DONIRAJ
ANALIZE
AKTIVNOSTI
MULTIMEDIJA
O NAMA
Interaktivna mapa
Mega Menu Link
Account options
My AccountMy OrdersSupport
Connect with us

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Amerike Azija, Australija i Okeanija Bliski istok i afrika Evropa Naoružanje i vojna oprema Articles in English

Aktivnosti

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Publikacije Projekti Vesti

Multimedija

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Reportaže Galerija Podkast (u izradi)

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.

O CeGIT Naš tim U medijima Statut Kontakt

Aktivnosti

Naša vizija je savremeno, stabilno, sigurno i bezbedno društvo.

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Multimedija

Video i foto materijal sa događaja koje pratimo.

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.
Idi nazad

Druga generacija turskog Škorpiona

Iako prvobitno planiran za maj, jedan od najznačajnijih sajmova naoružanja i vojne opreme u ovom delu sveta, turski IDEF, odložen je za poslednju nedelju meseca jula. Kao i ranije, ovaj događaj uvek je prilika da se svetskoj javnost predstave najnovija dostignuća turske odbrambene industrije, a sumirajući protekla dva sajma, jedna platforma čini se da je zaslužila posebnu pažnju. Reč je o višenamenskom oklopnom vozilu nove generacije „Akrep II” (srp. Škorpion), koje predstavlja dalji razvoj istoimenog koncepta nastalog još početkom devedesetih godina prošlog veka. Naime, kompanije turske odbrambene industrije poslednju deceniju redovno su prisutne na gotovo svim svetskim izložbama naoružanja i vojne opreme, a izuzetno širok proizvodni portfolio i dokazana borbena iskustva u nekoliko oružanih konflikata rezultirali su činjenici da je ova država već godinama unazad relativno visoko pozicionirana na listi najvećih izvoznika naoružanja u svetu. Gotova inženjerska rešenja, proizvodi i koncepti svoju primenu danas nalaze ne samo na kopnu, vodi i u vazduhu, već se turske kompanije sve češće pominju i u domenu svemirskog programa. I dok su široj svetskoj javnosti možda najpoznatije platforme poput besposadne letelice Bajraktar TB2, ništa manje nisu značajne ni kompanije koje se bave proizvodnjom složenih borbenih sistema i platformi za jedinice kopnene vojske. Među njima, najveće uspehe čini se da postiže kompanija Otokar (tur. Otokar Otomotiv ve Savunma Sanayi A.Ş.), koja je prvo tursko oklopno vozilo, odnosno oklopni automobil proizvela polovinom osamdesetih godina prošlog veka.

Sama kompanija nastala je još 1963. godine ali se u prve dve decenije poslovanja bavila isključivo civilnim programom, odnosno proizvodnjom autobusa i drugih vozila za međugradski saobraćaj, koja su izrađivana po licenci nemačke kompanije Magirus-Deutz. Prekretnica u razvoju kompanije desila se početkom osamdesetih godina kada turski konglomerat Koč Holding (tur. Koç Holding) kupuje veći deo Otokara da bi ubrzo nakon toga iz proizvodnih pogona ove kompanije izašlo prvo domaće oklopno vozilo, odnosno oklopni automobil baziran i izrađen po licenci britanskog proizvođača automobila Land Rover (eng. Land Rover), čiji je naslednik današnji holding Jaguar Land Rover. Pozitivni rezultati, međunarodna saradnja i stečena iskustva ubrzo su rezultirali naredbi koja je upućena od strane Oružanih snaga Turske, da za njihove potrebe u pogonima kompanije Otokar i u saradnji sa pomenutom britanskom kompanijm otpočne proizvodnja vojnih verzija terenskih vozila Land Rover Defender (eng. Land Rover Defender).

Ova odluka, ispostaviće se, bila je kamen temeljac razvoja različitih platformi koje će u budućim decenijama biti isporučene armijama širom sveta. U prilog tome govori i činjenica da je već početkom poslednje dekade dvadesetog veka, turski proizvođač u svojoj ponudi imao više različitih platformi kao što su oklopni transporter Otokar, višenamensko oklopno vozilo Akrep i taktičko oklopno vozilo Kobra. Međutim, iako su u velikoj meri ugrađene domaće komponente, osnova pomenutih platformi ipak je bila britanska, odnosno u zavisnosti od platforme, bazirala se na terencima oznake Land Rover Defender 90, 110 i 130. Turska oklopna vozila, vremenom su dobijala različite modifikacije i unapređenja, a jedan od poslednjih noviteta desio se upravo na platformi Akrep. Naime, na sajmu naoružanja i vojne opreme IDEF koji se održao krajem aprila i početkom maja 2019. godine u Istanbulu, predstavnici kompanije Otokar posetiocima i svetskoj javnosti predstavili su drugu generaciju „škorpiona“ pod oznakom Akrep IIe, što je impliciralo da ova platforma poseduje u potpunosti električni pogon. Ovaj, po mnogo čemu revolucionarni iskorak kada su u pitanju vozila za potrebe oružanih snaga, a naročito jedinica kopnene vojske, ipak je ostao na nivou koncepta, odnosno predstavljao je samo rezultat daljeg razvoja i istraživanja turskih inženjera i demonstraciju njihovog ovladavanja novim tehnologijama. U praktičnom, ali i komercijalnom smislu, proizvođač je tržištu ipak ponudio proverenu varijantu sa dizel agregatom koja je nosila oznaku Akrep IId, koja je u međuvremenu i prošla kroz sve kvalifikacione testove kompanije. Predstavljena kao konačno rešenje potencijalnim kupcima, ova platforma treba da ponudi pouzdano višenamensko oklopno vozilo koje može da pruži neophodnu vatrenu podršku sopstvenim snagama tokom brzog reagovanja, tokom misija potrage i spasavanja, u realizacijama zadataka jedinica granične policije, tokom patrola, izviđanja, osmatranja i misijama protivoklopne borbe i protivvazdušne odbrane.

