Pokušaji pučeva, državnih udara i trovanja, eksplozije u magacinima i pogonima namenskih industrija, kao i sabotaže i ubistva, samo su neke od poznatih oblika delovanja jedinice za specijalne operacije direktorata Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije (GRU), kodnog imena Jedinica 29155. Tokom poslednjih nekoliko godina ona je sve češće predmet velikih istraga, kako evropskih obaveštajnih službi, tako i novinskih agencija i istraživačkih portala. Kako se pretpostavlja, njeni pripadnici izvršavaju subverzivne i destabilizacione zadatke sa ciljem ostvarivanja geopolitičkih, ekonomskih i drugih, ne tako očiglednih, ciljeva zvanične Moskve. Iako je delovanje ove jedinice zabeleženo širom Evrope – u Španiji, Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, čini se da je područje Balkana i Centralne Evrope najotvorenije pogođeno njihovim akcijama. Postavlja se pitanje da li je tako očigledno delovanje otvorena poruka ili su ipak, što je manje verovatno, u pitanju greške koje su se potkrale vrlo iskusnim operativcima, obučenim za izvršavanje prikrivenih kompleksnih operacija visokog rizika.
Iako je postojanje Jedinice 29155 prvi put otkriveno nakon pokušaja državnog udara u Crnoj Gori 2016. godine, pretpostavlja se da je do njenog formalnog osnivanja došlo za vreme reformi GRU 2008. godine. Međutim, u žižu svetske javnosti dospela je tek u martu 2018. godine zbog optužbi za trovanje bivšeg ruskog oficira i dvostrukog agenta obaveštajnih službi Ujedinjenog Kraljevstva i Ruske Federacije, Sergeja Skripala i njegove ćerke Julije, sovjetskim nervnim agensom Novičok.
Uporedo sa medijskim interesovanjem pokrenut je niz istraga, kako na individualnom tako i na evropskom nivou, koje su postepeno otkrivale zamah delovanja pripadnika ove jedinice. Zahvaljujući mapiranju kretanja ključnih aktera u slučaju Skripal: Aleksandra Miškina (alias: Aleksandar Petrov), Antolija Čepige (alias: Ruslan Boširov) i Denisa Sergejeva (alias: Sergej Fedotov), putem sekvencijalnih pasoša izdatih za potrebe GRU, došlo je do povezivanja drugih, do tada neobjašnjivih, incidenata u Evropi i identifikovanja drugih pripadnika jedinice 29155. Pretpostavlja se da se na njenom čelu nalazi general-major Andrej Averjanov, i da joj je sedište u 161. Specijalizovanom trening centru za posebne namene GRU, u Senežu, nedaleko od Moskve. U najvećem broju slučajeva prisustvo operativaca 29155 poklopilo se sa datumom i lokacijama na kojima su zabeleženi pojedinačni incidenti.
Zajednička istraga obaveštajnih službi Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Švajcarske i SAD otkrila je „sigurnu kuću” u francuskoj alpskoj regiji Haute-Savoie, odakle su pripadnici GRU planirali buduće operacije na tlu Evrope. U periodu od 2014. do 2018. identifikovano je 15 oficira, delom pripadnika jedinice 29155, ali i drugih jedinica GRU, koji su posetili upravo ovu regiju. Za operativce jedinice 29155 vezuje se, pored slučaja Skripal i pokušaj puča u Španiji 2017. godine. Dve godine kasnije španski Vrhovni sud pokrenuo je istragu o navodnoj povezanosti ruske obaveštajne zajednice sa Katalonskom borbom za nezavisnost, a paralelno sa njom, francuska policija je u pomenutoj alpskoj regiji privela dva ruska operativca upravo pod optužbom za podsticanje Katalonskog separatizma.
