Militantna islamistička organizacija El Šabab, preuzela je odgovornost za samoubilački bombaški napad koji se u Mogadišu, glavnom gradu Savezne Republike Somalije, dogodio pre tačno mesec dana. Tom prilikom život su izgubila 32 lica, dok su 64 osobe ranjene, a ovaj događaj poslednji je u nizu tragičnih incidenata koji ukazuju na izuzetno tešku i nestabilnu bezbednosnu situaciju sa kojom se suočava pomenuta afrička država. Kako bi se suprotstavio daljem jačanju ove terorističke organizacije, koja pod svojom kontrolom još uvek drži značajne delove južne i centralne Somalije, aktuelni somalijski predsednik Hasan Šeik Mohamud, u avgustu 2022. godine pokrenuo je „totalni rat” protiv El Šababa. Ipak, čini se da je i pored svih preduzetih poteza regularnih snaga bezbednosti, sposobnost pomenute organizacije da nastavi sa izvođenjem terorističkih napada ostala nepromenjena.
Iako se za formalni datum osnivanja „Omladine” (prevod imena „El Šabab”) uzima 2006. godina, koreni ove organizacije sežu u poslednju dekadu 20. veka. Naime, ova džihadistička organizacija nastala je raspadom islamističke formacije El Itihad el Islamija 1997. godine, kada je nekolicina njenih mlađih članova pristupila političkom pokretu Unija islamskih sudova (UIS) i formirala vojno krilo Harakat el Šabab el Mudžahedin (HŠM). Međutim, ključni događaj koji je uticao na formiranje današnjeg El Šababa desio se krajem 2006. godine, kada je na poziv somalijske vlade u ovoj zemlji došlo do intervencije Oružanih snaga Etiopije. Naime, tokom građanskog rata u Somaliji pripadnici UIS i HŠM su u julu mesecu iste godine zauzeli Mogadiš, glavni grad ove afričke države i držali ga pod svojom kontrolom sve do sukoba sa pripadnicima snaga bezbednosti tranzicione federalne somalijske vlade i vojskom Etiopije. Uspešno okončana oružana intervencija rezultirala je raspadu UIS ali i početku ubrzane radikalizacije preživelih pripadnika HŠM, što je direktno dovelo do toga da El Šabab preraste iz relativno malog islamističkog pokreta u jednu od najmoćnijih oružanih formacija u tom delu sveta.
Kako bi sprečio ponovno rasplamsavanje sukoba i pružio dodatnu zaštitu tranzicionoj vladi u Somaliji, Savet bezbednosti UN je početkom 2007. godine ovlastio Afričku Uniju da u ovoj zemlji pokrene multinacionalnu mirovnu misiju AMISOM (eng. African Union Mission in Somalia). Ovakva odluka čini se da je direktno uticala na to da jedan od najznačajnijih proklamovanih ciljeva El Šababa, pored svrgavanja vlade u Somaliji, bude i proterivanje pripadnika svih oružanih snaga prisutnih na terenu, uključujući i regularnu vojsku Somalije. Pored toga, otpočinjanje misije AMISOM uticalo je na odluku rukovodstva El Šababa da svoje operacije i aktivnosti prenese i izvan granica ove afričke države. Prva na meti napada našla se Uganda, kao članica pomenute misije, a u samoubilačkim bombaškim napadima koji su se desili 11. jula 2010. godine u njenom glavnom gradu Kampali, smrtno je stradalo više od 70 osoba. Ovaj događaj, pripadnici terorističke organizacije El Šabab iskoristili su da svetskoj javnosti upute jasnu poruku da će svaka zemlja koja pošalje svoje trupe u Somaliju biti meta sličnih napada.
U godinama koje su usledile došlo je do značajnijeg porasta broja terorističkih aktivnosti i napada „Omladine”, a najveći među njima desili su se u susednoj Keniji. Naime, tokom četvorodnevne opsade jednog od tržnih centara u Najrobiju, njenom glavnom gradu, krajem septembra 2013. godine smrtno je stradalo 68 osoba, dok je dve godine kasnije, u napadu na Univerzitet u Garisi za taoce uzeto oko 700 hrišćanskih i drugih nemuslimanskih studenata. Tom prilikom život su izgubila 152 lica, više od 100 njih je ranjeno, a navedeni napadi u određenoj meri uticali su i na vlasti Kenije da preispitaju svoje dalje učešće u misiji AMISOM. Njenim putem krenule su i druge članice angažovane u ovoj misiji Afričke unije, a ključni događaj koji je doveo do toga da Unija u celini razmotri potencijalno smanjenje prisustva snaga na terenu i prepusti rešavanje bezbednosne situacije oružanim snagama Somalije desio se krajem jula 2016. godine. Tada je u neuspelom pokušaju zauzimanja baze misije AMISOM, koji je usledio nakon samoubilačkog bombaškog napada pripadnika El Šabab, smrtno stradalo 140 vojnika dok je petoro njih oteto. Međutim, kako su se Oružane snage Somalije suočavale sa nedostatkom opreme i adekvatne obuke, postojala je opravdana zabrinutost da one neće biti u mogućnosti da efikasno odgovore na izuzetno tešku bezbednosnu situaciju u zemlji. Zbog toga je Savet za mir i bezbednost Afričke unije odlučio da produži mandat misije AMISOM, a u aprilu 2022. godine zameni je Misijom za tranziciju Afričke unije u Somaliji ATMIS (eng. African Union Transition Mission in Somalia), koja je prema usvojenim planovima brojala oko 18 hiljada vojnika, sa predviđenim mandatom trajanja do kraja 2024. godine. Ipak, tokom juna prošle godine, oko 2.000 vojnika ATMIS napustilo je Somaliju, predajući kontrolu nad nekoliko dotadašnjih vojnih baza misije somalijskim snagama bezbednosti.
