Država Katar, kako glasi zvanični naziv malog emirata u Persijskom zalivu, bila je domaćin nedavno završenog Svetskog prvenstva u fudbalu. Budući da su se utisci nakon par meseci slegli, vreme je da analiziramo šta je sve pomenuto prvenstvo značilo ne samo u svetu sporta, već i na globalnom geopolitičkom planu. Ova arapska zemlja locirana u Persijskom (Arabijskom) zalivu po svom uređenju je emirat, odnosno nasledna monarhija na čijem čelu se nalazi emir Tamim Bin Hamad Al Tani. Istorijski posmatrano, još u okviru Osmanskog carstva ovoj zemlji je poseban status priznat 1868. godine. Nakon njegovog kraha i perioda provedenog pod britanskom kolonijalnom upravom, Kataru je i konačno nezavisnost priznata 1971. godine. U decenijama koje su usledile dolazi do njegovog ubrzanog razvoja i prosperiteta, pa prema podacima iz 2017. godine, ova bliskoistočna država ima oko 2,7 miliona stanovnika. Ipak, među njima je svega oko 320.000 katarskih državljana, dok preostalih 2,3 miliona čine strani državljani koji rade i žive u Kataru.
Ukoliko se pak posmatra samo ekonomija, jasno se može uočiti da ovaj emirat poslednjih 20 godina beleži ubrzan ekonomski razvoj zahvaljujući pre svega velikim rezervama gasa i procvatu građevinske industrije. Danas, je Katar najveći izvoznik tečnog gasa u svetu, a po dohotku per capita nalazi se na četvrtom mestu. Pored rezervi gasa ova zemlja poseduje i rezerve nafte, tako da prihodi od gasa i nafte čine nešto više od 60% njegovog BDP-a. Takođe, kako bismo priču o Svetskom fudbalskom prvenstvu smestili u globalni geopolitički kontekst, potrebno imati u vidu i činjenicu da, pored toga što je najveći izvoznik, Katar raspolaže i trećim po redu rezervama tečnog naftnog gasa na svetu, odmah nakon Rusije i Irana. Naime taj udeo iznosi čak 14% svetskih rezervi gasa, i deo je velikog Severnog gasnog polja koje Katar deli upravo sa Iranom. Zbog toga je ova arapska država postala veoma važan geopolitički igrač u okolnostima nove energetske krize koja potresa svet prethodnih godinu dana.
Naime, Katar je sebe odavno pozicionirao na geopolitičkoj mapi sveta upravo zbog svojih dragocenih resurca ali i strateške pozicije. Tako se danas u ovoj zemlji nalazi najveća vazduhoplovna baza Američkog ratnog vazduhoplovstva u ovom delu sveta „Al Udeid”, koja je korišćena u regionalnim sukobima kao što su bili Prvi i Drugi zalivski rat. Bazu „Al Udeid” dele Odbrambene snage Katara, Američko ratno vazduhoplovstvo (USAF) i Britansko ratno vazduhoplovstvo (RAF), a kao odraz prijateljstva i savezništva sa Turskom u Kataru se nalazi i vojna baza Turskih oružanih snaga. Uz to, valja napomenuti da je Američki kongres u martu mesecu prošle godine i zvanično proglasio Katar za najvažnijeg NATO saveznika u ovom delu sveta, što je takođe činjenica koja nosi određenu težinu i ukazuje na ulogu koji igra ova naizgled mala ali u regionalnom pa i globalnom kontekstu veoma važna zemlja. Zbog toga se jasno može reći da je njena veličina u disproporciji sa uticajem koji ima.
U prilog tome govori i podatak da za razliku od ostalih arapskih suseda Katar ima veoma dobru i razvijenu saradnju sa Iranom, što ga čini izuzetno važnim posrednikom između SAD i Saudijske Arabije sa jedne i zvaničnog Teherana sa druge strane. Takođe, tradicionalno dobri odnosi povezuju Katar sa Francuskom i Velikom Britanijom, a veliki udeo u njima čini i vojna saradnja. Regionalno posmatrano, postepeno otopljavanje odnosa između zalivskih suseda upućuje na to da će države u Persijskom zalivu u budućnosti nastaviti da rade na jačanju saradnje u okviru Zalivskog Saveta za saradnju (GCC), što će takođe uticati i na jačanje pozicije Katara.
