Kako bi i u ovom veku zadržala dominaciju na svetskim morima, Američka ratna mornarica je u proteklom periodu pokrenula niz različitih i veoma perspektivnih projekata. Među njima, čini se da je posebnu pažnju privukla jedna podvodna platforma, odnosno koncept i plan izgradnje savremenih besposadnih podmornica klase „Orca” (srp. Orka). Ovako revolucionarni iskorak rezultirao je izradi podvodnog plovila, drona koji je u stanju da široku lepezu ubojnih sredstava, ploveći kroz neprijateljske vode, gotovo neprimetno približi njihovim obalama i na taj način direktno ugrozi ne samo pomorske već i kopnene ciljeve protivnika. No, odluka da se krene u ovom pravcu razvoja ovakvog tipa podmornica imala je i svoju predistoriju.
Naime, nakon što su ranije uočene pojedine, potencijalno slabe tačke u sposobnostima oružanih snaga, koje bi mogle dovesti do neuspeha potencijalnih misija, Ministarstvo odbrane SAD je 2015. godine ukazalo na potrebu razvoja naprednih podvodnih dronova sposobnih za izvršavanje širokog spektra zadataka. Ovaj zahtev prosleđen je ratnoj mornarici po hitnom Joint Emergent Operational Need (JEON) formatu, zbog čega je njegova realizacija podignuta na nivo prioriteta. Problemu je bilo potrebno pristupiti u što kraćem vremenskom roku, a kao jedno od rešenja 2017. godine predstavljen je koncept prvog velikog besposadnog podvodnog plovila nove klase pod nazivom „Orka”.
Početna faza izrade ove platforme, koja je podrazumevala projektovanje, dizajn i razvojni koncept, pripala je kompanijama Boeing i Lockheed Martin kojima su, prema zvaničnim i javno dostupnim informacijama, pojedinačno odobrena sredstva u iznosu od oko 43 miliona dolara. Nakon izrade dva predložena modela, mornarica SAD odlučila se za Boingov koncept, pa je ova kompanija u drugoj fazi razvoja dobila zadatak da zajedno sa kompanijom Huntington Ingalls Industries izradi, testira i isporuči pet prototipova besposadnih podmornica klase „Orka”. Procenjeno je da će konačni troškovi biti i do sedam puta veći u odnosnu na početnu fazu, odnosno da će iznositi između 274 i 281,5 million dolara, a isporuka pomenutih prototipova, po prvobitnom planu, trebalo je da bude realizovana do kraja 2022. godine.
U skladu sa tim, prvo veliko besposadno podvodno plovilo nakon takozvane ceremonije krštenja 28. aprila 2022. u kalifornijskom Hantington Biču, ubrzo je podvrgnuto i prvim testovima u vodi. Međutim, kao što se moglo očekivati, veliki broj podataka koji mogu dati precizniju sliku o karakteristikama i sposobnostima novih podvodnih dronova i dalje nije dostupan javnosti. Ipak, gotovo je sigurno da će ove platforme, kao i u slučaju platforme „Echo Voyager” kompanije Boeing, na bazi čijih unapređenja je „Orka” i stvorena, ispod površine pokretati litijum-jonske baterije velikog kapaciteta. Takav način napajanja omogućava plovilima da pod vodom provedu nekoliko nedelja, odnosno, prema pojedinim procenama i do 90 dana, a nakon pražnjenja, baterije se dopunjuju uz pomoć dizel generatora dok se podmornica nalazi na ili pri površini vode.
Primenjeno pogonsko rešenje omogućava podmornicama ove klase da se gotovo nečujno kreću pod vodom, čime su i šanse za njihovo otkrivanje od strane neprijatelja, svedene na minimum. Ipak, novi koncept podmornica odlikuju i dve novine, odnosno njena modularnost i otvorena arhitektura koja pruža mogućnost uspešnog angažovanja u različitim misijama, kao i mogućnosti brzog i efikasnog menjanja dubine tokom plovidbe. Jezgro podvodnog drona podmornice čine pogonski, upravljački i blokovi za napajanje i distribuciju energije, zatim odeljci za vođenje i kontrolu, navigaciju, autonomni rad i povećanje situacione svesti, kao i za komunikacion blok i odeljak za senzore misije. Zahvaljujući modularnosti, neke od unutrašnjih komponenti u skladu sa potrebama mogu se dodatno pojačati ili ukloniti, a prema zvaničnim saopštenjima iz mornarice, postoji mogućnost da se pored postojećih dodaju i dve dodatne baterije, kao i borbeni arsenal. Time se obezbeđuje više snage za ispunjavanje postavljenih zadataka, koji iziskuju povećanje korisnog tereta ili povećanje dometa platforme, a modularni prostor za teret i napredni autonomni sistem omogućavaju efikasnu višemesečnu eksploataciju „Orke” i njenu komunikaciju sa matičnom bazom koja se nalazi daleko od zone operacije, bez potrebe za bilo kakvim fizičkim kontaktom od strane mornaričkog osoblja.