Akrep II nove generacije (Source: www.youtub.com/OtokarDefence)

Međutim, iako se čak i od strane proizvođača u nekoliko navrata moglo čuti da je platforma sa potpuno električnim pogonom samo ideja, već na narednom sajmu u Istanbulu 2021. godine ipak je saopšteno da je druga generacija vozila Akrep osmišljena tako da može imati različite pogone, uključujući ne samo konvencionalni dizel agregat i pomenuti električni pogon već i hibridni dizel-električni motor. Tako se iz današnje perspektive posmatrano može reći da različite generacije i različiti pogoni nude i različite taktičko-tehničke karakteristike, pa jedna od retkih zajedničkih stavki jeste sistem pogona na sva četiri točka. Dakle, dok je prva generacija Akrepa imala dužinu od 4,19 m, u drugoj generaciji se javljaju nešto veće platforme i to sa različitim dužinama, odnosno dužina od 5,5 m kod verzije koja je predstavljena 2019. godine i dužina od 5,9 m na platformi predstavljenoj 2021. godine. Širina prve generacije Akrepa iznosila je 1,91 m, a u drugoj generaciji se beleži povećenje na 2,5 m i to u obe verzije. Visina vozila prve generacije iznosila je 2,5 m, dok je u drugoj generaciji zabeleženo smanjenje osnovne visina (koja se meri bez borbenog modula ili kupole) na 1,8 m u varijanti iz 2019. godine i na 1,95 m u varijanti iz 2021. godine. Iako postoje određena sporenja unutar stručnih krugova, vrlo često se može pronaći podatak da se karakteristike platforme iz 2019. godine odnose zapravo na električnu verziju vozila, dok se taktičko-tehničke karakteristike iz 2021. godine odnose na njegovu klasičnu dizel verziju.

Zbog toga je interesantno analizirati dve najnovije verzije Akrepa druge generacije i ostaviti po strani izvornu platformu s kraja prošlog veka. Očekivano, promene u dimenzijama donele su i promene u masi, koja je takođe uvećana u periodu između dva predstavljanja, odnosno između 2019. i 2021. godine. Naime, prema dostupnim informacijama i navodima proizvođača, bruto masa vozila iz 2019. deklarisana na 13,5 tona, dok je u slučaju poslednje predstavljene verzije ona povećana na 15 tona. Ovo povećanje sa jedne strane može biti rezultat ne samo povećanja dimenzija, već potencijalno i integracije dodatnog oklopa, jače borbene stanice i povećanja nivoa balističke zaštite. Inače, obe verzije vozila odlikuje ista maksimalna brzina kretanja po uređenim putevima, koja iznosi 110 km/h, autonomija rada od oko 250 km, sistem nezavisnog vešanja, identičan klirens od 400 mm, tročlana posada koju čine vozač, komandir i nišandžija, kao i „veoma visok nivo balističke“ (iako nije eksplicitno naveden, čini se da je u pitanju nivo 3 po STANAG 4569). U obe verzije Akrep II može uspešno da savlada vertikalne prepreke visine do 500 mm, rovove širine do jednog metra, uzdužni nagib od 60%, bočni nagib od 40%, uz prilazni i odlazni ugao koji iznose 45º.

Električnu verziju pogone dve elektromotora pojedinačne snage od 180 kW, koji generišu oko 240 KS, dok je kod dizel varijante u pitanju turbo dizel motor sa interkulerom koji generiše 360 KS. U dizel verziji, vozač na raspolaganju ima i automatsku šestostepenu transmisiju, a bez obzira na vrstu pogona, u standardnoj opremi se između ostalog nalaze i centralni sistem za naduvavanje guma koje poseduju i run-flat uloške, ABS sistem kočenja, sistem za klimatizaciju i grejanje i drugi prateći uređaji. Dodatno, u zavisnosti od uloge i namene u drugu generaciju Akrepa mogu se integrisati i hemijsko-biološko-radiološko-nuklearni sistem filtracije fazduha, kamere u retrovizorima, sistem za povećanje situacione svesti od 360 stepeni oko vozila, sistem kontrole osnovnih mehaničkih komponenti upravljanja „drive-by-wire“, navigacioni GPS/INS sistem, automatski sistem za gašenje požara, odnosno suzbijanje eksplozije, bacači dimnih kutija kao i drugi zahtevani optoelektronski sklopovi, uređaji i naoružanje. Još jedna interesantna mogućnost odnosi se na smanjenje radarskog i termalnog odraza, budući da je na sajmu u Istanbulu 2021. godine Akrep II bio izložen i sa multispektralnim kamuflažnim sistemom MOCAS (Mobile Camouflage System), odnosno mrežom koju je razvio i proizveo turski TDU Savunma Sistemleri.

