DONIRAJ
ANALIZE
AKTIVNOSTI
MULTIMEDIJA
O NAMA
Interaktivna mapa
Mega Menu Link
Account options
My AccountMy OrdersSupport
Connect with us

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Amerike Azija Bliski istok i afrika Naoružanje i vojna oprema

Aktivnosti

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Publikacije Projekti Vesti

Multimedija

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Reportaže Galerija Podkast (u izradi)

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.

O CeGIT Naš tim U medijima Statut Kontakt

Aktivnosti

Naša vizija je savremeno, stabilno, sigurno i bezbedno društvo.

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Multimedija

Video i foto materijal sa događaja koje pratimo.

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.
Idi nazad

Klasa Kolumbija - Nastavak američke dominacije svetskim morem

Ratna mornarica Sjedinjenih Američkih Država dodelila je 5. novembra ove godine 9,5 milijardi dolara američkoj kompaniji General Dynamics Electric Boat. Time je i formalno otpočeo dugo iščekivani proces izgradnje nove generacije nuklearnih podmornica klase Kolumbija. Na osnovu ranije postignutih dogovora, tokom 2021. godine predviđena je izgradnja prve - USS Kolumbija (SSBN-826) i trupa druge podmornice - USS Viskonsin (SSBN-827) od ukupno 12 podmornica koliko je planirano u ovoj klasi. Odobreni budžet podrazumeva i sprovođenje svih neophodnih testova i adaptacija dizajna, kako bi se ispunio predviđeni rok za prvu patrolu nuklearnog odvraćanja SSBN-826 2031. godine.

Mornarica SAD funkciju pomorskog nuklearnog odvraćanja u poslednjih četrdeset godina poveravala je podmornicama Ohajo klase. Međutim, zbog njihove dotrajalosti, neusklađenosti sa savremenim tehnološkim sistemima i troškova održavanja, stvorena je potreba za novom generacijom. Takozvani „Program zamene podmorinica klase Ohajo” započet je 2011. godine i podrazumeva zamenu 14 starih, sa novih 12 nuklearnih podmornica. One će biti glavni oslonac pomorske komponente nuklearne trijade SAD u narednih 60 godina.

Ulazak podmornice USS Henri M. Džekson (Ohajo klasa) u pomorsku bazu Kitsap-Bangor (foto: U.S. Navy photo by Lt. Cmdr. Michael Smith)

Klasa Ohajo broji 14 podmornica, od kojih je samo 10 operativno. Razlog za to je što one zahtevaju remont i dopunu goriva (Engineered Refueling Overhaul - ERO) na svakih petnaest godina. Celokupni proces je veoma dug i traje oko 4 godine. Kako bi se smanjili ukupni troškovi održavanja, mornarica je u procesu razvoja nove generacije podmornica glavni fokus stavila na izradu novog nuklearnog reaktora. On će napajati SSBN tokom njenog čitavog životnog veka, koji je procenjen na oko 42 godine. Razvojem pomenutog sistema propulzije znatno se smanjuje trajanje procesa ERO i omogućava uspešno obavljanje funkcije odvraćanja, i pored činjenice da će nova klasa imati dve podmornice manje od Ohajo klase.

Klasa nečujnih podmornica

Izgradnja klase Kolumbija predstavlja glavni prioritet američke mornarice. Ove podmornice biće najveće podmornice koje su SAD do sad imale u svom sastavu. Dužina podmornice iznosiće 171 metar, a širina 13 metara. Brzina USS Kolumbije iznosiće oko 20 čvorova, što je za pet čvorova manje u odnosu na podmornice klase Ohajo. Međutim, smanjenje brzine je opravdano njenim predviđenim deplasmanom od 20, 815 tona pod vodom. Na osnovu postojećih nacrta i proračuna pretpostavlja se da će maksimalna operativna dubina ovih nuklearnih podmornica biti oko 244 metra.

Propulzija SSBN-826 će se zasnivati na prethodno pomenutom nuklearnom reaktoru, očekivanog životnog veka od oko 50 godina, bez potrebe ponovnog punjenja. Pored nuklearnog reaktora, posedovaće takođe i električni pogon. Električni motor prilikom pokretanja propelera, proizvodi mnogo manje buke nego što to čini mehanički sistem propulzije tipičan za starije klase.

Još jedan napor učinjen ka poboljšanju zvučne izolacije SSBN-826 jeste prekrivanje njenog trupa anehogenim premazom. Pomenuti preliv potiskuje emitovanje zvučnih frekvencija podmornice, ali ujedno i apsorbuje nadolazeće sonarne talase. Zahvaljujući svim ovim tehničkim unapređenjima, podmornice klase Kolumbija će najverovatnije biti najtiše podmornice do sada izgrađene.

