Jedna od najznačajnijih regionalnih inicijativa nastalih u prethodnom periodu, jeste inicijativa „Otvoreni Balkan” (OB). Iako se prvobitno kolokvijalno nazivala balkanski „Mini Šengen”, zvanično ime koje danas nosi promenjeno je u julu ove godine. Trenutno, OB obuhvata svega tri države Zapadnog Balkana - Albaniju, Severnu Makedoniju i Srbiju, ali sa velikom aspiracijom da se proširi i na ostale države regiona. Osnovna ideja i cilj ove inicijative jeste bliže povezivanje država u domenu ekonomije - stvaranjem jedinstvenih radnih dozvola i lakšim prelaskom državnih granica za ljude, robu i kapital, a sve sa ciljem da se pozitivno utiče na povećanje obima trgovinske razmene između učesnika inicijative. Takođe, predviđena je i bliža saradnja država u oblasti zaštite od prirodnih ili zdravstvenih katastrofa.
Iako je nastala 2019. godine, ova inicijativa do danas nije prestala da izaziva interesovanje javnosti na Balkanu. Premda na našem području već postoji veliki broj regionalnih inicijativa (Berlinski proces, Regionalna kancelarija za saradnju mladih, Savet za regionalnu saradnju i sl), koje teže sličnim ili istim ciljevima, OB je jedan od retkih projekata koji je započet od strane samih zapadnobalkanskih lidera (Edija Rame, Zorana Zaeva i Aleksandra Vučića), a ne od spoljnih aktera. Upravo u toj činjenici, čini se, i leži njena najveća vrednost, jer predstavlja pokušaj samih zainteresovanih strana da se bolje povežu, bez čekanja nekog drugog da to uradi umesto njih.
Dodatni značaj OB ogleda se i u tome što su sastanci na najvišem nivou sve češći. Tako su nakon prvog susreta lidera Srbije, Albanije i Severne Makedonije u Novom Sadu, usledili i sastanci u Draču, na Ohridu, u Skoplju, kao i poslednji u Beogradu, pre nekoliko nedelja. Sve ukupno, ovakva dinamika pokazuje da je nova regionalna inicijativa veoma aktivna i da su vodeći akteri zaista rešeni da istraju u svojim namerama. Na kraju, nema dileme da postojanje ovako koncipiranog projekta, može pomoći učesnicima i da prevaziđu međusobne sporove, kako u odnosima koje imaju Srbi i Albanaci, tako i u onim koje imaju Albanci i Makedonci.
Sa druge strane, čini se da se može povući svojevrsna paralela između „Otvorenog Balkana” i Evropske unije. Naime, poznato je da je Evropska zajednica za ugalj i čelik, preteča današnje EU, nastala upravo ekonomskim povezivanjem vekovnih rivala Francuske i Nemačke, a sve u cilju sprečavanja budućih sukoba. Ekonomija je svakako najvažniji faktor i u inicijativi OB, s obzirom na to da se radi o nedovoljno razvijenim, ali i komplementarnim ekonomijama. Međutim, na duže staze, ona može doprineti i većoj stabilnosti i bezbednosti Zapadnog Balkana, a uzimajući u obzir prošlost ovog regiona, to bi trebalo da bude od prvorazrednog značaja za sve države i njihove narode.
U kratkom istorijatu ove inicijative, iz današnje perspektive može se reći da je najvažniji sastanak održan u Skoplju, u julu 2021. godine. Njegov značaj ne ogleda se samo u tome što je promenjeno ime inicijative, već i zbog toga što su potpisana tri izuzetno značajna dokumenta: Memorandum o razumevanju o saradnji na olakšanju uvoza, izvoza i kretanja robe na Zapadnom Balkanu, Memorandum o razumevanju o saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada na Zapadnom Balkanu i Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu. Na kraju, kada budu realizovane i namere koje proističu iz ovih dokumenata, najveću korist nesumnjivo će imati privreda i građani država OB. Tu se kao posebno važna izdvaja najava ukidanja graničnih kontrola između tri države, do koje bi trebalo doći 1. januara 2023. godine, čime bi se povećala mobilnost unutar regiona i okončala dugotrajna čekanja na granicama.
