Ministar investicija, industrije i trgovine Republike Uzbekistan, Laziz Kudratov, sastao se nedavno u glavnom gradu ove centralnoazijske države sa zamenikom pomoćnika sekretara za trgovinu Sjedinjenih Američkih Država, Dejvidom de Falkom, sa kojim je razgovarao o daljem jačanju trgovinske i ekonomske saradnje između dve zemlje. Poslednji susret koji je održan 7. oktobra, usledio je neposredno nakon što su prošlog meseca SAD i Uzbekistan potpisali Memorandum o razumevanju za jačanje saradnje na polju kritičnih minerala (Memorandum of Understanding on Critical Minerals), kao i Sporazumom o uzajamnoj carinskoj pomoći (Customs Mutual Assistance Agreement – CMAA). Nešto ranije, početkom septembra meseca, između SAD i Uzbekistana formalizovana je i predaja više vazduhoplova koji su u ovu državu prebačeni nakon dolaska Talibana na vlast u Avganistanu 2021. godine. Tada je u Uzbekistan prebačeno 22 aviona tipa Embraer 314 Super Tucano i 24 helikoptera tipa UH-60 Black Hawk, MD 530 i Mi-17, koje su do tada koristili pripadnici avganistanskog ratnog vazduhoplovstva.
Na ovakav razvoj događaja i ubrzano jačanje bilateralnih veza između Vašingtona i Taškenta, pored njihovih uzajamnih interesa, čini se da je presudno uticala i ruska agresija na Ukrajinu započeta 2022. godine. Zbog toga je region Centralne Azije, iako ne blisko geografski povezan sa istočnom Evropom, postao jedan od ključnih delova sveta u nadmetanju velikih silla, gde Uzbekistan kao najveća država koja se nalazi u njegovom središtu, zauzima posebno mesto. Kako se ruski uticaj u ovoj bivšoj sovjetskoj republici smanjuje zbog sukoba u Ukrajini, a kineski ekonomski uticaj u regionu ubrzano raste, SAD vide priliku da upravo kroz izgradnju jačih diplomatskih i ekonomskih veza sa Uzbekistanom, obezbede stabilnosti i bezbednosti na širem prostoru Centralne Azije. Međutim pitanje je da li će se Vašington ponovo izboriti za status „šestog suseda” Uzbekistana, kakav je uživao u ovoj zemlji početkom 21. veka.
Naime, neposredno nakon raspada Sovjetskog Saveza, a posebno nakon 11. septembra 2001. godine i tokom rata u Avganistanu, Uzbekistan je uspostavio veoma bliske odnose sa SAD, koje su postale važan partner u oblasti bezbednosti, ekonomije i razvoja zemlje. U tom periodu SAD su pružale pomoć Uzbekistanu u razvoju ekonomije i infrastrukture, kao i u pogledu jačanju sopstvene bezbednosti, a američka vojska koristila je i vojnu bazu „K2” (Karshi-Khanabad Air Base) u ovoj zemlji čime je ona postala strateški saveznik SAD u pružanju podrške u borbi protiv terotizma. U takvim okolnostima nastao je i koncept „šesti sused” koji je simbolizovao sve veće inteziviranje saradnje i strateških odnosa, naglašavajući važnost SAD kao partnera u regionu. Međutim, odnosi između dve države tokom godina su se promenili, posebno imajući u vidu neslaganja oko pitanja ljudskih prava u Uzbekistanu, tako da se danas naglasak uglavnom stavlja na ekonomsku saradnju i regionalnu stabilnost.
