Nedavno održane zajedničke aktivnosti ratnog vazduhoplovstva Filipina i Sjedinjenih Američkih Država i patroliranje u vazdušnom prostoru iznad voda Južnog kineskog mora, dodatno su produbile već postojeće napetosti između Republike Filipini i Narodne Republike Kine. Naime, iako je 2023. godina počela otvorenim zalaganjem obe zemlje za unapređenjem i jačanjem bilateralnih odnosa, u drugoj polovini godine, usled rastućih napetosti u regionu Južnog kineskog mora došlo je do novih tenzija između ove dve azijske države. Na zaoštravanje odnosa čini se da je uticao i spoljnopolitički zaokret Filipina, koji se pod vođstvom predsednika Ferdinanda Markosa Mlađeg, umesto ka Kini sve više okreću ka SAD, zbog čega se nameće pitanje buduće dinamike njihovih odnosa. Pored suprotstavljenih interesa Kine i SAD na širem prostoru Indo-Pacifika, zvanična Manila i Peking već godinama vode spor oko Spretli i Paracelskih ostrva u Južnom kineskom moru, što će sasvim sigurno biti jedna od tema predstojećeg trilateralnog sastanka SAD, Filipina i Japana u Vašingtonu.
Nerešena teritorijalna pitanja u proteklim godinama prilično su uzdrmala ne samo odnose između azijskih suseda, već i brojnih drugih aktera koji su u ovom regionu prisutni kako zbog prirodnih resursa, tako i zbog geopolitičkog i geostrateškog položaja koralnih ostrva. U prilog tome govori činjanica da kineske tvrdnje o posedovanju suvereniteta nad većim delom Južnog kineskog mora, osporavaju ne samo Filipini već i Vijetnam, Malezija, Bruneji i Tajvan koji Kina tretira delom svoje teritorije. Akvatoriji Južnog kineskog mora izuzetno je bogat ribom, a različita istraživanja pokazala su i potencijalno velika nalazišta nafte i prirodnog gasa. Pored toga, značaj se ogleda i kroz globalnu trgovinu, budući da se procenjuje da trećina svetskog godišnjeg saobraćaja prolazi ovim pomorskim koridorom, što ga čini strateški i ekonomski veoma važnim. Otuda ne čudi zašto je spor koji između Kine i Filipina traje već decenijama, kulminirao 2013. godine kada ga je zvanična Manila pokušala rešiti putem Stalnog arbitražnog suda u Hagu. Ovaj sud je 2016. godine doneo presudu koja je bila u korist Filipina, nedvosmisleno naglašavajući da Kina nema pravni osnov za svoje pretenzije na gotovo čitavo more, odnosno na tzv. granicu od devet crtica.
Ovaj predlog o razgraničenju, Kina je prvi put izložila pred UN još 1947. godine i prema njemu pripalo bi joj oko 90% Južnog kineskog mora. Posmatrano na karti, granica se protezala od obala Kine, prolazila između Tajvana i Filipina, okruživala veći deo Spretli i Paracelskih ostrva, a zatim nastavljala ka jugu, gotovo dosežući obale Malezije. Budući da kineski predlog tada nije naišao na podršku, ucrtana granica do danas nije postala međunarodno priznata, pa se može reći i da je presuda arbitražnog suda u Hagu bila očekivana. Takođe, bilo je očekivano i nezadovoljstvo Pekinga, koji je presudu javno odbacio, a ubrzo nakon nje i izveo taktičke vojne vežbe u blizini pomenutih ostrva. Ipak i pored odbacivanja presude Kina je od 2016. godine nastojala i uglavnom uspevala da se uzdrži od kršenja odluka suda, istovremeno jačajući ekonomske veze sa Filipinima. Premda je Kina važan trgovinski partner i jedno od glavnih izvoznih tržišta za filipinske proizvode, postoje zabrinutosti u vezi sa trgovinskim disbalansom i zavisnim položajem ove zemlje, a pored toga, čini se da su problematične i kineske investicije koje dodatno pogoršavaju položaj Filipina.
