DONIRAJ
ANALIZE
AKTIVNOSTI
MULTIMEDIJA
O NAMA
Interaktivna mapa
Mega Menu Link
Account options
My AccountMy OrdersSupport
Connect with us

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Amerike Azija, Australija i Okeanija Bliski istok i afrika Evropa Naoružanje i vojna oprema Articles in English

Aktivnosti

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Publikacije Projekti Vesti

Multimedija

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Reportaže Galerija Podkast (u izradi)

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.

O CeGIT Naš tim U medijima Statut Kontakt

Aktivnosti

Naša vizija je savremeno, stabilno, sigurno i bezbedno društvo.

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Multimedija

Video i foto materijal sa događaja koje pratimo.

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.
Idi nazad

Strateško partnerstvo Grčke i Francuske: Doprinos (ne)stabilnosti Mediterana?

Kada su 28. septembra ove godine u Jelisejskoj palati, predsednik Francuske Emanuel Makron i premijer Grčke Kirijakos Micotakis potpisali niz dokumenata kojima je predviđeno unapređenje vojnotehničke saradnje između dve zemlje, ponovo se u svetskoj javnosti pokrenulo pitanje stabilnosti Istočnog Mediterana i militarizacije ovog regiona. Pored najznačajnijeg Sporazuma o strateškom partnerstvu, istog dana sklopljen je i Memorandum o razumevanju za nabavku tri FDI (Frégate de défense et d'intervention, FDI) fregate francuske proizvodnje za Helensku ratnu mornaricu, čime su nedvosmisleno potvrđeni ranije postavljeni temelji strateške saradnje između Atine i Pariza. Pomenuti susret samo je jedan od primera sve intenzivnije francusko-grčke saradnje u sektoru odbrane, u prilog čemu govori i činjenica da su oružane snage dveju zemalja u proteklom periodu nekoliko puta organizovale zajedničke vojne vežbe, kao i da je u aprilu ove godine potpisan sporazum o isporuci francuskih lovaca za Helensko ratno vazduholovstvo.

Odlazak grčkog premijera u Francusku i potpisivanje pomenutih dokumenata usledilo je samo dve nedelje nakon otkazivanja oko 60 milijardi dolara vrednog ugovora između Australije i Francuske o isporuci dizel-električnih podmornica za Kraljevsku australijsku mornaricu. Neuspeh francusko-australijskog sporazuma predstavljao je ozbiljan udar za francusku odbrambenu industriju, pa su mnogi novi aranžman sa Grčkom ocenili kao pokušaj Pariza da ublaži nastale posledice i gubitke. Međutim, postoji i druga dimenzija ovog susreta, a to je da se on dešava u trenutku sve učestalijih nesuglasica i tenzija između zvanične Atine i Ankare. Narušeni odnosi Grčke i Turske, čini se da su pre svega rezultat njihovih suprotstavljenih interesa u Istočnom Sredozemlju, a situaciju dodatno komplikuju i nedavne najave turskih zvaničnika o planovima dalje nabavke sistema PVO S-400 iz Ruske Federacije, što će sveukupno voditi ka produbljivanju krize u ovom regionu.

Sporazum kao početak šire saradnje

Pomenuti Sporazum između Micotakisa i Makrona, obuhvata stratešku vojnu i spoljnopolitičku saradnju, ali i kooperaciju u oblasti odbrambene industrije, budući da je njime predviđeno da će dve strane obavljati redovne konsultacije o svim pitanjima od zajedničkog odbrambenog i bezbednosnog značaja. Ipak, čini se da je poseban značaj sporazuma definisan u okviru dogovora da će potpisnice jedna drugoj pružiti podršku svim primerenim sredstvima u slučaju da jedna od njih bude napadnuta. Upravo zbog toga, zvaničnici dve države veruju da će Sporazum direktno doprineti očuvanju bezbednosti na prostoru Istočnog Mediterana, Bliskog istoka, Severne Afrike i Balkana, ali i da će omogućiti efikasniju borbu protiv terorizma, proliferacije oružja za masovno uništenje, kao i kontrolu migratornih procesa. Francuski predsednik naglasio je da će se na taj način dodatno ojačati odnosi dve zemlje te da će njihova saradnja biti u potpunosti usklađena sa obavezama koje obe strane imaju prema NATO i EU. Međutim, iako se sve dogovoreno deklarativno odnosi na bilateralnu osnovu Pariz-Atina, jasno je da će jedan od ključnih ciljeva saradnje biti obuzdavanje daljeg uticaja Turske u ovom regionu.

Pored pomenutog Sporazuma, na susretu u Jelisejskoj palati, potpisan je i Memorandum o razumevanju za isporuku tri fregate klase Belharra za Helensku ratnu mornaricu. Memorandum su potpisali grčki ministar odbrane Nikolaos Panajotopulos, Pjer Erik Pomuel (Pierre-Éric Pommellet) izvršni direktor Naval Group, kao i Erik Beranže (Eric Béranger) izvršni direktor kompanije MBDA, a očekuje se da konačan ugovor o isporuci fregata bude potpisan već u narednih nekoliko meseci. Time će Grčka postati drugi korisnik ovog plovila u svetu, a pored dogovorene tri, Memorandumom je predviđena i mogućnost nabavke još jedne fregate iste klase.