Kada je pak o sportu reč, razmišljanje o ovoj temi kao potencijalnoj razvojnoj šansi prvi put se javila još 2006. godine kada je Katar bio domaćin Azijskih igara, takmičenju u više sportova (nalik Olimpijskim igrama) koje uključuje azijske države. Upravo je ovo takmičenje podstaklo razvoj i izgradnju infrastrukture i uticalo da se Doha nađe na mapi svetskih sportskih dešavanja. Odluka da se ulaže u sport, ali i turizam, čini se da je od izuzetnog značaja za ovu zemlju, jer se Katar postepeno okreće od tradicionalnih izvora prihoda (gas i nafta) ka održivijim rešenjima poput bankarstva, turizma i ulaganja u ekonomiju koja se zasniva na znanju (knowledge based economy). Četiri godine nakon pomenutih igara, sredinom 2010. Svetska fudbalska federacija (FIFA) dodelila je pravo Kataru da bude domaćin dvadeset drugog po redu Svetskog prvenstva u fudbalu. Ova vest ne samo da je iznenadila sve one koji prate fudbal i sport uopšte, već i svetsku javnost koja nije očekivala da će se jednoj maloj zemlji bez dovoljno razvijene infrastrukture dodeliti pravo da bude domaćin jednog od najvećih svetskih sportskih događaja. Iz pojedinih krugova ubrzo su se čule kritike da Katar nema fudbalsku tradiciju koja bi je kvalifikovala za tako nešto, a veliku buru u javnosti izazvala je i činjenica da će takmičenje biti pomereno za mesece novembar i decembar, što je praksa koja nikada ranije nije bila primenjena. Kao posledica toga, sva druga regionalna takmičenja i regionalne lige morale su da budu pomerene kako bi se uklopile sa rasporedom Svetskog prvenstva, zbog čega je još više rastao pritisak na FIFA i njenu odluku. Međutim, iako iznenađenje o izboru jeste bilo veliko, Katar je upravo u nekim od izrečenih kritika video svoju šansu da se još jednom predstavi kao zemlja koja ima kapacitet i volju da postane prva arapska zemlja domaćin jednog takvog takmičenja.
Tako je danas, nakon svih osporavanja i kritika, Katar postao primer koji pokazuje kako je moguće pozitivno iskoristiti jedan sportski događaj u svrhu podizanja ugleda države na viši nivo, ali i u svrhu prevazilaženja određenih predrasuda koje su odlikovale ovaj region u decenijama i godinama pre pomenutog prvenstva. Ipak, priprema Svetskog prventsva u fudbalu predstavljala je veliki izazov i zahtevala je od Katara da proširi postojeću i izgradi novu neophodnu infrastrukturu, kako bi se takmičenje takvog formata moglo uspešno održati. Sam pristup i veličina radova koji su sprovedeni može se videti i kroz brojeve, odnosno kroz novčana sredstva koja su uložena u izgradnju objekata i potrebne infrastrukture. Iako je nemoguće tačno reći koliko je novca potrošeno, prema javno dostupnim podacima u organizaciju Svetskog prvenstva uloženo je nešto više od 200 milijardi američkih dolara. Tako je pored same sportske infrastrukture koja uključuje 8 novih stadiona, opremljenih posebno projektovanim rashladnim uređajima kako bi se održala idealna temperatura, Katar izgradio i nove saobraćajnice, hotele i druge smeštajne kapacitete, a kao kruna infrastrukturnih projekata može se navesti i najsavremeniji metro u Dohi, koji je turistima i posetiocima prvenstva u mnogome olakšao kretanje.
Sve ovo promenilo je izgled glavnog grada Dohe, koja je sa svojih 2,6 miliona stanovnika ubrzano spremala da se predstavi posetiocima i fudbalskim entuzijastima iz svih delova sveta, a od izgrađenih stadiona treba spomenuti dva primera iza kojih se krije zanimljiva priča. Naime, stadion 974 je sagrađen od 974 transportna kontejnera i prvi je rasklopivi stadion u istoriji. I njegov naziv je simboličan jer je +974 međunarodni pozivni broj za Katar. Priča o ovom stadionu se ne završava u Dohi jer je planirano da on bude rasklopljen i ponovo sklopljen na nekom drugom mestu, budući da postoji mogućnost slanja u jednu od afričkih država ili u Urugvaj za potrebe prvenstva 2030. godine. Drugi primer je stadion Al Bayt, lociran dvadesetak kilometara severno od Dohe koji je izgrađen u obliku tradicionalnog beduinskog šatora karakterističnog za ovaj region. Ovaj stadion na pravi način pokazuje koliko je domaćinima bilo važno da prikažu i sa svetom podele delove svoje kulture i tradicije. Ipak, kako bismo sve ovo stavili u širi kontekst neophodno je navesti primer i dva prethodno održana prvenstva u Brazilu 2014. i u Rusiji 2018. godine. Naime, prema zvaničnim saopštenjima za izgrađnju svih infrastrukturnih projekata i organizovanje prvenstva, Brazil je potrošio oko 15 milijardi dolara, dok je u slučaju Rusije taj iznos bio oko 11 milijardi. Iz te perspektive posmatrano, jasno je koliko je planiranja, truda i novca uloženo u organizaciju prvenstva u Kataru, a jedno od ključnih pitanja koje je pokrenuto bilo je da li će uloženi novac moći da bude vraćen kroz komercijalne aktivnosti koje prate prvenstvo. Međutim, čini se da od samog početka potencijalna finansijska dobit od ovog takmičenja nije bila u prvom planu, već da ga je zvanična Doha iskoristila kako bi povećala svoju „meku” moć koja je izuzetno važna u međunarodnim odnosima i diplomatiji.