Iako presuda arbitražnog suda nije bila prihvatljiva za kinesku stranu, odnosi dve zemlje su se poboljšali za vreme mandata filipinskog predsednika Rodriga Dutertea. Pod njegovim vođstvom, ova azijska država je imala rezervisan pristup prema arbitražnoj odluci, a zvanična Manila je nastojala da unapredi i dodatno razvije ekonomske odnose sa Kinom. Međutim, promenom vlasti i dolaskom Ferdinanda Markosa Mlađeg na mesto predsednika u junu 2022. godine dolazi do porasta tenzija i postepenog zaoštravanja odnosa. Naime, iako su nakon Markosove zvanične posete Kini u januaru 2023. godine, obe strane istakle da postoji prijateljstvo između država, kao i želja da se doprinese miru i stabilnosti regiona, već na proleće iste godine pojavljuju se prva neslaganja. Filipinski predsednik odlazi u zvaničnu posetu Vašingtonu, nakon čega dolazi do tenzija u Južnom kineskom moru i optužbe Filipina da je Kina usmerila jake laserske snopove prema brodu filipinske obalne straže.
U narednim mesecima usledili brojni incidenti u vodama Južnog kineskog mora (odnosno Zapadnog filipinskog mora, kako ga zovu u ovoj državi), a jedan od najznačajnijih bio je sudar broda kineske obalske straže i filipinskog čamca za snabdevanje. Ovaj događaj desio se u blizini grebena Second Thomas Shoal 23. oktobra prošle godine i od strane Filipina je iskorišćen da se privuče pažnja međunarodne zajednice i pokaže ozbiljnost situacije u ovom regionu. Informacije o ovakvim i sličnim incidentima, koji ne predstavljaju drastičnu eskalaciju tenzija na terenu, sve više su prisutne u javnosti, budući da Filipini nastoje da kroz polje medija i javne diplomatije ukažu na probleme nerešenih sporova u Južnom kineskom moru. U skladu sa tim, na filipinskim brodovima vrlo često se nalaze kamermani i TV ekipe koje beleže sve sporne situacije i događaje tokom plovidbe, što se može protumačiti i kao pokušaj Filipina da pridobije međunarodnu podršku. Sa druge strane i Kina u poslednje vreme učestalo skreće pažnju na probleme u spornim vodama, navodeći da je ponašanje Filipina sve radikalnije i smelije, pre svega usled otvorene podrške SAD. Kako bi zaštitio svoje interese u ovom delu sveta Peking je povećao broj vojnih vežbi i patrola, zbog čega je i došlo do porasta incidenata u Južnom kineskom moru, stvarajući okolnosti koje mogu dovesti do eskalacije sukoba u regionu.
Međutim, treba imati u vidu da se ovakvo ponašanje Pekinga može shvatiti i kao njegov odgovor na ponovno približavanje Filipina SAD. Naime, dolaskom Ferdinanda Markosa Mlađeg na vlast dolazi i do spoljnopolitičkog zaokreta zvanične Manile, kao i do agresivnije politike prema Kini. Filipini su zbog svoje geostrateške pozicije ključan partner SAD u ovom delu sveta, budući da se nalaze na prostoru koji pored nerešenih sporova u vodama Južnog kineskog mora, obuhvata i izuzetno važno pitanje Tajvana. Zbog toga se zvanični Vašington uključio u programe jačanja vojnih kapaciteta Filipina u četiri vojne baze (uključujući pomorske baze i međunarodni aerodorom) od kojih su tri na severu zemlje, okrenute prema Tajvanu, a četvrta okrenuta prema zapadu i Južnom kineskom moru. Njihov cilj je da se odvrate dalja teritorijalna širenja Kine u vodama Južnog kineskog mora, ali i da se posmatraju kineska vojna kretanja oko Tajvana. Uz to, administracija aktuelnog filipinskog predsednika u međuvremenu je odobrila i prošireno vojno prisustvo SAD i time omogućila stacioniranje američkih snaga u pomenutim bazama, što je u skladu sa Sporazumom o proširenoj odbrani potpisanim između dve zemlje 2014. godine.
Posmatrano iz kineske perspektive, američko prisustvo u regionu dodatno zaoštrava postojeće tenzije i podriva regionalni mir i stabilnost, naročito ako se ima u vidu da su SAD i Filipini u aprilu prošle godine održali najveće zajedničke vojne vežbe u novijoj istoriji. Uprkos tvrdnjama filipinskih i američkih zvaničnika da vežbe predstavljaju njihovu posvećenost miru i stabilnosti u Indo-Pacifiku, zvanični Peking odbacuje takve stavove, navodeći da su manevri uključivali i vežbu u kojoj su dve vojske uništile lažni ratni brod u Južnom kineskom moru. Uz to, treba dodati i da je svega nekoliko dana nakon pomenutog oktobarskog incidenta, američki predsednik Džozef Bajden istakao ,,čvrstu” i nedvosmislenu američku posvećenost odbrani Filipina, što garantuje i Sporazum o međusobnoj odbrani potpisan 1951. godine, a koji obavezuje SAD da brane ovu državu u slučaju oružanog napada.