Nakon pomenutog sastanka u Skoplju, novi zamah u radu nastao je nakon sastanka u Beogradu, novembra 2021. godine. Tada su predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama i zamenik predsednika Vlade Severne Makedonije Nikola Dimitrov potpisali izuzetno važnu deklaraciju „Budućnost proširenja - pogled iz regiona”. Iako ova deklaracija ne uvodi neku novu pogodnost ni za privredu ni za građane, ona je i te kako značajna jer predstavlja stav tri države, inače kandidata za članstvo u EU, prema politici proširenja, a stavovi koji su izneseni u ovoj deklaraciji dalekosežno su važni i trebalo bi ih dobro proučiti.
Značaj se ogleda u tome što ona predstavlja jednu vrstu kritike načina ophođenja EU i njenih članica prema Zapadnom Balkanu i uopšteno politici proširenja. Konstatuje se da je takva politika u krizi, da države kandidati trpe zbog unutrašnjih problema Unije, da je region u nekoj vrsti dezintegracionih procesa i da je EU izgubila kredibilitet izneverivši očekivanja celog regiona, a u prvom redu Severne Makedonije. Imajući sve to u vidu, lideri tri države OB rešili su da preduzmu konkretne korake i bolje se ekonomski povežu ne čekajući na Evropu. Međutim, oni svakako nisu odbacili perspektivu članstva, što se i u samoj deklaraciji jasno navodi, pa čak i očekuju neke dodatne pogodnosti od zvaničnog Brisela poput uključivanja u poreske i trgovinske politike EU, postepenog uključivanja u jedinstveno evropsko tržište i Šengen, veće podrške za poljoprivrednike, mlade istraživače i univerzitete i sl. Dakle, suština je da se put evropskih integracija ne odbacuje, već se traži neko privremeno rešenje s obzirom da nijedna država nije napravila korak napred na tom putu još od 2019. godine.
Ubrzo nakon susreta u Beogradu, održan je i sastanak u Nišu, na kome su učestvovali ministri finansija, poljoprivrede, rada i zapošljavanja sve tri države i gde su potpisana dva dokumenta koja naznačavaju radnje koje treba preduzeti pre narednog sastanka planiranog za kraj ove godine u Tirani. Od ciljeva koje treba ostvariti u datom roku, svakako je najvažnija najava potpunog uspostavljanja integrisanog upravljanja graničnim prelazima između Srbije i Makedonije, kao i uvođenje sistema gde bi sve granične službe radile bez prekida čime bi se okončala dugotrajna čekanja teretnih vozila na granicama.
No, iako je pitanje ekonomije, pa samim tim i graničnih prelaza između učesnica inicijative OB od izuzetnog značaja, ono što najviše zanima čitav region su ipak pitanja bezbednosti i stabilnosti. Međutim, da bi se to obezbedilo potrebno je proširiti navedenu inicijativu i na ostale države Zapadnog Balkana. Tu se postavlja i ključno pitanje koje sigurno zanima i trenutne lidere zapadnobalkanske trojke, a to je dokle će se i da li će se proširiti granice trenutnog projekta. Prilikom nedavnog sastanka u Beogradu, organizovana je radna večera kojoj je prisustvovao i premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić, što ukazuje na pokušaj pridobijanja vlasti susedne države da pristupe ovoj inicijativi.
Međutim, čini se da se na tome stalo, s obzirom na to da je crnogorski premijer istakao da oni nisu zainteresovani za učešće jer sa jedne strane postoje slični regionalni projekati, dok je sa druge zvanična Podgorica usredsređena na evropske integracije. Da bi se donekle razumeo takav stav treba imati u vidu da je Crna Gora trenutni lider u procesu pristupanja Evropskoj uniji i očekuje da u skorije vreme postane deo iste. Crnogorski zvaničnici u prošlosti su davali slične izjave, a njihova suština jeste u tome da je Crna Gora isključivo zainteresovana za evropske integracije i da ne želi tražiti zamene. Pitanje je samo, koliko je ovakvo gledište ispravno, s obzirom na to da su i njene evropske integracije veoma usporene i da deluje kao da nema izgleda da će u skorije vreme biti primljena u EU. Takođe, najvažniji trgovinski partner Podgorice već decenijama je Beograd i očito je da bi članstvo Crne Gore u OB donelo velike ekonomske koristi Srbiji. Upravo u tome leži velika motivacija zvaničnog Beograda da ubedi vlasti u Podgorici da pristupe ovoj inicijativi.
