Bab el Mandeb i tenzije u Crvenom moru

Tenzije u Crvenom moru ne smiruju se od 19. novembra prošle godine, kada je Hutski pokret, poznat i kao Ansar Allah, otpočeo napade na komercijalne brodove koji su kroz moreuz Bab el Mandeb plovili ka Sueckom kanalu. Ova tranzitna ruta jedna je od najznačajnijih plovnih puteva i predstavlja jedinstveni pomorski koridor koji povezuje Arabijsko i Sredozemno more. Pripadnici jemenskih Huta prvi napad izveli su na teretni brod Galaxy Leader, tokom njegove plovidbe kroz južne vode Crvenog mora i tom prilikom posadu uzeli kao taoce, a brod preusmerili ka luci Hodeida koja se nalazi pod njihovom kontrolom. Ubrzo nakon ovog događaja, vođe Huta su saopštile da je cilj njihovih napada pre svega vršenje pritiska za okončanje borbenih dejstava u Pojasu Gaze, odnosno da su rezultat odgovora na poteze Države Izrael i akcije njenih oružanih snaga. Porast tenzija u ovom regionu, uz situaciju u Izraelu, izaziva dodatnu brigu, naročito imajući u vidu da se u protekla tri meseca najmanje 36 komercijalnih brodova našlo na meti Hutskog pokreta. Zbog toga je došlo ne samo do ometanja svetskih trgovinskih tokova već potencijalno i čitave globalne ekonomije, budući da se ovim pomorskim koridorom tokom 2023. godine odvijalo između 12% i 15% globalne trgovine.

Moreuz Bab el Mandeb važna je tačka za trgovinu naftom i prirodnim gasom, te je tako samo tokom prve polovine prošle godine čak 12% trgovine naftom koja se odvijala morskim putem i 8% trgovine tečnim prirodnim gasom (LNG) prošlo upravo kroz ovaj prolaz. Međutim, sve češći napadi na komercijalne brodove uticali su na to da brojne kompanije suspenduju ili u potpunosti prekinu plovidbu kroz Crveno more. Zbog toga je transport čistih naftnih derivata ovim pomorskim koridorom već u decembru mesecu bio 30% manji nego tokom ostatka 2023. godine, a procene Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD) govore da se tokom decembra i januara meseca za 42% smanjio obim trgovine ovom tranzitnom rutom. Ipak, tražeći rešenje za neometan i siguran transport, pojedine kompanije kao što su Hapag – Lloyd i Maersk, odlučile su da krenu alternativnim, ali mnogo dužim i skupljim putem oko južnoafričkog Rta dobre nade, usled čega dolazi ne samo do kašnjenje isporuke robe već i do povećanja troškova transporta.

Zbog toga su Sjedinjene Američke Države reagovale 18. decembra pokretanjem Operacije Prosperity Guardian, u okviru multinacionalne bezbednosne inicijative, kako bi se zajedno sa  partnerima suočili sa bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama u južnom delu Crvenog mora i Adenskom zalivu. Nepunih mesec dana kasnije, 11. januara pokrenuta je od strane Centralne komande SAD i operacija kodnog naziva Poseidon Archer. Ona predstavalja direktan odgovor SAD i Ujedinjenog Kraljevstva na hutske napade, s tim da je umesto presretanja i obaranja njihovih dronova i raketa, osnovni cilj umanjenje vojnih sposobnosti i kapaciteta Huta. Zbog toga je pokrenuta serija vazdušnih udara po kopnenim ciljevima koji se nalaze na delu teritorije Jemena koju kontroliše ovaj pokret. No, uprkos izvedenim udarima, Hutski pokret ne samo da je nastavio sa napadima na brodove u Crvenom moru, već se čini da im je pokrenuta operacija pružila još više pažnje na međunarodnoj sceni, ali i priliku da dodatno ojačaju svoj uticaj u Jemenu i regionu. Naime, Huti su kao izgovor za svoje napade iskoristili borbene operacije Izraela u Pojasu Gaze, što im je donelo ne samo podršku lokalnog stanovništva, već i regionalnog javnog mnjenja, prevashodno u arapskim državama. Zbog toga su i pored višestrukih vazdušnih udara oni nastavili da vrše napade na preostale komercijalne brodove koji još uvek plove ovom pomorskom rutom. Sa druge strane, koalicione snage predvođene SAD gotovo svakodnevno uspešno presreću hutske balističke rakete i bespilotne letelice, odnosno lojtering municiju, što je u određenoj meri ipak doprinelo povećanju stepena bezbednosti u ovom regionu. Međutim i pored toga teško je proceniti krajnji uspeh čitave operacije, budući da on ne podrazumeva samo delimično povećanje bezbednosti plovidbe, već potpuni prestanak hutskih napada.