Sa druge strane, iako je tokom postojanja Sovjetskog Saveza Uzbekistan bio njegov sastavni deo, uticaj Ruske Federacije zadržao se i nakon osamostaljenja države 1. septembra 1991. godine. Razlog za to delom se ogledao u istorijskim vezama sa Moskvom, a delom i u činjenici da je kao zemlja koja nema izlaz na more, zavisila od ruskih transportnih koridora za izvoz svojih proizvoda i trgovinu energentima. Međutim, nakon ruske invazije na Ukrajinu zvanični Taškent je bio prinuđen da redefiniše svoje odnose sa Rusijom, budući da su međunarodne sankcije koje su uvedene Kremlju, ovu trgovinsku rutu učinile neodrživom. Naime, većina uzbekistanskih transportnih puteva poznatih kao „Severni koridor” prolazila je kroz Kazahstan i Rusiju, budući da ova centralnoazijska država ne samo da nema direktan izlaz na more, već to nema ni jedan od njenih suseda sa kojima se graniči (Kaspijsko jezero nema direktan pristup okeanima), pa je rešenje pronađeno u do tada perifernom putu poznatom kao „Srednji koridor” koji preko dve luke u Kazahstanu povezuje Aziju i Evropu. Potencijalno širenje ovog koridora na Turkmenistan i dalje povezivanje kroz „Trans-kavkaski tranzitni koridor” sa Arzejbejdžanom, Gruzijom, Turskom i lukama na Crnom i Sredozemnom moru, stvorio bi novu trgovačku rutu sa evropskim kontinentom. Upravo u ovom segmentu ogleda se i šansa za američku podršku Uzbekistanu, budući da već neko vreme postoji spremnost i želja SAD da podrže Turkmenistan u planovima modernizacije i unapređenja tamošnje železničke infrastrukture.
Dakle, iako je Rusija i dalje prisutna u regionu, Uzbekistan je počeo da traži alternativne ekonomske i političke partnere kako bi smanjio svoju zavisnost od Moskve. Tako je uzbekistansko rukovodstvo iz godine u godinu postepeno povećavalo svoj ekonomski angažman sa Narodnom Republikom Kinom, koja je tokom poslednjih nekoliko godina zamenila Rusiju kao najvećeg trgovinskog partner sa ovom zemljom. U prilog tome govori podatak da je trgovina Kine i Uzbekistana sa 4,2 milijarde dolara u 2017. godini porasla na približno 14 milijardi dolara u 2023. godini, dok je obim trgovine između Rusije i Uzbekistana, iako je zabelezio rast tokom istog perioda, sa 4,5 milijarde dolara u 2017. godini povećan na 10 milijardi dolara u 2023. godini. Međutim, imajući u vidu odnose i rastuću tenzije na globalnom nivou između Kine i SAD, zvanični Taškent se našao u poziciji da blansira između ove dve sile, tražeći nove partnere i veće angažovanje SAD kako bi diversifikovao svoju ekonomiju. Ipak, trgovinski odnos između SAD i Uzbekistana, značajno je manji po obimu nego što je to slučaj sa Kinom ili Rusijom. Poslednjih godina zabeležen je stabilan rast trgovinske razmene, budući da je sa 355 miliona dolara u 2018. godini, ona porasla na 650 miliona dolara u 2023. godini.