Uvedena je još jedna inovacija - propeleri u obliku slova „X”. Njihova kontrola se vrši pomoću Fly-by-Wire, unapređenog kompjuterskog navigacionog sistema, čiji je prvobitni oblik razvijen za potrebe napadnih podmornica klase Virdžinija. Ugradnjom automatske navigacije, dubina i brzina samostalno se regulišu uz pomoć hidraulične kontrole, a pored olakšanog manevrisanja podmornice, „X-propeleri” omogućavaju i brži zaron.

Interkontinentalna balistička raketa Trajdent II (D5) lansirana sa nuklearne podmornice Ohajo klase, USS Nebraska (foto: U.S. Navy photo by Ronald Gutridge)

Sistem naoružanja činiće nova generacija podmornih balističkih raketa (SLBM) Trajdent II (D5). One su u stvari glavna prednost najizdrživije komponente nuklearne trijade SAD. Podmornice klase Kolumbija biće opremljene sa po 16 SLBM, koje će biti smeštene na središnjem delu trupa podmornice, u četiri raketna spremnika (Common Missile Compartment). CMC se proizvode pojedinačno u fabrici, uz pomoć inovativne modularne konstrukcione tehnike. Montažnom ugradnjom lansirnih komora ubrzava se izgradnja novih podmornica i time se omogućava ispunjenje veoma kratkih rokova za konstrukciju prethodno pomenute klase.

Trajdent II (D5) su trofazne, inercijalno vođene balističke rakete na čvrsto gorivo, koje poseduju Mark 6 (MK-6) navigacioni sistem. Jedna SLBM može nositi više bojevih glava, odosno između četiri i osam glava jačine 455 kilotona i do četrnaest nuklearnih bojevih glava jačine 90 i 100 kilotona. Trajdent II (D5) može nositi W-76, W76-1 i W88 bojeve glave, a pored postojećih koje su razvijene u 20. veku u planu je izgradnja novog tipa - W93, do 2040. godine. S obzirom na to da još uvek u budžetu Ministarstva odbrane SAD (DoD) nisu obezbeđena sredstva za njen razvoj, ne može se sa preciznošću reći kada će zameniti svoje prethodnice. Domet SLBM može maksimalno biti oko 12.000 km, sa verovatnoćom odstupanja od oko 90 m (CEP).

Glavni strateški prioritet mornarice

Modernizacija pomorske flote SAD dolazi u trenutku kada na međunarodnoj sceni postoji više nuklearnih sila koje konstantnim unapređenjem svojih nuklearnih kapaciteta ugrožavaju Američku nuklearnu stratešku tendenciju za supremacijom.

S obzirom na to da nuklearne podmornice prilikom patroliranja nose oko 70% operativno raspoređenog nuklearnog arsenala SAD, u potpunosti je opravdana odluka mornarice da program izgradnje klase Kolumbija bude njen glavni finansijski prioritet. To znači da će, čak i u slučaju smanjenja budžeta predviđenog za unapređenje mornaričke flote, finansijska sredstva biti direktno usmeravana na izgradnju novih nuklearnih podmornica. Donošenje ovakve odluke ukazuje na fokusiranost SAD da ponovo, nakon više od pola veka, dostignu nuklearnu superiornost u globalnom bezbenosnom okruženju.

Iako su Ruska Federacija i Narodna Republika Kina druge dve najveće nuklearne sile, nivo razvijenosti njihovih nuklearnih podmornica daleko je od američkih. Veliki problem sa kojim se Rusija suočava prilikom izgradnje četvrte generacije podmornica klase Borej (955-A), jesu ograničavajući finansijski kapaciteti. Ruska mornarica bila je prinuđena da obustavi razvijanje naprednije klase Borej 955-B. Razlog je upravo zbog nedostatak sredstava. Sa druge strane, Narodna Republika Kina se prilikom izgradnje nuklearnih podmornica klase Jin, suočavala sa različitim tehničkim problemima koje je u većoj meri uspela da prevaziđe. Međutim, kako različiti izvori navode, jedan od problema sa kojima se još uvek suočava jeste pitanje zvučne izolacije.

Patroliranje ruske nuklearne podmornice klase Borej 955-A Knez Vladimir (foto: Ministarstvo odbrane Ruske Federacije)

Rusija i Kina aktivno rade na modernizaciji svojih podmorničkih flota. Međutim, one još uvek nisu u stanju da osiguraju recipročnost i uspešnost drugog udara, osnovnu stratešku funkciju nuklearnih podmornica. Uvođenjem podmornicnica klase Kolumbija u aktivnu službu Amerika će osigurati pomorsku nuklearnu superiornost na duže staze.

Tamara Urošević

Student završne godine Fakulteta bezbednosti, smera Odbrana, na Univerzitetu u Beogradu. Glavne oblasti interesovanja su međunarodna bezbednost i geopolitički odnosi sila u svetu. Od 2020. godine angažovana je kao stažista-istraživač Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.
Student završne godine Fakulteta bezbednosti, smera Odbrana, na Univerzitetu u Beogradu. Glavne oblasti interesovanja su međunarodna bezbednost i geopolitički odnosi sila u svetu. Od 2020. godine angažovana je kao stažista-istraživač Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.

Najnovije