DONIRAJ
ANALIZE
AKTIVNOSTI
MULTIMEDIJA
O NAMA
Interaktivna mapa
Mega Menu Link
Account options
My AccountMy OrdersSupport
Connect with us

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Amerike Azija, Australija i Okeanija Bliski istok i afrika Evropa Naoružanje i vojna oprema Articles in English

Aktivnosti

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Publikacije Projekti Vesti

Multimedija

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Reportaže Galerija Podkast (u izradi)

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.

O CeGIT Naš tim U medijima Statut Kontakt

Aktivnosti

Naša vizija je savremeno, stabilno, sigurno i bezbedno društvo.

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Multimedija

Video i foto materijal sa događaja koje pratimo.

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.
Idi nazad

Pridnjestrovlje kroz rusku agresiju na Ukrajinu

Višegodišnje tenzije na istoku Evrope, koje su kulminirale februarskom agresijom Rusije na Ukrajinu, ponovo su pokrenule bojazan da bi „zamrznuti konflikti” i neuralgične tačke na postsovjetskom prostoru dodatno rasplamsale ukrajinski sukob i proširile ga van granica ove evropske države. Zbog toga se čini da svetska javnost sve više pažnje usmerava na Republiku Moldaviju i jedan deo njene teritorije - prorusko Pridnjestrovlje, koje se nalazi svega 100 kilometara od Odese. Serija eksplozija koje su se desile krajem prošlog meseca na ovoj teritoriji dodatno su zabrinule ne samo građane Moldavije, već i čitavo stanovništvo ovog regiona i ponovo pokrenule pitanje mogućeg širenja oružanog sukoba van granica Ukrajine.

Pored pomenutih eksplozija koje su odjeknule u blizini zgrade tamošnje državne bezbednosti, Ministarstvo unutrašnjih poslova nepriznate Pridnjestrovske Moldavske Republike (PMR) saopštilo je da su 27. aprila zabeleženi i pucnji na selo u kojem se nalazi veliko rusko skladište municije. Iako su ove incidente zvaničnici nepriznate republike nazvali „terorističkim napadima”, još uvek nema jasnih naznaka o tome ko bi iza njih mogao da stoji. No, da bi se situacija na spornom delu moldavske teritorije mogla bolje sagledati, neophodno je vratiti se nekoliko koraka unazad, odnosno u period raspada Sovjetskog Saveza.

Naime, iako Pridnjestrovlje nema status države, već je u pitanju deo teritorije Republike Moldavije koji se početkom devedesetih godina odmetnuo od svoje matične države, ono suštinski postoji kao nezavisni entitet. Njegov nastanak rezultat je kratkotrajnog oružanog sukoba koji se poslednje decenije prošlog veka desio između Moldavije i pridnjestrovskih oružanih snaga podržanih ostacima stare sovjetske 14. divizije smeštene na tom području.

Urušavanjem Varšavskog pakta i nestankom SSSR sa svetske scene izgubio se i značaj koji je Moskva imala u Istočnoj Evropi. Time je gotovo preko noći ona ostala bez uticaja u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i drugim državama, zbog čega je pokret pridnjestrovskih separatista predstavljao jedno od poslednjih ruskih uporišta. Smatralo se da bi njihovim jačanjem zvanični Kremlj ipak zadržao svoje prisustvo u regionu, koristeći sporan status teritorije kao pogodan alat za ostvarivanje svojih interesa u budućnosti. Međutim, i pored toga Ruska Federacija formalno nije priznala nezavisnost PMR, iako se više od 30 godina lokalno stanovništvo tome nada.

Istina, u Rusiji je postojao predlog o priznavanju nezavisnosti ove teritorije, ali je on uvek bio odbacivan od strane vladajućih političkih elita u Moskvi, čini se pre svega usled straha da bi to moglo dovesti do daljeg smanjenja njenog uticaja u bivšoj sovjetskoj republici. Sa druge pak strane, iako je Kremlj bio zaslužan za postizanje primirja u pomenutom sukobu između moldavskih i pridnjestovskih snaga, on nije uspeo da svojim pregovaračkim metodama spornu teritoriju vrati pod okrilje moldavskih centralnih vlasti u Kišinjevu.