U osnovi se procenjuje da će deplasman ovog besposadnog plovila biti oko 80 tona, dok dužina iznosi 26 metara. Naime, na bazu osnove koja je koncepcijski nasleđena od slične platforme „Echo Voyager” dužine 16 metara, dodat je pomenuti modularni prostor dužine 10 metara u kome se može smestiti dodatni korisni teret maksimalne težine do 8 tona. Zahvaljujući njemu ovo podvodno plovilo moći će da učestvuje u različitim misijama od nadzora prostora ispod i iznad površine vode, preko elektronskog i protivpodmorničkog ratovanja, do borbenih misija i polaganja mina. Autonomija plovidbe procenjuje se na oko 6.500 nautičkih milja, odnosno preko 12.000 km, prilikom kretanja optimalnom brzinom od 3 čvora (5,5 km/h), dok je maksimalna brzina plovidbe 8 čvorova tj. blizu 15 km/h. Polazak američke „Orke” na dodeljene misije biće iz pristaništa ratne mornarice ili spuštanjem u vodu sa većih brodova.
Navigacioni sistem baziraće se na Kalmanovim filterima i inercijalnom navigacionom sistemu, kao i na Doplerovim zapisima dubine, odnosno dubinskim senzorima i akustičnim LBL (Long Baseline) transponderima. Zahvaljujući njima obezbeđena je izuzetno velika preciznost pri kretanju, a uz sve navedeno „Orka” poseduje mogućnost korišćenja GPS signala dok se nalazi na izuzetno malim dubinama ili na površini vode. Sposobnost aktivnog izbegavanja prepreka, omogućena je zahvaljujući FLS sonaru (Forward-looking sonar) koji pokriva prostor ispred plovila i autonomnom algoritmu za izbegavanje prepreka, što u kombinaciji sa Doplerovim zapisima dubine obezbeđuje izuzetne sposobnosti prilikom praćenja terena i kretanja po morskom dnu. Poboljšano mapiranje morskog dna biće moguće i zahvaljujući Raitheon PROSAS PS60-6000 sonaru sa sintetičkim otvorom koji će moći da se smesti u ranije pomenuti dodatni modul.
Zaštićena komunikacija omogućena je zahvaljujući ugrađenim Inmarsat IV, Iridium, Wi-Fi i FreeWave sistemima koji se koriste za komandu, kontrolu i ponovno planiranje misije dok plovilo obavlja operacije blizu površine vode, kao i akustičnoj komunikaciji za komandu i kontrolu tokom izvođenja operacija pod vodom. Besposadne podmornice klase „Orka” imaju karakteristike mrežnocentričnog ratovanja, odnosno poseduju mogućnost međusobnog povezivanja i zajedničkog izvršavanja dodeljenih misija, a primarni zadatak predstavljaće postavljanje i borba protiv podvodnih mina, prikupljanje informacija i mapiranje dna, borba protiv neprijateljskih podmornica, brodova i drugih plovila, protivelektronska borba, kao i dejstvo po kopnenim ciljevima neprijatelja. Zahvaljujući ovakvim taktičko-tehničkim karakteristikama „Orka” ne samo da će moći da ulazi u neprijateljske vode bez izlaganja žive sile riziku, već će uzimajući u obzir njenu veličinu, biti u stanju i da blokira važne plovne puteve.
Druga, ranije pomenuta karakteristika, odnosni se na brzu i efikasnu promenu dubine plovila tokom obavljanja zadataka. Naime, da bi se spustila na veću dubinu ova besposadna dron-podmornica zadržava naftu u svojoj komori i time omogućava rezervoarima u trupu da preuzmu maksimalnu količinu vode. Sa druge strane, prilikom smanjivanja dubine i izranjanja, nafta iz komore se pumpa u rezervoar potiskujući vodu koja se nalazi u njemu van plovila. Iako deluje da koncept propuštanja vode u pojedine „vodopropusne” delove plovila potencijalno može da ugrozi njegove vitalne komponente konstantno koje moraju biti suve, kao što su baterije i elektronika, taj problem je rešen njihovom zaštitom i smeštanjem u vodootporne blokove.