Izuzetno složena bezbednosna situacija rezultirala je i odlucu EU da pored pomenutih mirovnih misija u ovoj zemlji uspostavi i 3 svoje misije i operacije, odnosno Evropsku misiju za obuku (EUTM), Pomorske snage EU (EUNAFOR) kao i misiju EU za izgradnju kapaciteta (EUCAP). Dok EUCAP i EUNAVFOR kao svoj cilj imaju razvoj i jačanje somalijske pomorske bezbednosti i pružaju dodatnu asistenciju ovoj državi pri sprovođenju zakona, glavni fokus vojne operacije EUTM, kao dela ukupnih napora EU za stabilizaciju državnih institucija Somalije i pomoć lokalnom stanovništvu, usmeren je na saradnju sa misijom AMISOM i realizaciju programa obuke i osposobljavanja somalijskih snaga bezbednosti. Iz perspektive Republike Srbije posmatrano, bitno je naglasiti da naša vojska učestvuje u 2 vojne operacije EU u ovoj zemlji, odnosno u operacijama EUNAVFOR i EUTM.
Iako su sve navedene misije i operacije još uvek aktivne, čini se da se pred najvećim izazovom, još prilikom uspostavljanja, našla pomenuta vojna operacija EUTM. Naime, njen fokus bio je direktno usmeren na opremanje i obuku snaga, zbog čega se somalijski sektor bezbednosti našao u vrlo kompleksnoj situaciji, a došlo je i do sukoba interesa između tamošnjih vlasti i međunarodne zajednice, budući da lideri ove afričke države nisu pokazali dovoljnu spremnost za formiranje i uspostavljanje jedinstvenih nacionalnih snaga bezbednosti. Uz to, operacija EUTM susretala se i sa ograničenim brojem resursa, što je dodatno umanjilo njenu efikasnost i politički uticaj. Ipak, do avgusta 2020. godine, kroz programe obuke uspešno je prošlo oko 7.000 pripadnika nacionalne armije Somalije, ali se suštinski situacija na terenu nije značajnije promenila.
U prilog tome govori i činjenica konstantnog obnavljanja, odnosno produžetka trajanja pomenutih misija i operacija, kao i pokretanje „totalnog rata” protiv El-Šababa od strane somalijskog predsednika Hasana Šeika Mohamuda u avgustu 2022. godine. Ovaj potez preduzet je u saradnji sa pripadnicima misije ATMIS i SAD, a tokom svog govora predsednik Mohamud obećao je da će navedena teroristička organizacija biti eliminisana u roku od svega pet meseci. Međutim i pored obećavajućih najava, od pokretanja rata pa do januara 2023. godine realizovana je samo prva faza rata čiji je ključni cilj bio povratak izgubljenih teritorija u centralnoj Somaliji. Tokom ove faze pružena je i dodatna podrška lokalnom stanovništvu, koje je usled surovih represija i visokih novčanih nameta uvedenih od strane El Šababa, počelo da pruža otpor somalijskim militantima. Nakon uspešno okončane prve faze, somalijske snage bezbednosti uspešno su proterala pripadnike El Šababa iz regija koje su oni kontrolisali više od decenije, što se ujedno smatra i najznačajnijim vojnim uspehom ove afričke države nakon 2016. godine. Druga faza rata pod nazivom Operacija „Crni lav” otpočela je 6. avgusta 2023. godine, nakon dužeg odlaganja, koje su somalijski militanti iskoristili za pregrupisavanje i izvršavanje više napada na vojne baze i snage bezbednosti u pograničnim regijama Kenije i Etiopije. Uz to, oni su uspeli da se infiltrirali u somalijsku vojsku i tamošnje obaveštajne službe, da pridobiju simboličnu podršku u manjem delu političke zajednice, kao i da ponovo pod svoju kontrolu stave određene delove centralne Somalije. Zbog toga je došlo do promene planova, dinamike realizacije i rokova okončanja druge faze rata, što je uticalo ne samo na rast zabrinutosti međunarodne zajednice za bezbednosnu situaciju u ovom delu sveta već i bojazan da somalijske oružane snage nemaju sposobnosti i kapacitete da zadrže ranije oslobođene teritorije.
Zbog svega toga El-Šabab još uvek predstavlja ozbiljnu pretnju ne samo Somaliji, već i širem prostoru Roga Afrike. Iako su brojne multinacionalne misije i operacije koje su pokrenute pružile značajnu podršku, željena stabilnost ove afričke države još uvek nije postignuta, niti je nanesen ozbiljniji udar somalijskim militantima. Uzimajući u obzir aktuelnu situaciju na terenu i nedavne terorističke napade, čini se da je put ka normalizaciji Somalije i dalje daleko ispred nje. Naime, dok se ova afrička država i dalje suočava sa mnogobrojnim izazovima, bez značajnih promena u strategiji vlade i veće međunarodne podrške, njena bezbednosna situacija i dalje će ostati nestabilna, a opasnost od novih napada sve učestalija.
Idi nazad