Iako je vojni potencijal i naoružanje koje Huti imaju na raspolaganju neuporedivo sa međunarodnom koalicijom okupljenom oko SAD, postavlja se pitanje isplativosti Operacije Prosperity Guardian. Naime, za obaranje raketa i jeftinih hutskih bespilotnih letelica koje vrede po nekoliko hiljada dolara, koriste se višestruko skuplje i savremene američke rakete, od kojih pojedine koštaju i po više miliona dolara. Ukoliko se dosadašnji tempo napada Huta na brodove u Crvenom moru nastavi, troškovi koje će snositi Pentagon vrlo brzo mogu dostići i nekoliko milijardi dolara za svega par meseci. Uz to treba imati u vidu i troškove američkog prisustva u različitim delovima sveta, ali i pomoć Ukrajini i Izraelu, što u određenoj meri može negativno uticati i na raspoloženje javnog mnjenja u SAD, naročito imajući u vidu predstojeće predsedničke izbore u ovoj zemlji. Takođe, čini se da ni u Beloj kući nisu spremni na konkretnije vojno prisustvo na terenu (koje bi potencijalno moglo da potraje mesecima), a upuštanje u direktan sukob značio bi i veliko odstupanje od spoljne politike Bajdenove administracije, pre svega u pogledu postizanja mira između Jemena i Saudijske Arabije.

Efikasno suprotstavljanje Hutima otežano je i zbog njihove decentralizovane strukture, budući da ne postoji jedinstvena meta ili strateški važno sredstvo čijim bi uništavanjem u potpunosti mogla biti narušena vojna sposobnost jemenskih Huta. Uz to, vazdušni udari koalicionih snaga ne postižu željene ciljeve i zbog činjenice da nije došlo do prekida linija snabdevanja i dopremanja naoružanja iz Irana. Potencijalni pokušaj da se pak spreči dopremanje oružja, mogao bi u direktan sukob uključiti i zvanični Teheran, što je trenutno posmatrano nepoželjan scenario kako za zvanični Vašington, tako i za sve ostale zapadne zemlje. Na kraju, ni ponovnim vraćanjem Hutskog pokreta na listu terorističkih organizacija ne bi se postigli značajniji ciljevi, budući da su se lideri Huta i ranije nalazili na ovoj listi. Ipak, takav potez negativno bi se odrazio na već prilično otežani dolazak humanitarne pomoći u Jemen, zemlju koju prema rečima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, pogađa jedna od najvećih humanitarnih kriza u svetu.

Takođe, važno je napomenuti i da je izostala javna i nedvosmislena podrška potezima zvaničnog Vašingtona od strane većine partnera sa Bliskog istoka, jer stanovništvo arapskih država više naginje na stranu Huta, prvenstveno zbog toga što su pripadnici ovog pokreta napade vezali isključivo za podršku palestinskom narodu u Pojasu Gaze. Sa druge strane, Ujedinjeni Arapski Emirati lobirali su za vraćanje Hutskog pokreta na listu stranih terorističkih organizacija, što se može protumačiti i kao spremnost ove zalivske zemlje da se bez direktnog sukoba izbore za svoje prisustvo i uticaj u Jemenu. Uz to, čini se da ni Saudijska Arabija nije voljna da obnovi svoj višegodišnji sukob sa Hutima u Jemenu, već želi da nastavi mirovne pregovore. Sporazum o privremenom prekidu vatre iz 2022. godine održao se do danas, pri čemu dve strane nikada nisu bile bliže dogovoru koji bi trenutni prekid vatre učinio trajnim. Nakon svih gubitaka i utrošenih milijardi dolara, malo je verovatno da bi se Saudijska Arabija ponovo upustila u oružani sukob koji je nakon višegodišnjih borbi umesto poraza Huta rezultirao delimičnoj legitimizaciji njihove vlasti i dodatno učvrstio saradnjom sa Iranom.

Iz svega navedenog, može se zaključiti da trenutno ne postoji adekvatno rešenje koje bi doprinelo smirivanju tenzija u Crvenom moru i obezbedilo nesmetanu plovidbu od moreuza Bab el Mandeb do Sueckog kanala. Posmatrano na međunarodnom planu, čini se da osim nekolicine zemalja okupljenih oko SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, kao i nedavno pokrenute operacije Evropske unije pod nazivom EUNAFOR ASPIDES, nema konkretnijih poteza niti značajnijeg vojnog učešća. Takođe, može se zaključiti i da ne postoji spremnost svetskih lidera da se obavežu na dugoročnu finansijsku podršku operacijama koje imaju za cilj suzbijanje napada Huta u ovom delu sveta. Dakle, iako se teško može pronaći dugoročno rešenje prihvatljivo za sve sukobljene strane, ključni faktor za obustavljanje aktuelnih hutskih napada može biti postizanje primirja u aktuelnom izraelsko-palestinskom konfliktu. Naime, prestankom sukoba koji je započet napadom pripadnika Hamasa i Islamskog džihada na Izrael 7. oktobra prošle godine, Huti bi izgubili argument pritiska na Izrael i ne bi više mogli da ga koriste kao opravdanje za svoje napade. Takvo rešenje iako ne bi bilo trajno, doprinelo bi pre svega smirivanju tenzija u regionu i barem privremeno obezbedilo sigurnu plovidbu ovom pomorskom rutom.