Sa druge strane, „Orku” će odlikovati i različiti spektar naoružanja koje će se naći u njenom arsenal, a posebnu pažnju privlači savremeno autonomno protivpodmorničko oružje, odnosno nova „Hammerhead” mina cilindričnog oblika. Reč je o podvodnoj mini koja na neprijateljske podmornice može da ispali integrisani torpedo i sastoji se od nekoliko modula: Modula za privez, koji obezbeđuje da mina ostane na morskom dnu, energetskog modula koji obezbeđuje napajanje sistema, senzorskog modula koji kao sonarni uređaj služi za otkrivanje obližnjih plovila, kao i borbenog modula koji predstavlja modifikovanu verziju starijeg torpeda oznake Mark 54 Lightweight teškog više od 600 funti (preko 272 kg). „Hammerhead” nakon polaganja miruje na morskom dnu, a nakon što senzori registruju dolazak neprijateljske podmornice u njihovom pravcu lansiraju vođena torpeda. Iako ovakav dizajn mina datira još iz sedamdesetih godina prošlog veka, njihovo usavršavanje, modifikacija i moderna implementacija predstavlja značajan iskorak Američke ratne mornarice u segmentu zaštite svojih teritorijalnih voda.
No, pored svih navedenih karakteristika i za razliku od besposadnih platformi razvijanih za upotrenu na kopnu ili u vazduhu, u slučaju podvodnih dronova poseban izazov predstavlja komunikacija i kontrolisanje ovakvih plovila pod vodom. Prvi korak na polju ovladavanja savremenim veštinama radio kontrole američki stručnjaci uspešno su učinili tokom proba i testiranja besposadnog broda „Sea Hunter”. Ovo eksperimentalno plovilo iz porodice „Sea” rezultat je rada kompanije Vigor Industrial i namenjeno je otkrivanju i praćenju neprijateljskih podmornica, a njegova glavna karakteristika jeste mogućnost da autonomno, na misijama udaljenim i do 10.000 nautičkih milja od komandnog mesta, provede do 90 dana u toku kojih je operativan 24 časa dnevno.
Međutim, iako upravljanje radio kontrolom danas predstavlja najzastupljenije rešenje, njegova ključna mana jeste slaba prodornost radiotalasa pod vodom. Zbog toga njegova primena nije dovoljno pouzdana, što zahteva od podmornica i drugih podvodnih plovila da izrone kako bi primili informacije, rizikujući time da budu otkrivene od strane protivnika. Rešenje za ovaj problem primenjeno na besposadnim podmornicama klase „Orka” jeste upotreba veštačke inteligencije koja joj omogućava da u određenim situacijama sama izvrši adaptaciju na nove uslove okruženja i u skladu sa njima donesu ključne odluke za dalji tok misije.
Uz sve navedeno, razvoj projekta „Orka” obeležili su i određeni problemi, budući da i pored zahteva, proizvođač nije pravovremeno redizajnirao i modifikovao pojedine kritične komponente koje su preuzete sa ranije izrađenog autonomnog podvodnog plovila „Echo Voyager”. Naime, iako se pretpostavljalo da pojedina rešenja neće imati značajnijeg uticaja na efikasnu eksploataciju novog plovila, tek nakon početka proizvodnje njegovih prototipova uočeno je da određeni segmenti imaju veoma veliki uticaj i negativno se odražavaju na ceo razvojni koncept. Jedna od ključnih kritika odnosila se na izostanak redizajna koji je podrazumevao izmene na samom trupu u cilju adaptacije prostora za skladištenja korisnog tereta. Uz to, „Orka” prethodnik „Echo Voyager” spuštan je u vodu pomoću lifta, dok je u slučaju novog plovila izričit zahtev američke mornarice bio da se to obavlja upotrebom krana, a uložene su i kritike na potrebu ugradnje baterija veće snage, kao i korekcija materijala upotrebljenih za izradu rezervoara koji su izlozeni visokom pritisku. Sve to doprinelo je prekoračenju ranije planiranog budžeta i zajedno sa posledicama pandemije COVID-19 rezultiralo pomeranju rokova izrade i najavljenom završetku proizvodnje početkom 2024. godine.
Iako je na početku navedena visoka cena razvoja prvih prototipova, ukupni troškovi izgradnje jednog ovakvog podvodnog besposadnog plovila ipak iznose manje od desetog dela vrednosti savremenih podmornica poput onih klase „Virginia”, čija je vrednost oko 2,8 milijardi dolara. Upravo ovaj argument govori u prilog tome o koliko je ekonomski isplativom potezu reč, jer je na taj način omogućena proizvodnja velikog broja jedinica, čime se stiče veća sigurnost i bolja pokrivenost velike površine teritorijalnih voda.
Pored SAD, Rusija, Kina i Japan takođe rade na usavršavanju i implementaciji projekata sličnih karakteristika, što takođe govori u prilog tome koliki potencijal sa sobom nosi pomenuti koncept besposadnih podvodnih plovila. Tako vizija iz druge polovine prošlog veka o revolucionarnim promenama u domenu ratnih sukoba i sve većoj upotrebi besposadnih platformi, sada doživljava svoj puni zamah. Sledeći nju, jasno je da će dalji razvoj tehnike dovesti do sve veće upotrebe robotizovanih platformi, koje će funkcionisati uz punu autonomiju i minimalno angažovanje ljudskog faktora.
Idi nazad