Putokaz u Tiraspolju i pravac ka Odesi (foto: www.flickr.com/Marco Fieber)

Upravo iz navedenih razloga EU i NATO danas ovu teritoriju posmatraju kao „prostor zamrznutog konflikta” koji bi opet mogao postati poprište oružanog sukoba. Ostaje međutim nepoznanica da li će zvanična Moskva, koja je priznala gruzijske delove Abhazije i Južne Osetije, te otcepljene delove ukrajinskih regiona Donjeck i Lugansk, to isto učiniti i sa samoproglašenom republikom na istoku Moldavije. Naime, zahvaljujući jakom ruskom uticaju, Pridnjestrovlje postoji kao teritorija sa karakteristikama državnosti, budući da Vlada u Kišinjevu na ovom prostoru nema apsolutno nikakave mehanizme vlasti. Sa druge strane, u Tiraspolju, glavnom gradu PMR, sve grane vlast ostvaruju paralelno formirane institucije uspostavljene od policije i sudstva, do vlastite monete i vojske. Pored Oružanih snaga Pridnjestrovlja, na ovoj teritoriji boravi još oko 1.500 vojnika Operacione grupe Oružaniih snaga Ruske Federacije (zvanično u sastavu Zapadnog vojnog okruga), koje sa njima sprovode zajedničke vežbe i druge aktivnosti.

Gas kao mehanizam pritiska

Međutim, u širem kontekstu posmatrano, nerešen status Pridnjestrovlja čini se da je moćan adut i u energetskim odnosima Rusije i Moldavije. Naime, ruski gas u Moldaviju dolazi preko „odmetnutog” dela njene teritorije u kom se nalazi i velika ruska elektrana koja strujom snabdeva celu državu. Iako samo Pridnjestrovlje ne plaća ruski gas, procenjuje se da je moldavski dug koji Gazprom nikad ranije nije potraživao godinama narastao na oko osam milijardi dolara, što je državu stavilo u izuzetno podređen, gotovo dužnički položaj prema Ruskoj Federaciji.

Sa druge strane, Moldavija nakon sticanja nezavisnosti nije krenula putem diverzifikacije u nabavci energenata, pa je tako još uvek potpuno zavisna od ruskog gasa. Ova pozicija i odnos sa kompanijom Gasprom najbolje se odslikava u prošlogodišnjim zahtevima ruske kompanije, koji su pored značajnog povećavanja cena ovog energenta uključivali i zahtev za namirenje neisplaćenih dugova, što je dodatno zakomplikovalo situaciju Moldavije, jedne od najsiromašnijih zemalja Evrope.

Jasno je bilo dakle da se upućeni zahtev mogao tumačiti pre svega kao sredstvo političkog pritiska koji Moskva vrši na Moldaviju, i to čini se pre svega usled političkih promena i smene proruskih vlasti na ranije održanim izborima. Tačnije, od decembra 2020. godine predsednica države postala je proevropska orijentisana političarka Maja Sandu, koja je na izborima pobedila proruskog rivala i bivšeg šefa države Igora Dodona. Naredne godine Dodonova Partija socijalista izgubila je i parlamentarne izbore čime je otišla u opoziciju, a nove vlasti nedvosmisleno su istakle kao prioritet evropski put integracija i reforme na polju pravne države. Takav politički kurs uključivao je i usaglašavanje sa deklaracijama protiv Ruske Federacije, što je očekivano naišlo na negativne reakcije u Kremlju.

Bezbednosna situacija

Ako se pitanje energetike pak ostavi po strani i situacija u ovoj državi posmatra kroz prizmu sukoba u Ukrajini, deluje da se potencijalno otvara još jedno polje za ostvarivanje interesa Ruske Federacije u ovom delu Evrope. Naime, iako do sada nije bilo naznaka da bi Republika Moldavija mogla biti sledeća država u kojoj će doći do oružanog sukoba, tamošnje stanovništvo čini se da ima opravdan razlog za strah koji ne samo da je rezultat nedavnih incidenata, već je i istorijski duboko ukorenjen. Zabrinutost građana nisu umirile ni izjave moldavskih vlasti, predstavnika NATO i Američke ambasade u Kišinjevu, a kao jedan od glavnih razloga navodi se ranije pomenuta činjenica da međunarodno nepriznato Pridnjestrovlje, pored toga što ima svoje institucije i vojsku, ima i rusku bazu sa oko 1.500 ruskih vojnika.