Nezavisni istraživački portali u saradnji sa evropskim državnim institucijama i službama uspeli su da lociraju Denisa Sergejeva (alias: Fedotov) u Barseloni, samo dva dana pre ilegalnog Referenduma za nezavisnost koji se održao 1. oktobra 2017. godine. Dalja kretanja Sergejeva, ali i njegovih podređenih – Miškina i Čepige, ukazala su na delovanje Jedinice i u Švajcarskoj, koja se poklapaju sa hakovanjem Svetske antidoping agencije (World Anti-Doping Agency, WADA) od strane drugih specijalnih jedinica GRU, kao i sa planiranjem hakerskog napada na sedište Organizacije za zabranu hemijskog oružja (Organisation for the Prohibition of Chemical Weapons, OPCW). Međutim, sam karakter zadataka ruske jedinice 29155 u Švajcarskoj još uvek nije poznat.
Pomenuta jedinica GRU, takođe se povezuje i sa ubistvom gruzijskog imigranta i veterana čečenskih ratova Zelimkhana Khangoshvilija u avgustu 2019. godine u Nemačkoj, ali njihov udeo u ovom ubistvu nije u potpunosti jasan, jer je prema određenim informacijama ubistvo Khangoshvilija izvršila specijalna jedinica Direktorata „V” - Vimpel, Federalne službe bezbednosti Ruske Federacije (FSB) . Prethodno pomenuti slučajevi, kao i delovanje Jedinice u istočnoj Evropi i na Balkanu ostalo bi van fokusa, da trovanje Skripala nije navelo nadležne institucije širom Evrope da preispitaju i neke stare slučajeve.
Niz istraga državnih organa različitih evropskih zemalja i istraživačkih medija, ukazale su na vezu između jedinice 29155 i incidenata koji su se u poslednjoj deceniji dogodili na teritoriji Balkana i Centralne Evrope. Pre svega, reč je o trovanju bugarskog trgovca oružjem Emilijana Gebreva, zatim seriji eksplozija koje su pogodile pogone namenske industrije Bugarske, kao i o eksplozijama u Češkim magacinima za skladištenje naoružanja i municije, pokušaju državnog udara u Crnoj Gori, ali i o potencijalnoj vezi ove Jedinice sa bivšim zamenikom vojnog izaslanika Ruske Federacije u Beogradu, Georgijom Klebanom. Bugarski trgovac oružjem Emilijan Gebrev, vlasnik kompanije za proizvodnju malokalibarskog naoružanja i municije EMCO Ltd, je tokom 2015. godine, u razmaku od samo mesec dana, bio žrtva dva trovanja neidentifikovanim nervnim agensom za koji se pretopostavlja da je sličan Novičoku, ako ne i isti.
U saradnji sa državnim organima, evropskim institucijama i privatnim kompanijama, nezavisni istraživački portali Bellingcat, The Insider i nemački Der Spiegle, su analiziranjem podataka o letovima, procurelih baza podataka i telefonskih izveštaja povezali osam operativaca GRU upravo sa ovim slučajem. O zamahu i ozbiljnosti ove operacije govore brojne pripreme koje su izvršene u mesecima pre prvog trovanja. Naime, krajem februara i početkom marta 2015. godine grupa od sedam pripadnika GRU je naizmenično menjala svoj boravak u bugarskoj prestonici. Pretpostavlja se da su general-major Sergejev, Sergej Ljutenko (alias: Pavlov), Georgije Gordišenko (alias: Gorškov) Ivan Terentjev (alias: Lebedev), Nikolaj Ježov (alias: Kononikhin), Aleksej Kalinin (alias: Nikitin) i Vladimir Mojsijev (alias: Popov) u periodu od 15.02 do 11.03 vršili nadzor nad bugarskim trgovcem naoružanja i pripremali teren za operaciju. Tokom boravka odsedali su u hotelima i iznajmljenim stanovima u neposrednoj blizini sedišta Gebrevljeve kompanije EMCO Ltd. Soba u kojoj je odsedao Pavlov nalazila se na trećem spratu hotela Hill, spojenog sa samom zgradom EMCO, i pružala je direktan pogled na parking u kome se pretpostavlja da je postavljen otrov, dok je Gordišenkova soba na 15. spratu hotela Marinela omogućavala kontrolu pristupa garaži. Samo dva meseca kasnije, tokom izvršenja same operacije, članovi Jedinice zahtevali su od hotela odsedanje u istim sobama.