Pored nastojanja da pronađe nove ekonomske partnere, Uzbekistan je kroz primer odnosa prema ruskoj agresiji na Ukrajinu, pokazao i određeni zaokret u odnosu prema Moskvi na međunaronom planu. Naime, zvanični Taškent je podržao teritorijalni integritet Ukrajine i pridržava se međunarodnih sankcija koje su uvedene Rusiji, a pored toga, Uzbekistan se i na političkom planu, kroz brojne sastanke sa visokim predstavnicima EU već dokazao kao zemlja koja će u budućnosti proširiti saradnju sa zapadnim evropskim zemljama. Dodatno, bilateralni susreti između najviših zvaničnika Uzbekistana i predstavnika SAD otvorili su prostor za dalje povećanje investicija, podršku razvoju infrastrukture, pomoć u tekućim reformama, kao i podršku u pristupanju ove azijske zemlje Svetskoj trgovinskoj organizaciji za čije članstvo je podnela zahtev još u decembru 1994. godine. U skladu sa tim, od avgusta 2024. godine zabeležen je značajan napredak u trgovinskim odnosima SAD i Uzbekistana, a dva meseca ranije, tokom posete Uzbekistanu, ambasadorka Ketrin Tai trgovinska predstavnica SAD istakla je punu podršku naporima američkog Kongresa koji nastoji da obnovi program Generalizovanog sistema preferencijala (GSP), koji bi poboljšao pristup uzbekistanskih proizvoda američkom tržištu. Navedeni program koristio je mnogim zemljama u razvoju jer je obezbedio bezcarinski tretman za njihove proizvode, a njegovo ne postojanje u slučaju Uzbekistana direktno se odražavalo na nedovoljno razvijen obim trgovine između dve zemlje. Zbog toga se o ovom pitanju raspravljalo i tokom nedavno održanog oktobarskog sastanka u Taškentu, a kao primer značaja postojanja ovog programa može se navesti i Evropska Unija, sa kojom je pomenuti GSP Uzbekistan uspostavio 2021. godine. U okviru njega, za svega dve godine zabeležen je rast trgovinskog prometa između ove države i EU sa 3,9 milijardi dolara (2021) na 5,8 milijardi dolara (2023).
Sve navedeno govori u prilog da će do uspostavljanja GSP sa Uzbekistanom doći, naročito imajući u vidu da su 13. septembra ove godine, Akmalhoj Mavlonov, predsednik Carinskog komiteta Republike Uzbekistan i Troj Miler, američki službenik za sprovođenje zakona koji obavlja funkciju vršioca dužnosti komesara Carine i granične zaštite SAD, potpisali Sporazum o uzajamnoj carinskoj pomoći (Customs Mutual Assistance Agreement - CMAA). Ovaj sporazum, predstavlja prekratnicu u daljem jačanju bilaterlanih odnosa, budući da će omogućiti dvema državama da razmene informacije u oblasti carina i ojačaju saradnju u borbi protiv trgovine narkoticima, trgovine ljudima, transnacionalnnih kriminalnih grupa, pranja novca i utaje carina. Ovo pitanje od naročitog je značaja za Uzbekistan, budući da se ova država suočava sa brojnim izazovima kada je u pitanju kontrola državne granice, kako zbog blizine Avganistana tako i zbog prisustva kriminalnih grupa u regionu. U skladu sa tim, sporazum sa SAD će omogućiti značajnu podršku Uzbekistanu u rešavanju navedenog problema, a time i doprineti stabilizaciji regiona, smanjenju rizika od terorizma i poboljšanju ekonomskih uslova kroz sigurniju trgovinu.
Drugi važan dokument potpisan je tri dana kasnije i u odnosi se na dalje produbljivanje ekonomske saradnje između Vašingtona i Taškenta. U pitanju je Memorandum o razumevanju o kritičnim mineralima koji su u glavnom gradu Uzbekistana potpisali ambasador SAD u ovoj zemlji Džonatan Henik i prvi zamenik ministra geologije Republike Uzbekistan Omonulo Nasritdindžodžajev. Njegovo potpisivanje predstavlja značajan iskorak u daljem razvoju saradnje dve zemlje u oblasti vađenja i prerade mineralnih sirovina, odnosno jačanje energetskih i ekonomskih veza, budući da naglašava posvećenost obe zemlje unapređenju ulaganja privatnog sektora u rudarsku industriju Uzbekistana uz poštovanje standarda zaštite životne sredine i dobrog upravljanja. Ovo partnerstvo u skladu je i sa širim regionalnim inicijativama budući da je vađenje kritičnih minerala bila jedna od tema na prošlogodišnjem samitu lidera Centralne Azije i SAD u formatu C5+1 (Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan, Turkmenistan, Uzbekistan + SAD). Samit je održan u septembru 2023. godine u Njujorku i tom prilikom su američki predsednik Bajden i predsednici pet centralnoazijskih država istakli upravo važnost unapređenja tranzicije čiste energije uz očuvanje regionalnih ekosistema.