Uz to, strahovi unutar javnog mnjenja Moldavije porasli su krajem aprila meseca kada je u saopštenju koje su prenele ruske agencije Tas i Interfaks, komandant Centralnog vojnog okruga general-major Rustam Minekajev naveo da Rusija želi da uspostavi punu kontrolu nad Donbasom i južnom Ukrajinom, omogućavajući tako nesmetan prolaz ka Pridnjestrovlju i Krimu.

Parada u Tiraspolju povodom Dana pobede 2017. godine (foto: mil.ru via wikimedia.org)

Buduće perspektive

Imajući sve navedeno u vidu, postavlja se pitanje kakva će biti perspektiva spornog dela moldavske teritorije, budući da je sukob u Ukrajini ušao u četvrti mesec. Posle ruske aneksije Krima 2014. godine i priznavanje nezavisnosti samoproglašenih država nastalih u ukrajinskim regionima Donjeck i Lugansk početkom ove godine, većina stanovništva u Pridnjestrovlju ponovo je počela da glasno ističe nade i očekivanja ruskog priznavanja. Međutim, postavlja se pitanje u kojoj meri su ta očekivanja zaista i opravdana.

Sa jedne strane, potencijalno povezivanje Pridnjestrovlja i ruskih oružanih snaga u Ukajini bilo bi moguće isključivo nakon osvajanja strateški veoma bitnog i sada dobro utvrđenog grada Odese. Ako bi ruske snage zauzele širi rejon ovog lučkog grada stvorila bi se mogućnost uspostavljanja kopnene veze sa Pridnjestrovljem. Na takav način formirala bi se i svojevrsna potkovica u čijoj bi se unutrašnjosti našao južni deo Ukrajine (preciznije većinski deo Odeske i celokupna Nikolajevska oblast), što bi moglo biti potencijalno iskorišćeno i za dalja ratna dejstva na teritoriji ove države. Ipak, čini se da bi ovakav potez bio rizičan za ruske snage, jer bi pomenuta potkovica mogla relativno lako biti presečena u slučaju ukrajinskog kontranapada. U takvim okolnostima teritorija Prinjestrovlja našla bi se pred velikim izazovom, pre svega zbog svog geografskog položaja i nepostojanja strateške dubine teritorije.

Sa druge strane pak, dostupne informacije govore da je u samom Pridnjestrovlju stanovništvo prilično podeljeno po pitanju ruske agresije i rata u Ukrajini. Naime, u danima i nedeljama koji su usledili nakon ruske invazije, mladi u Tiraspolju organizovali su nekoliko protesta na kojima su naročito primećeni bili transparenti sa natpisima „Ne ratu” i „Ja sam za mir”. Na pomenute proteste ubrzo je stigao odgovor u vidu oragnizovanja skupova podrške Rusiji od strane proruskog stanovništva i pristalica bivše vlasti. No i pored toga, može se zaključiti da su vlasti odmetnute moldavske teritorije ipak sauzele neutralnu poziciju u ukrajinskom sukobu, najčešće koristeći u svojim izjavama termine kao što su „situacija” i „trenutno stanje”. Ipak kakva će pozicija Moldavije i Pridnjestrovlja biti u bliskoj budućnosti ostaje da se vidi, pre svega zbog značaja i uloge koju će imati u odnosima Istoka i Zapada.

Pavle Janošević

Student master akademskih studija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, smer međunarodne studije, modul: Studije SAD. Od 2022. godine angažovan je kao stažista-istraživač Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.
Student master akademskih studija na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, smer međunarodne studije, modul: Studije SAD. Od 2022. godine angažovan je kao stažista-istraživač Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.

Najnovije