Emilijan Gebrev otrovan je 27. aprila 2015, a nekoliko dana kasnije isti simptomi, samo u nešto blažem obliku, javili su se kod Gebrevljevog sina Hriste Gebreva, kao i kod menadžera proizvodnje kompanije EMCO, Valentina Tačijeva. Nepunih mesec dana nakon oporavka, 26. maja 2015. godine, Gebrevu i njegovom sinu su se ponovo javili simptomi trovanja, ali ovog puta bili su lakši i omogućili su brži oporavak. Kako bugarske vlasti nisu reagovale u skladu sa Gebrevljevim očekivanjima, na svoju inicijativu je angažovao finski istraživački institut Verifin za analizu krvi i urina i čuvanje uzoraka na period od 5 godina. Rezultati analize ukazali su na prisustvo 2 poznata (koji se mogu povezati sa pesticidima) i jednog nepoznatog organofosfata.
Nakon Skripalovog trovanja Novičokom, veponizovanim organofosfatom, bugarski trgovac naoružanjem zahtevao je od Verifina ponavljanje hemijske analize, uz razmatranje potencijalne upotrebe Novičoka i njemu sličnih supstanci. Međutim, finski institut nije bio u mogućnosti da sprovede ispitivanje zbog nedostatka originalnih uzoraka, usled čega je i nervni agens kojim je otrovan Gebrev i dalje neutvrđen. Tokom 2019. godine, tri prethodno pomenuta ruska oficira, Sergejev, Ljutenko i Gordienko, osuđena su od strane bugarskih vlasti i za njima je raspisana Crvena poternica Interpola. No, usled nedovoljne međunarodne saradnje i nemogućnosti pronalaženja dokaza slučaj Gebrev je zamrznut, sve do eventualnog pojavljivanja novih informacija.
Pored trovanja bugarskog trgovca naoružanjem i vlasnika kompanije EMCO Ltd, prisustvo pripadnika ove GRU jedinice takođe se poklapa i sa nizom eksplozija koje su se dogodile u različitim pogonima i magacinima namenske industrije ove zemlje. Bugarsko Javno tužilaštvo krajem aprila 2021. godine pokrenulo je istragu o čak 4 eksplozije koje su se u proteklom periodu dogodile na njenoj teritoriji, a pod sumnjom da je u pitanju sabotaža izvršena od strane pripadnika jedinice GRU 29155. Reč je o eksplozijama koje su se desile u periodu između 2011. i 2020. godine i koje kao zajedničku crtu imaju izbijanje požara u šumi koja se nalazila u neposrednoj blizini postrojenja. Oni su iskorišćeni kao diverzija u svrhu odvlačenja pažnje ljudi iz radnih krugova, nakon čega je izvršeno daljinsko pokretanje eksplozija. Takođe, važno je napomenuti i da su tri od četiri objekta skladištila proizvode Gebrevljeve kompanije EMCO Ltd, što je bio slučaj i kod detonacija u Češkoj 2014. godine.
Prva eksplozija koja se vezuje za Jedinicu dogodila se 12. novembra 2011. godine i zahvatila je skladište kompanije EMCO koje se nalazilo u blizini sela Dolni Dol. U magacinu je izgorela velika količina municije i eksploziva namenjenih za izvoz, kako navodi bugarska javna tužiteljka Sijka Mileva (Siyka Mileva), gruzijskom ministarstvu odbrane. Druga detonacija pogodila je skladište sa gotovim proizvodima vojno-industrijskog kompleksa VMZ-Sopot u blizini sela Iganovo, u kome su se takođe nalazili proizvodi Gebrevljeve kompanije. Zatim je 2015. godine, došlo do nove detonacije u okviru kruga VMZ-Sopot, a ovog puta bila je zahvaćena radionica pogona.
