuju da je ovo bio nameran akt zvaničnog Pekinga, čime je on stekao važan geostrateški položaj u Indijskom okeanu. Sličan potez praktikovan je i u Džibutiju, odnosno njegovom istoimenom glavnom gradu i najvećoj luci. Naime, kineske kompanije su uz pomoć EXIM banke u pomenutoj prestonici izgradile novu višenamesku luku Doraleh. Usled nemogućnosti Džibutija da isplati dug od oko 1.4 milijarde dolara, upravljanje nad lukom ponovo je pripalo „China Merchants Port Holdings Company”.

Satelitski snimak kineske baze u Džibutiju (foto: www.thehopinion.com)

Ovim postupkom Kina je zauzela važan strateški položaj, budući da se pomenuta luka nalazi u blizini Crvenog mora, koje predstavlja jedan od najznačajnijih sektora „Pomorskog puta svile”. Uz to, kineske kompanije izgradile su novu električnu železnicu standardnog koloseka između Džibutija i Adis Abebe, čime im je omogućen lakši pristup unutrašnjosti afričkog kontinenta. Međutim, ovaj slučaj ističe se i po činjenici da se u luci Doraleh nalazi jedina prekookeanska baza Narodnooslobodilačke armije Kine, odnosno njene Ratne mornarice.

Sa druge strane, pored Džibutija na meti kineske politike „dužničke zamke“ našla se i Tanzanija, u projektu „Bagamoyo megaport”, koji se realizuje zajedno sa Omanom. Ipak, tokom 2019. godine došlo je do odlaganja i zaustavljanja radova, usled optužbi na račun kineskih finansijera da ugovor sadrži pojedine odredbe koje su „ponižavajuće” i „neprihvatljive” za Tanzaniju. Naročit problem predstavljale su dve tačke ugovora, od kojih jedna obavezuje vlasti u Dodomi da neće razvijati druge luke, dok se druga tiče zakupa pomenute luke od strane kineske kompanije na 99 godina. Nakon skoro dve godine obustave, započeti su pregovori o nastavku radova, te je neizvesno šta će biti konačna posledica. Pored izgradnje luke u Bagamoju, ova afrička država dobila je od kineske EXIM banke sredstva za izgradnju gasovoda i železnice.

Iz poslednja dva primera može se zaključiti da Kina ima ustaljen šablon politike dužničkog ropstva, kojim se služi kako bi ojačala svoj uticaj u istočnoj Africi, a prvenstveno je usmerena na države u razvoju, sa brojnim priprodnim resursima. Uz to, neizostavan deo pomenutog obrasca je i upotreba naizgled privatnih kompanija i investitora, poput EXIM banke, a kojima de facto upravlja zvanični Peking. Celokupna politika kineskog delovanja na afričkom kontinentu vođena je u cilju jačanja prisustva u Indijskom okeanu. Ovo je važno kako zbog BRI tako i zbog „String of Pearls” strategije, koja podrazumeva okruživanje Indije izgradnjom luka od Južnog kineskog mora pa sve do Roga Afrike, odnosno gorepomenutog Džibutija. Pored navedenog, proces uspostavljanja ekonomske dominacije prati i sve veći broj privatnih bezbednosnih kompanija registrovanih u Kini, koje posluju širom afričkog kontinenta.

Glavni cilj pomenutih firmi jeste obezbeđivanje projekata vezanih za „Inicijativu pojas i put”, te je najveći broj zaposlenih angažovan upravo u ovu svrhu. Jedna od najuticajnijih kompanija ovog tipa prisutna u istočnoj Africi je „DeWe Security Service”, koja broji preko 20.000 radnika, a njene aktivnosti zabeležene su u Džibutiju, Etiopiji, Južnom Sudanu i Keniji. Ipak, iako naizgled privatne, sve kineske agencije zadužene za bezbednost podležu zakonu ove zemlje, prema kome svako preduzeće sa više od tri člana mora u svom rukovodstvu imati viskopozicionirane članove vladajuće partije. Osim toga bar 51% njihovog kapitala mora biti u državnom vlasništvu, a važna je i činjenica da veliki deo zaposlenih čine bivši pripadnici kineske vojske. Izvesno je da su ove firme, pored građevinskih konglomerata i banaka, samo još jedan od instrumenata kojima se Kina služi radi jačanja sopstvenog prisustva u istočnoafričkim državama. 