Trenutno su u svetlu globalnih napora ka prelasku na zelene tehnologije i smanjenju zavisnosti od tradicionalnih izvora energije kritični minerali postali ključna tačka interesovanja za mnoge zemlje, uključujući i SAD, pa se Uzbekistan kao država koja poseduje bogate resurse ovih minerala, uključujući zlato, bakar, volfam i uranijum (čiji je peti najveći dobavljač u svetu), pozicionira kao veoma važan partner za SAD. Takođe, Memorandum o kritičnim mineralima dolazi u trenutku kada Uzbekistan nastoji da diverzifikuje svoju ekonomiju i postane ključni igrač u globalnom lancu snabdevanja strateškim mineralima, pa mu partnerstvo sa SAD može omogućiti ne samo pristup naprednim tehnologijama za vađenje i preradu sirovina, već i povećati strane investicije u tamošnji rudarski sektor.
Time produbljivanje odnosa između Uzbekistana i SAD ima i šire geopolitičke implikacije, naročito u kontekstu regionalne stabilnosti i ekonomske povezanosti zemalja Centralne Azije, što je zvanični Vašington i pokazao kroz svoje interesovanje za dalje jačanje veza sa zemljama ovog regiona kroz različite formate i programe. Tako je uoči 79. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku, 27. septembra ove godine održan i Ministarski sastanak C5+1 tokom koga su američki državni sekretar Entoni Blinken, ministri spoljnih poslova Uzbekistana Bahtjor Saidov, Tadžikistana Sirojidin Muhridin, Turkmenistana Rashid Meredov, Kirgizije Jenbek Kulubaev i Kazahstana Murat Nurtleu, potvrdili značaj ove regionalne platforme za saradnju i postizanje zajedničkih ciljeva u oblasti bezbednosti, uključujući i rešavanje transnacionalnih izazova, ekonomskog prosperiteta i promocije ljudskih prava, osnaživanja žena, zaštite dece i prava osoba sa invaliditetom.
Iz svega navedenog, jasno je da Uzbekistan kao najveća država u Centralnoj Aziji igra ključnu ulogu u regionalnoj dinamici u ovom delu sveta. Njegov strateški položaj čini ga važnim mostom između Azije i Evrope, a sve veća saradnja sa SAD može mu omogućiti da dodatno ojača svoju geopolitičku poziciju i time poveća uticaj na buduća regionalna dešavanja. Uz to, sporazumi kao što su CMAA i Memorandum o kritičnim mineralima jačaju i njegovu ulogu u globalnim lancima snabdevanja ali i borbi protiv transnacionalnog kriminala, naročito imajući u vidu da SAD vide Uzbekistan kao ključnog partnera na ovom prostoru sa kojim mogu zajednički raditi na suzbijanju pretnji kao što su terorizam, ekstremizam i trgovina ljudima. Međutim i pored težnje za unapređenjem saradnje sa SAD, ostaju prisutni izazovi kao što su ekonomska i politička zavisnost Uzbekistana od Rusije i Kine, a ne treba izgubiti iz vida ni činjenicu da je Uzbekistan član Šangajske organizacije za saradnju koju pored njega čine još i Kina, Rusija, Indija, Belorusija, Iran, Kazahstan, Kirgizija, Pakistan i Tadžikistan. Peking i Moskva i dalje igraju veoma važnu ulogu u ekonomiji zemlje, a iako je rat u Ukrajini u određenoj meri predstavljao prekretnicu u spoljnoj politici Uzbekistana, stvarajući tako priliku za SAD da ojača svoj uticaj u regionu, bilo koja nagla promena u geopolitičkom kursu, mogla bi imati negativne posledice po ovu centralnoazijsku državu.
Idi nazad