Zahvaljujući otvorenoj arhitekturi i višenamenskoj upotrebi, pored toga što može doći u različitim verzijama pogona, ova turska platforma može se pojaviti i u nekoliko različitih varijanti kada je u pitanju njena namena i uloga. Dakle, u osnovi je reč o oklopnom izvđačkom vozilu, koje se uz par modfikacija može koristiti i kao istureni osmatrač za korekciju artiljerijske vatre, podršku jednicama ratnog vazduhoplovstva, prosleđivanje informacija sa bojišta i druge slične zadatke, budući da može biti opremljen teleskopskim jarbolom koji nosi različite tipove senzora i uređaja. Vatrenu podršku u tom slučaju pruža daljinski upravljana borbena stanica sa mitraljezima u kalibru 12,7 mm ili 7,62 mm.

Ukoliko se pak na osnovnu platformu integriše borbeni modul, Akrep II dobija mogućnost dejstva po ciljevima muncijom srednjeg kalibra, odnosno topovima 23 mm, 30 mm ili čak 90 mm. Upravo je u ovom kalibru Akrep II najčešće i predstavljen, a na ranije pomenutoj izložbi u Istanbulu na osnovu platforme je bila integrisana Cockerill CSE 90LP kupola koja prima dva člana posade. Njena osnovna vatrena moć ogleda se u topu kalibra 90 mm, dužine cevi 36 kalibara, koji omogućava direktnu paljbu i indirektnu vatrenu podršku na dometima do 6 km, sa elevacijom od 30°. Budući da je reč o kupoli niskog profila, njenom integracijom zadržana je jedna od osnovnih karakteristika ove platforme, a to je niska silueta vozila, pa se uz nizak akustični i termalni odraz Akrep druge generacije nameće kao idealna platforma za upotrebu u naročito osetljivim i takozvanim „stelt“ misijama. Izbor kupole od 90 mm pre dve godine naročito je zainteresovao brojne afričke delegacije koje u svom arsenalu već imaju topove u pomenutom kalibru, iako izbor borbenog modula i kalibra, nije uslovljen već zavisi od želja i potreba kupca. Sve to predstavlja dodatnu prednost koju nudi turski proizvođač, a koliko mogućnosti nudi novi Akrep najbolje govori podatak da ovo vozilo svoju primenu može pronaći i u segmentu protiv oklopne i borbe protiv pretnji iz vazduha, zahvaljujući mogućnosti integracije vođenih protivoklopnih i PVO raketa.

Vlade Radulović

Diplomirao je na Fakultetu bezbednosti, Univerziteta u Beogradu, a svoje akademsko usavršavanje nastavio je kao stipendista Misije OEBS na master studijama Fakulteta političkih nauka u Beogradu, na modulu „Međunarodna bezbednost”. Uspešno je savladao program „Terrorism and Counterterrorism: Comparing Theory and Practice” holandskog Univerzitet u Lajdenu i „Arctic Development” kanadskog Univerziteta Alberta. Kao vojni komentator učestvovao je u više od 700 televizijskih i radio emisija u zemlji i regionu, uz preko 1000 objavljenih komentara, izjava i analiza. U proteklim godinama, bio je angažovan u izradi nekoliko stručnih analiza na temu bezbednosne situacije na Balkanu, a poseban fokus u radu posvećuje procesu modernizacije Oružanih snaga Republike Srbije i zemalja regiona. Stalni je saradnik Medija centra „Odbrana” specijalizovane vojne ustanove Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Republike Srbije. Govori engleski i ruski jezik uz aktivno služenje španskim jezikom.
Diplomirao je na Fakultetu bezbednosti, Univerziteta u Beogradu, a svoje akademsko usavršavanje nastavio je kao stipendista Misije OEBS na master studijama Fakulteta političkih nauka u Beogradu, na modulu „Međunarodna bezbednost”. Uspešno je savladao program „Terrorism and Counterterrorism: Comparing Theory and Practice” holandskog Univerzitet u Lajdenu i „Arctic Development” kanadskog Univerziteta Alberta. Kao vojni komentator učestvovao je u više od 700 televizijskih i radio emisija u zemlji i regionu, uz preko 1000 objavljenih komentara, izjava i analiza. U proteklim godinama, bio je angažovan u izradi nekoliko stručnih analiza na temu bezbednosne situacije na Balkanu, a poseban fokus u radu posvećuje procesu modernizacije Oružanih snaga Republike Srbije i zemalja regiona. Stalni je saradnik Medija centra „Odbrana” specijalizovane vojne ustanove Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Republike Srbije. Govori engleski i ruski jezik uz aktivno služenje španskim jezikom.

Najnovije