U skladu sa tim došlo je do porasta bilateralne saradnje na terenu, pa je u februaru ove godine realizovana i vazdušna patrola u cilju zaštite teritorijalnih i nacionalnih interesa u Južnom kineskom moru. Ona predstavlja treću zajedničku aktivnost sprovedenu za manje od tri meseca, budući da su prethodne dve pomorske vojne vežbe održane krajem novembra meseca prošle i u januaru mesecu ove godine. Time je ozvaničen nastavak zajedničkih vežbi koje su bile suspendovane tokom mandata bivšeg predsednika Rodriga Duterte. Za razliku od njegovog zalaganja za bliže odnose sa Pekingom, Ferdinand Markos Mlađi smatra da su pomorske zajedničke aktivnosti sa SAD i drugim partnerima izuzetno važne za održavanje regionalnog mira. U prilog tome govori i činjenica da američka ratna mornarica redovno sprovodi operacije slobodne plovidbe u spornim vodama kako bi demonstrirala svoj angažman i podršku međunarodnom pravu, a formiran je i svojevrsni lanac partnera koji se prostire od Južne Koreje i Japana na severu do Australije na jugu.
Dalje jačanje saradnje na polju odbrane, potvrda je napuštanja ranijih stavova i zalaganja za jačanje bilateralnih odnosa sa Kinom ali i koncepta uravnoteženih odnosa sa supersilama. Posebno iznenađuje to što je saradnja u okviru pomenutog Sporazuma trenutno primarno usmerena ka Tajvanu, a ne zapadno prema Južnom kineskom moru. Ovakav pristup i zabrinutost za budućnost Tajvana čine se opravdanim ako se ima u vidu blizina Filipina (baza na Mavulisu, najsevernijem ostrvu Filipina udaljena je svega 88 milja od južnog vrha Tajvana), kao i činjenica da na spornom kineskom ostrvu radi više od 160.000 Filipinaca. Iako zvanična Manila poštuje princip ,,Jedne Kine” i ne održava zvanične diplomatske veze sa Tajvanom, u poslednje dve godine ojačala je svoje vojne veze sa njegovim saveznicima, SAD i Japanom. Zbog toga bi upravo ova država mogla da ima ključnu ulogu u pružanju pomoći saveznicima Tajvana, ukoliko bi se Kina odlučila i pokrenula iznenadnu invaziju. Time je njegova budućnost neraskidivo povezana i sa sporom u Južnom kineskom moru, budući da bi zauzimanjem Tajvana dodatno porastao pritisak na Filipine, a snage Narodnooslobodilačke armije bile bi udaljene svega nekoliko desetina milja od filipinske obale.
Uz to, Filipini su u domenu odbrane dodatno unapredili odnose sa Japanom, Australijom i Južnom Korejom, a početkom ove godine postignut je dogovor o intenzivnijoj saradnji sa Vijetnamom. Ova azijska država takođe osporava pretenzije Kine na gotovo celo Južno kinesko more, pa su zvaničnici Manile i Hanoja u januara potpisali dva dokumenta o prevenciji incidenata u Južnom kineskom moru i pomorskoj saradnji među obalskom stražom. Imajući sve to u vidu, može se zaključiti da Peking ovakvo ponašanje tumači i kao pokušaj Filipina da stvori regionalni blok koji bi bio direktno usmeren protiv njegovih strateških ciljeva, što može dodatno da zakomplikuje već napete odnose u ovom delu sveta.
Sumirajući sve navedeno, može se zaključiti da geopolitički aspekti odnosa između Kine i Filipina predstavljaju ključni izazov za regionalnu i globalnu bezbednost. Status Tajvana, teritorijalni sporovi, nesuglasice u vezi s međunarodnim pravom i vojno prisustvo SAD u regionu, suočavaju međunarodnu zajednicu sa dodatnim izazovima u pronalaženju adekvatnog rešenja i smirivanja tenzija. U skladu sa tim, postoje različiti pristupi, pri čemu neki zagovaraju mirno rešavanje sporova i poštovanje međunarodnog prava, dok drugi preferiraju dalje jačanje vojnog prisustva, kako bi se odvratila Kina od agresivnih postupaka. Pored diplomatskih napora i jačanja bilateralnih odnosa, posebna pažnja usmerena je i na aktivno učešće regionalnih, međuvladinih organizacija kao što je Asocijacija nacija jugoistočne Azije (ASEAN). Međutim, napredak u rešavanju teritorijalnih sporova i dalje ostaje ograničen, a postizanje dugoročnih sporazuma izazov.
Idi nazad