Fregata klase Belharra značajno će pojačati Helensku ratnu mornaricu (foto: www.defencehub.live)

Prema trenutno dostupnim informacijama, vrednost ugovora će iznositi oko tri milijarde evra i obuhvataće isporuku plovila, integrisanje sistema naoružanja, kao i održavanje brodova tokom prve tri godine korišćenja. Fregate će biti izgrađene u brodogradilištu u Lorijenu (koje je deo direktorata Naval Group) i očekuje se da prva dva plovila budu isporučena tokom 2025, a treće tokom 2026. godine. Uz to, ova kupovina mogla bi imati i dodatne ekonomske benefite za Grčku, budući da francuski proizvođač pregovara sa određenim grčkim kompanijama oko njihovog učešća u proizvodnji propratnih komponenti.

Fregata klase Belharra

Iako su pored pomenute francuske fregate, na tenderu za opremanje Helenske ratne mornarice, učestvovali još i američki projekat Lockheed Martin HF2, italijansko-francuski projekat Fincantieri FREMM, fregata Sigma 11515 holandskog Damena i britanski Arrowhead 140 kompanije Babcock, zvanična Atina procenila je francusku ponudu kao najbolju.

Fregata klase Belharra javnosti je prvi put predstavljena 2016. godine tokom sajma pomorske industrije Euronaval u Parizu i predstavlja kombinaciju najboljih tehnologija koje su do sada razvile francuske firme u okviru direktorata Naval Group. Koncepcija plovila omogućava obavljanje širokog spektra zadataka, od kontrole ekskluzivne ekonomske zone, preko patroliranja i protivpodmorničkog ratovanja, do dejstva po ciljevima na kopnu, moru i u vazduhu.

U segmentu naoružanja, zavisno od izbora i koncepcije, na fregatu može biti integrisano između 16 i 32 rakete zemlja-vazduh Aster 30 Block 1NT, koje su namenjene za presretanje balističkih projektila dometa do 1.500 km, kao i po 8 protivbrodskih krstarećih raketa Exocet MM40 Block 3C dometa do 180 km. U paketu naoružanja koji će biti isporučen Grčkoj biće i protivpodmornička torpeda MU90 Impact, čiji domet iznosi između 10 do 23 km (5,4 do 12 nautičkih milja), kao i protivtorpedni sistem CANTO (CANTO Anti Torpedo Decoys).

Sistem naoružanja FDI HN biće dodatno ojačan vođenim raketnim sistemom (Close-in weapon system, CIWS) RAM, koji će obezbediti PVO zaštitu kratkog dometa od 360 stepeni, a fregata će posedovati i sonare (sistem za navigaciju, komunikaciju i detekciju objekata) KingKlip Mk2 i Captas-4 koji je razvio francuski Thales Group. Pored svega navedenog, Grčka fregata biće opremljena i AESA radarom SeaFire dometa od oko 500 km za objekte u vazduhu i 80 km za plovila, uz mogućnost otkrivanja i praćenja do 800 ciljeva istovremeno.

Francusko-grčka odbrambena i bezbednosna saradnja

Uzimajući u obzir dosadašnji obim saradnje dveju zemalja i činjenicu da se u Oružanim snagama Grčke nalazi 40 lovaca Mirage 2000, 12 helikoptera Eurocopter AS 332 Super Puma i sistem PVO kratkog dometa Crotale NG, sasvim je izvesno očekivati da se na dosadašnjim nabavkama neće stati, te da će najavljeno intenzivranje saradnje dovesti i do razvoja zajedničkih odbrambenih projekata u budućnosti.

Kao što je ranije napomenuto, tokom aprila meseca ove godine, potpisan je sporazum o isporuci 18 višenamenskih borbenih aviona Dassault Rafale za Helensko ratno vazduhoplovstvo, a pored ovog posla vrednog oko 2,5 milijardi evra, grčki premijer Micotakis nedavno je najavio i da će Grčka poručiti dodatnih šest aviona ovog tipa, pa će u svojoj budućoj floti na raspolaganju imati ukupno 24 francuska lovca.

Sa druge strane, pored vojnotehničke saradnje, dve zemlje intenzivno sarađuju i kroz izvođenje zajedničkih vojnih vežbi u Istočnom Sredozemlju. Samo u protekle dve godine, Francuska je u ovaj region više puta pored borbenih aviona upućivala i svoj nosač aviona „Šarl de Gol” (fr. Charles de Gaulle), koji je učestvovao u zajedničkim vojnim vežbama sa Grčkom i Kiprom, dok su vazduhoplovne snage Grčke i Francuske tokom aprila 2021. godine, učestvovale i u velikoj vojnoj vežbi Iniochos 2021, zajedno sa pripadnicima ratnih vazduhoplovstava Izraela, Španije, Kipra i UAE.

