Egipat i Katar kao medijatori u izraelsko-palestinskom sukobu

Iako su martovski pregovori u Kairu prekinuti svega nekoliko dana nakon njihovog otpočinjanja, dugogodišnji medijatori u rešavanju sukoba u Pojasu Gaze, Arapska Republika Egipat i Država Katar i dalje ulažu velike napore da uspostave primirje između zaraćenih strana. Međutim i pored informacija koje su govorile da su ovi pregovori krenuli u pozitivnom smeru, odluka izraelske vlade da ne pošalje delegaciju na sastanak u glavni grad Egipta, ponovo je dovela pomenute medijatore u komplikovanu poziciju i čini dalji tok pregovora o primirju neizvesnim.

Sukob bezbednosnih snaga Izraela sa pripadnicima Hamasa i Islamskog džihada traje već pet meseci, a strah od daljeg širenja konflikta na prostoru Bliskog istoka, sve više okupira pažnju svetske javnosti. Ova tema, iako ne u fokusu, ipak se našla i na agendi nedavno održane Minhenske bezbednosne konferencije, na kojoj su predstavnici brojnih delegacija i zvaničnici država ukazali na tešku situaciju u Pojasu Gaze. Posebno zabrinjavajuća, čini se, bila je izjava ministra spoljnih poslova i katarskog premijera Mohameda bin Abudlrahmana Al Tanija koji je istakao da pregovori Hamasa i Izraela nisu obećavajući. Naime, ova zalivska zemlja još od oktobra meseca prošle godine nastoji da pronađe adekvatno rešenje i posreduje između sukobljenih strana, zbog čega se uz Egipat smatra i ključnim medijatorom u rešavanju aktuelnog konflikta. Prvi pokušaji pronalska rešenja početkom ove godine bili su na januarskom sastanku u Parizu gde su pored pomenutog Al Tanija, prisustvovali i šef egipatske obaveštajne službe Mukhabarat, Abas Kamel, direktor američke Centralne obaveštajne agencije CIA, Vilijam Berns i šef Izraelske obaveštajne agencije MOSAD, David Barnea.

Tokom susreta zvaničnika u glavnom gradu Francuske, najznačajnija tema bio je predlog o uspostavljanju dvomesečne obustave dejstava i razmene vatre u Pojasu Gaze, kao i puštanje na slobodu preostalih talaca, odnosno zarobljenika koje drže pripadnici Hamasa. U skladu sa tim, bile su predviđene dve faze prekida borbi, u trajanju od po 30 dana. Tokom prve faze, planirano je oslobađanja žena, dece, starijih lica i ranjenih pripadnika snaga bezbednosti Izraela, dok bi druga faza podrazumevala oslobađanje preostalih zarobljenih civila i izraleskih vojnika. Međutim, kao nepoznanica ostalo je pitanje zarobljenih Palestinaca i dinamika njihovog oslobađanja. Iako pomenuti sastanak nije rezultirao prekidu sukoba, ponovo je potvrđeno da najznačajniju ulogu u njegovom rešavanju kao medijatori imaju Egipat i Katar. Naime, uzimajući u obzir činjenicu da mnoge arapske države nemaju uspostavljene i razvijene diplomatske veze sa Izraelom, zvanični Kairo i Doha su tokom godina vešto uspevali da održe relativno dobre veze sa obe strane, što im je otvorilo mogućnost da višedecenijske neprijatelje pozovu za pregovarački sto.

Egipat i Katar između Izraela i Hamasa

Komplikovani odnosi Egipta i Izraela počeli su da se razvijaju u pozitivnom smeru nakon okončanja Suecke krize 1956. godine i ratova arapskih zemalja sa Izraelom. Prekretnicu je predstavljalo potpisivanje Egipatsko- izraelskog mirovnog sporazuma u Vašingtonu 1979. godine, na osnovu koga su se izraelske snage povukle sa Sinajskog poluostrva i time prepustile ovu teritoriju Egiptu. Ovaj događaj, označio je ujedno i početak diplomatskih odnosa između dve zemlje, čime je Egipat postao prva afrička država koja uspostavlja diplomatsku saradnju sa Izraelom. Međutim i pored razvijene saradnje, zvanični Kairo je nastavio da održava veze i sa predstavnicima Hamasa, a ključna karika u tom lancu čini se da je egipatska obaveštajna zajednica na čelu sa Mukhabaratom. Zbog toga ne čudi činjenica da je upravo Egipat u nekoliko navrata uspevao da utiče na smirivanje tenzija i sukoba između dve strane. Naime, njihova zapažena uloga i posredovanje pokazalo se naročito uspešnim tokom 2008. godine, kada je nastupila šestomesečna pauza u borbama, a potom 2014. i na kraju 2021. godine kada su prekinute jedanestodnevne borbe tokom maja meseca. Pored toga, Egipat je upozoravao izraelske zvaničnike o potencijalnim napadima Hamasa, kao što je to prema pojedinim navodima bio slučaj i neposredno pred 7. oktobar prošle godine.