Međutim, usled podmetnutog požara u zgradi bivšeg Instituta za Specijalnu Opremu u Sofiji, 31. maja 2015. godine, kada su se u Sofiji i nalazili prethodno pomenuti oficiri GRU, došlo je do uništavanja materijalnih dokaza prikupljenih nakon eksplozija u VMZ-Sopot. Poslednji incident, najnovijeg datuma, koji se vezuje za Jedinicu jeste eksplozija fabrike Arsenal u maju 2020. godine, u blizini grada Magliž.
Češke vlasti su takođe sredinom aprila ove godine objavile rezultate istrage koji povezuju GRU jedinicu 29155 sa eksplozijama čeških skladišta municije iz 2014. godine. Međutim, za razliku od Bugarskih vlasti, češki državni vrh je reagovao oštro, proteravši 18 ruskih diplomata iz zemlje i zahtevajući, putem diplomatske note, kompletnu odštetu od Moskve za pretrpljenu štetu. Prva eksplozija u skladištu municije u mestu Vrbjetice dogodila se 16. oktobra 2014. godine, kada su poginule tri osobe i kada je uništeno 58 tona municije, a ubrzo nakon toga, 3. decembra iste godine, eksplodirala je municija u još jednom magacinu.
Sumnja se da iza ovih događaja stoji šest prethodno pomenutih oficira Jedinice 29155 – Sergejev, Čepiga, Miškin, Gorškov, Ježov, ali i komandant jedinice general-major Averjanov, kao i dva lica sa diplomatskim pasošima – Kalinin i Kapinos. Češke vlasti su njihovu umešanost otkrili zahvaljujući zahtevima za pristup skladištu u Verbjeticima, za period od 13. do 17. oktobra 2014. godine, zbog navodne kupovine za potrebe Narodne Garde Tadžikistana. Ostali pripadnici GRU nalazili su se u neposrednoj blizini skladišta i nakon eksplozije, različitim letovima sa okolnih aerodroma, su se uputili ka Moskvi. Čepiga i Miškin su se samo sat vremena od detonacije ukrcali na Aeroflotov avion iz Beča za Moskvu, dok su se Averjanov i Ježov u rusku prestonicu uputili u večernjim satima, takođe iz Beča.
Nakon povratka u Moskvu, Miškin i Čepiga su odlikovani najvišom državnom počasti, ordenom Heroj Rusije, a najmanje četiri pripadnika je dobilo stanove od države. Učestvovanje komandanta Jedinice, general-majora Averjanova, u ovoj operaciji dodatno potvrđuje njen značaj za Kremlj, čiju je vezu sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim, kao i drugim ruskim visokim zvaničnicima, potvrdila istrživačka mreža Bellingcat na osnovu prikupljenih telefonskih podataka.
Naime, u češkim magacinima je takođe bila skladištena municija Gebrevljeve kompanije EMCO Ltd, a prema elektronskoj korespondenciji između Emilijana Gebreva i kompanije Imex Group, koja izdaje skladište, reč je o: granatama kalibra 152 mm VOF dugog dometa (16.238 komada), minobacačkim minama kalibra 120mm VOF smanjenog dometa (6.283 komada) i minobacačkim minama kalibra 120 mm VOF (3.425 komada). Pomenuta municija bila je namenjena za izvoz Ukrajini, kojoj je bilo preko potrebno proširenje kapaciteta i obezbeđivanje zaliha naoružanja i municije, usled izbijanja oružanog sukoba sa proruskim separatistima podržanim od strane Rusije, u njenim istočnim regijama.
Idi nazad