Sa druge strane, kada je reč o Bosni i Hercegovini (BiH) i privremenim institucijama u Prištini, oni takođe ne žele da pristupe inicijativi OB iz sličnih razloga koje navodi i Crna Gora. Međutim, svakako da postoje i neke specifičnosti. U slučaju BiH, radi se o podeljenosti nacionalnih političkih elita, usled čega političari i zvaničnici iz entiteta Republika Srpska snažno zagovaraju pristupanje OB, dok, s druge strane, političari i zvaničnici iz entiteta Federacija BiH izražavaju skepsu prema tom projektu. Čini se da je takođe, među ljudima iz Federacije BiH, prisutna i jedna vrsta nepoverenja zbog toga što je glavni promoter OB upravo Srbija.
Iste argumente navode i privremene prištinske institucije, a dodatan razlog leži u tome što teritorija Kosova i Metohije nije priznata kao nezavisna država niti od Srbije niti od Bosne i Hercegovine. Stoga se postavlja pitanja u kom formatu bi Priština uzela učešće u ovoj inicijativi i kako bi bili predstavljeni. Međutim, za razliku od BiH i Crne Gore, trenutne vlasti u Prištini su se obavezale na pristup ovom vidu regionalnog povezivanja potpisivanjem tzv. Vašingtonskog sporazuma septembra 2020. godine, ali se to do danas ipak nije dogodilo.
Imajući sve to u vidu, zaista je teško prognozirati da li će se granice OB proširiti. Zapravo, čini se da do proširenja može doći samo uz podstrek sa strane, od spoljnih aktera poput Sjedinjenih Američkih Država ili Evropske unije, jer bi na taj način rezervisanost prema inicijativi zbog Srbije kao inicijatora ili tvrdnje da ovakvi oblici saradnje usporavaju evropske integracije, zaista nestali. Do danas se čini da je takva podrška stigla samo od SAD, kako direktno (kroz izjavu Gabrijela Eskobara, izaslanika američkog predsednika za Zapadni Balkan) tako i indirektno (preko prisustva predstavnika Atlantskog saveta SAD na sastanku u Beogradu), dok EU ostaje pomalo uzdržana, premda nije ni protiv ovakvog projekta.
Upravo zbog toga postavlja se i jedno veoma važno pitanje, a to je da li je inicijativa „Otvoreni Balkan” proces komplementaran ili suprotan procesu evropskih integracija? Ako bismo pitali zvaničnike Srbije, Severne Makedonije ili Albanije sasvim sigurno bismo dobili odgovor da se radi o jednom komplementarnom, i procesu koji će dovesti do boljeg ekonomskog povezivanja ovih država, pa i bolje pripreme za eventualno članstvo u EU. Takođe, dobili bismo odgovor da ova inicijativa treba da pomogne i u podizanju životnog standarda građana. S druge strane odgovor lidera Bosne i Hercegovine i Crne Gore, te trenutnih vlasti u Prištini, bio bi dosta pesimističniji i negativniji. Zapravo, složili bi se u tome da ova inicijativa predstavlja smetnju na njihovom evropskom putu i da slične regionalne inicijative već postoje.
Međutim, ono što je očigledno i jasno svakome na Zapadnom Balkanu, a što je i naglašeno u deklaraciji „Budućnost proširenja - pogled iz regiona”, jeste da su evropske integracije usporene, da se članstvo u EU ni ne nazire i da bi zbog ekonomskih, bezbednosnih, pa i političkih razloga, trebalo pronaći neki novi oblik saradnje. „Otvoreni Balkan” predstavlja upravo to - on nije zamena za evropske integracije, već podstrek da se države regiona bolje povežu i ekonomski uzdignu pre samog članstva u Uniji. Znajući to, ne postoji razlog da se ova inicijativa posmatra čak ni kao alternativa evropskim integracijama.
S druge strane, saradnja na Zapadnom Balkanu je preko potrebna, a postojeće inicijative do sada nisu dovele do željenih rezultata koji bi zbližili države regiona, a naročito ne u ekonomskom pogledu. Pored toga, mnogi dogovori u okviru Berlinskog procesa ni do danas nisu realizovani, dok je jedan broj tačaka iz „Otvorenog Balkana” ipak realizovan. Učestali sastanci lidera govore o agilnosti same inicijative, što se pak za druge ne može reći. No, vreme će svakako pokazati da li će inicijativa tri balkanske zemlje doživeti sudbinu nekih prethodnih, sličnih projekata, ili će zaživeti u punom formatu, kao što se trenutno čini.
Idi nazad