Sa druge strane, saradnja Izraela sa Katarom počinje 1996. godine kada je u Dohi osnovana trgovinska kancelarija ili de facto ambasada Države Izrael i na taj način Katar je postao jedna od prvih država Arabijskog poluostrva koja je uspostavila zvanične odnose sa ovom bliskoistočnom zemljom. Međutim, već krajem 2008. godine nakon što su izraelske snage bezbednosti u Pojasu Gaze otpočele operaciju pod nazivom ,,Liveno Olovo”, dolazi do prekida ranije uspostavljenih diplomatskih odnosa i zatvaranja trgovinske kancelarije. U godinama koje su usledile, iako nije došlo do formalnog vraćanja na prethodni nivo saradnje, čini se da su dve države ipak napravile značajne korake na tom polju, u prilog čemu govore brojne međusobne posete državnih zvaničnika. No, i pored toga, Katar nastavlja da održava dobre veze sa Hamasom, čije kancelarije su u Dohi otvorene još 2012. godine, zbog čega izraelske vlasti sumnjaju u iskrenost njihovih namera i pronalaženja adekvatnog rešenja. To ujedno predstavlja i osnovu iz koje potiče rezervisanost Izraela prema potezima Katara i pregovorima koji bi bili zadovoljavajući za obe strane. Ipak, kao i u slučaju Egipta, uticaj ove zalivske zemlje u više navrata je doprineo smirivanju sukoba i tenzija. Katar je bio domaćin Konferencije arapskih zemalja koja je sazvana radi rešavanja sukoba u Pojasu Gaze 2008. i 2009. godine, zatim su njegovi predstavnici, zajedno sa američkim i egipatskim zvaničnicima, učestvovali u pokušajima da se neprijateljstva smire i tokom 2014. godine, a 2021. godine zajedno sa Egiptom su uspeli da izdejstvuju okončanje višednevnih borbi.

Aktuelna pozicija medijatora

U istoj ulozi dve države su se našle i ubrzo nakon izbijanja sukoba početkom oktobra prošle godine, a prvi konkretan rezultat bio je uspostavljanje kratkotrajnog, sedmodnevnog prekida vatre tokom novembra meseca. Tom prilikom je oslobođeno više od 100 talaca, državljana Izraela i drugih država i razmenjeno za oko 240 palestinskih zatvorenika. Međutim ovo je do danas ostao jedini pozitivan rezultat posredovanja u izraelsko-palestinskom sukobu započetom 2023. godine, budući da su svi drugi napori ostali bez uspeha. Poredivši pozicije Egipta i Katara, može se reći da se Kairo našao u nepovoljnijem položaju, naročito ako se uzme u obzir ekonomska kriza i strah od narušavanja bezbednoste situacije na Sinajskom poluostrvu. Naime, najnoviji plan izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da nakon borbi u Kan Junisu, Izrael izvede operaciju uništavanja Hamasa i u pograničnom gradu Rafa, ne samo da bi dodatno otežao medijatorsku poziciju Egipta, već bi doveo u pitanje i opstanak mirovnog sporazuma sa Izraelom potpisanog pre više od četrdeset godina. U prilog tome govori i izjava egipatskog ministra spoljnih poslova, Sameha Šukrija da bi borbena dejstva Izraela u ovom gradu i okolini dovela do katastrofalnih posledica i navela egipatsku vladu da se povuče iz mirovnog sporazuma sa tom zemljom. Otpočinjanje borbenih dejstava u pomenutom rejonu primoralo bi veliki broj Palestinaca da napusti Pojas Gaze i izbegne na Sinajsko poluostrvo, što za egipatske vlasti predstavlja veliki izazov, koji bi mogao da naruši ne samo odnose između dve države, već i bezbednosnu situaciju u samom Egiptu. Imajući to u vidu, čini se da više nije samo upitno na koji će način zvanični Kairo moći da navede sukobljene strane na potencijalno primirje, već i to da li će egipatske vlasti biti voljne da i dalje vrše medijaciju u ovom konfliktu.

Slična je i pozicija Katara, čije se medijatorske mogućnosti trenutno takođe dovode u pitanje. Razlog za to ogleda se u nedavnim izjavama izraelskog premijera koji poziciju zvanične Dohe u rešavanju aktuelnog sukoba vidi kao problematičnu i poistovećuje njeno delovanje sa potezima Ujedinjenih nacija. Dakle, može se primetiti da Izrael gaji izvesnu dozu nepoverenja prema ovoj zalivskoj državi koja održava veze sa predstavnicima Hamasa već duže od deset godina. Međutim, ukoliko se u obzir uzmu dešavanja u proteklom periodu, čini se da je ipak Hamas pokazao nešto više inicijative za pronalaženje kompromisa, istupajući sa planom o prekidu vatre na četiri meseca i okončanju rata u tri faze. Iako se činilo da je ovaj potez jedne strane u sukobu olakšao posrednički posao zvaničnog Kaira i Dohe i usmerio pregovore u pozitivnom pravcu, izraelsko odbijanje predloženog plana donosi nove poteškoće za višegodišnje medijatore.

I dok cela međunarodna zajednica izražava veliku zabrinutost zbog daljeg nastavka sukoba i sve većeg broja žrtava, čini se da prihvatljivog rešenja za obe strane neće biti u skorijem periodu, naročito ako se u obzir uzme i ranije pomenuta izjava katarskog premijera i ministra spoljnih poslova Al Tanija da pregovori Hamasa i Izraela nisu obećavajući. U prilog tome govor i nedavno održan sastanku u Kairu, gde su predstavnici Hamasa čekali odgovore izraleskih zvaničnika koji ne samo da nisu prisustvovali najnovnijim pregovorima, već su i odbili da iznesu zvanične stavove. No i pored toga, izvesno je da će Katar ipak nastaviti da ulaže napore kako bi sukobljene strane doveo do kompromisa, dok će budući potezi egipatskih vlasti, kada je u pitanju medijacija u sukobu Izraela i Hamasa, ostati neizvesni i zavisiće od postupaka izraelskih vlasti po pitanju operacije u Rafi.