Snimak otvaranja kineske baze u Džibutiju (video: www.youtube.com/CGTN Africa)

Na osnovu svega navedenog, jasno je da je zvanični Peking izvukao pouku iz istorijskih dešavanja, stoga izbegava bilo kakvu vrstu direktnog sukoba ili vojnog osvajanja. Naprotiv, služi se različitim sredstvima kako bi pod kontrolu stavio ključne tačke na istoku Afrike i time osigurao dominatan položaj i svoje ekonomske interese u ovom regionu. Ipak, iako izbegava vojnu konfrontaciju, Kina je uz pomoć Ujedinjenih nacija uspela da obezbedi povećano angažovanje svojih trupa na ovom kontinentu. Danas, ona za operacije pomenute organizacije izdvaja veći broj trupa nego sve ostale članice Saveta bezbednosti zajedno, a pored toga znatno doprinosi razvoju „African Standby Force”. Zahvaljujući pomenutim međunarodnim misijama Narodnooslobodilačkoj armiji obezbeđeno je diplomatsko pokriće za prisustvo u zemljama ključim za BRI. Pored toga, Peking, kao drugi najveći finansijer misija UN, mogao bi bitno  uticati na donošenje odluka unutar ove organizacije, a sve zarad ostvarivanja sopstvenih interesa u istočnoj Africi.

Pitanja od najvećeg značaja za afričku stranu ostaju velika dugovanja i nemogućnost isplaćivanja istih, čak i nakon obećanja kineskog predsednika 2019. godine da će projekti u sklopu BRI biti transparetniji i povoljniji za zemlje u razvoju. Iako su pojedini izvori naveli da je došlo do restruktuiranja i produžavanja vremena za vraćanje pojedinih kredita, to ne predstavlja nikakvu garanciju da će države dužnici moći da ih vrate. Stoga bi se i nakon produženog roka mogle naći u situaciji u kojoj bi morale da ispune određene koncesije. Kenija je jedna od zemalja čiju bi luku u Mombasi mogla preuzeti neka od kineskih kompanija, usled nemogućnosti vraćanja kredita pozajmljenog za izgradnju pomenute železnice. Na osnovu gorenavedenih primera, može se naslutiti dalji razvoj događaja i posledice sa kojima će se suočiti i ova afrička država.

Nema sumnje da će Kina nastaviti razvoj pomorskog puta svile, što nam govori i svakodnevno jačanje njene ratne mornarice. Stoga bi u budućnosti glavni fokus ovog projekta mogao biti usmeren na zemlje južne i zapadne Afrike, te ostaje da se vidi da li će Peking koristiti ista sredstva kao u slučaju država na istoku kontinenta. Pored toga nameće se pitanje da li će ovakvi mehanizmi biti upotrebljeni i u Evropi, s obzirom na sve veća kineska ulaganja u pojedine države, a pogotovo u regionu Zapadnog Balkana. Prva država na ovom prostoru koja bi se mogla naći na udaru kineske „debt trap” politike jeste Crna Gora, koja je od EXIM banke pozajmila sredstva za izgradnju auto-puta Bar-Boljare. Usled nemogućnosti vraćanja duga, ostaje neizvesno da li će pomenuta zemlja morati da ustupi luku Bar svojim kineskim partnerima.

Stefan Dobrić

Student osnovnih akademskih studija Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, studije politikologije. Od 2021. godine angažovan je kao stažista-istraživač Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.
Student osnovnih akademskih studija Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, studije politikologije. Od 2021. godine angažovan je kao stažista-istraživač Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.

Najnovije