Danas, nekoliko meseci kasnije, čini se da je taj cilj i ostvaren. Naime, Svetsko prvenstvo je proteklo bez incidenata, a na ulicama Dohe su se mogle videti zastave nacionalnih timova i navijači koji su zajedno slavili. Možda bi se nekome ko dolazi sa drugog podneblja ovo moglo učiniti i neobičnim ali organizatori su se potrudili da se svi gosti i učesnici osećaju bezbedno. Maksimalna bezbednost i komfor koji su domaćini omogućili posetiocima tokom trajanja prvenstva bili su nešto što je obeležilo ovo takmičenje koje je ušlo u istoriju kao takmičenje na kome nije zabeležen gotovo ni jedan ozbiljniji incident. Tokom njegovog trajanja, gotovo 1,5 miliona posetilaca je prošlo kroz Dohu, što su domaćini iskoristili ne samo kako bi se predstavili gostima, već i dugoročno postavili Dohu i Katar na turističku i sportsku mapu sveta.
Zbog toga je jasno zašto je ovaj događaj zaista i bio od istorijske važnosti za Državu Katar. Njegovo organizovanje ne samo da je poslužilo kao svojevrsni katalizator za dalji dugoročni ekonomski razvoj, već i za predstavljanje ove zemlje u jednom novom svetlu. Očekivano, i investitori su počeli više pažnje da posvećuju Kataru i regionu, a postepeno su obnovljene i trgovinske veze između Katara i njegovih suseda. Tako je Katar učvrstio svoju poziciju među regionalnim centrima kao što su Rijad, Abu Dabi i Dubai, što je posebno važno ako su u obzir uzme to da je ova zemlja tek nedavno (2021. godine) izašla iz blokade koja joj je nametnuta 2017. godine upravo od strane njegovih arapskih suseda Ujedinjenih Arapskih Emirata, Egipta, Bahreina i Saudijske Arabije.
Na kraju, čini se da se ambicije Katara da iskoristi pomenuti sportski događaj za svoje pozicioniranje i dalji razvoj ipak nisu završile samo na Svetskom prvenstvu. To potvrđuje i činjenica da se ovaj emirat već uveliko sprema da bude domaćin narednog Azijskog prvenstva u fudbalu, koji će se odigrati u Dohi u januaru 2024. godine. Zbog ostvarenih rezultata, svetska fudbalska organizacija dodelila je Kataru pravo da bude domaćin ovog takmičenja, nakon odluke Narodne Republike Kine, da zbog svoje rigorozne politike prema pandemiji COVID-19 i zabrane održavanja većih takmičenja povuče svoju kandidaturu. Iako su Azijske igre događaj mnogo nižeg profila u svetu sporta, Katar očekuje veliki broj turista iz zemalja jugoistočne i daleke Azije sa kojima ima veoma razvijene odnose i saradnju u domenu energetike i trgovine. Sve te će imati izuzetno pozitivne efekate na promociju zemlje, na turizam i ekonomiju, a doprineće i daljem razvoju infrastrukture i građevinskog sektora u Kataru.
Tako se na osnovu svega iznetog može reći da je Katar na najbolji mogući način iskoristio jedan sportski događaj kako bi ne samo doveo svetski vrh fudbala u ovaj region, već i na neki način objedinio čitav arapski svet stvarajući istoriju. Istovremeno, postigao je mnogo na jačanju svoje meke moći koja će biti korisna u budućim diplomatskim izazovima. Iscrpljujući svoja prirodna bogatstva u vidu gasa i nafte, ova zalivska država se hvata u koštac sa kompleksnim pitanjem post-naftne ekonomije kroz ulaganje u nove tehnologije, održivi razvoj, sport i kulturnu saradnju, pa Katar nastavlja da raste i da se razvija u globalno teškim vremenima, jačajući svoju poziciju u nestabilnom susedstvu.
Idi nazad