Turska kao razlog jačanja partnerstva između Atine i Pariza

Sve učestalije vojne aktivnosti u Mediteranu, čini se da su prepoznate i u tekstu francusko-grčkog Sporazuma o strateškom partnerstvu, budući da se na nekoliko mesta naglašava da je cilj da se osigura mir i bezbednost u regionu Istočnog Mediterana. Zbog toga se može reći da se ovaj region pretvorio u svojevrsni poligon na kome se sve učestalije izvode vojne vežbe i to Grčke, Kipra i Francuske, sa jedne i Turske sa druge strane. Tenzije između ovih aktera u porastu su još od 2019. godine kada je Turska sklopila Memorandum o razumevanju u vezi sa pomorskom jurisdikcijom na Mediteranu sa libijskom Vladom nacionalnog jedinstva (GNA), kojim su utvrđene međusobne morske granice na Sredozemnom moru. Ovaj Memorandum za Atinu je predstavljao direktno narušavanje njenog suvereniteta i međunarodnog prava, zbog čega se odlučila da kao odgovor na potez Ankare, sklopi po Tursku neprihvatljiv Sporazum o određivanju ekskluzivne ekonomske zone sa Egiptom.

Napetost u regionu dodatno je produbljena i delovanjem turske mornarice koja je započela aktivnosti ispitivanja velikih nalazišta gasa u Sredozemnom moru, pri tome narušavajući suverenitet Grčke i Kipra prilikom ulaska u njihove isključive ekonomske zone, koje kao takve zvanična Ankara ne priznaje. Ovi postupci Turske naišli su na osudu brojnih zvaničnika iz zemalja EU, ali se čini da je Emanuel Makron najodlučnije podržao grčku stranu, kritikujući tursku politiku. Takva reakcija francuskog predsednika nije iznenađujuća ako se u obzir uzme činjenica da glavni razlog francusko-turskog neslaganja leži u suprotstavljenim koncepcijama Istočnog Mediterana.

Naime, Turska svoju politiku prema ovom regionu zasniva na doktrini Plave domovine (tr. Mavi Vatan), koju je razvio načelnik Štaba mornaričkih snaga Turske Čihat Jajči (Cihat Yaycı). Njen glavni cilj jeste proširenje pomorskih granica Turske na površinu od oko 462.000 km2, budući da vlasti u Ankari veruju da bi kontrolom Istočnog Sredozemlja mogle da osiguraju energetsku bezbednost, jer bi na taj način ova mediteranska država postala energetski nezavisnija od drugih zemalja, poput Rusije, Azerbejdžana i Irana.

Procene govore da čak 74% energetskih resursa kojima Turska raspolaže potiču iz uvoza, za čije potrebe se izdvaja preko 40 milijardi dolara. Zbog toga se energetska strategija Turske temelji na eksploataciji nalazišta u Crnom moru, čime bi postala regionalni trgovinski centar u energetici, a takva politika Ankare u direktnoj je suprotnosti sa interesima Francuske u Sredozemlju. U nameri da ograniči ambicije zvanične Ankare u ovom regionu, Francuska je podržala formiranje Istočnomediteranskog gasnog foruma (EastMed), koji pored Francuske, okuplja još i Kipar, Grčku, Egipat, Jordan, Palestinu, Izrael i Italiju, čineći da Turska ostane izolovana u regionu. 

Potpisivanje povelje o osnivanju Istočnomediteranskog foruma u Kairu januara 2016. godine (foto: www.neweurope.eu)

Na kraju, kada se sagledaju sve okolnosti i činjenice, čini se da je Sporazum o strateškoj saradnji između Francuske i Grčke, sklopljen u pojednako važnom trenutku za obe strane. Pariz je pored političkog i ekonomskog značaja saradnje, još jednom potvrdio svoje prisustvo i interese u regionu Mediterana, dok je Grčka sa druge strane nastavila dalje jačanje svojih oružanih snaga. Paralaelno sa francuskim isporukama, zvanična Atina najavljuje i modernizaciju postojeće ratne tehnike, pre svega lovaca F-16 koji će biti unapređeni na varijantu Blok 70, a grčki ministar odbrane prošle godine najavio je i da se razmatra nabavka jedne eskadrile lovaca F-35.

Sve ovo moglo bi dodatno da optereti već zategnute odnose sa Turskom, koja je prethodno usled kupovine ruskog sitema PVO S-400, isključena iz razvoja upravo pomenutog američkog projekta. To je razlog zbog koga Ankara ne bi blagonaklono gledala na potencijalni dogovor Vašingtona i Atine, pa bi zahlađenje odnosa između Turske i SAD moglo dodatno poboljšati francusko-grčku poziciju u Mediteranu, a time i pojačati tenzije u ovom delu sveta.

Petar Matović

Student osnovnih akademskih studija Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, međunarodne studije. Od 2021. godine angažovan je kao stažista-istraživač Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.
Student osnovnih akademskih studija Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, međunarodne studije. Od 2021. godine angažovan je kao stažista-istraživač Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.

Najnovije