Jemenski građanski rat 2014. godine bio je uvod u vojnu kampanju koju je protiv Huta naredne godine pokrenula Saudijska Arabija sa još osam zemalja (Egipat, Katar, Kuvajt, UAE, Jordan, Maroko, Sudan, Bahrein i plaćeničke formacije). Vojnom intervencijom građanski rat prerastao je u regionalni sukob, što je dovelo do daljeg produbljivanja konflikta između vahabijske Saudijske Arabije, koja podržava predsednika Abdu Rabuha Mensura Hadija, i šiitskog Irana koji podržava Hute.
Situaciju na terenu dodatno komplikuju sukobi na lokalnom nivou, plemenske podele, separatističke struje prisutne na jugu zemlje, kao i prisustvo ekstremista. Tako se Jemen danas, pored kolere i koronavirusa, suočava i sa najvećom humanitarnom krizom koja se znatno pogoršala od pokretanja pomenute vojne intervencije.
Republika Jemen formirana je 1990. godine ujedinjenjm Severnog i Južnog Jemena. Za teritoriju Severnog Jemena, pored jako izraženog plemenskog sistema, karakterističan je i zejditski islam. Zejditi se, uopšteno gledajući, smatraju šiitskom sektom koja se nalazi gotovo isključivo u Jemenu. Iako je prva zejditska država nastala u 9. veku na teritoriji Irana, prisutne su brojne razlike između petoimamskih Zejdita i dvanaestoimamskih šiita u Iranu. Od svih šiita, Zejditi su najsličniji Sunitima.
I dok je u severnom Jemenu cvetala teokratska vladavina zejditskih imama, u južnom su Britanci formirali koloniju 1839. i uveli zapadnjačke principe uređenja države. Njihovijim povlačenjem 1967. godine, na jugu dolazi do formiranja sekularne države pod velikim uticajem tadašnjeg Sovjetskog Saveza, što je dovelo do produbljivanja razlika između severa i juga. Kulturni jaz ta dva regiona, naglašen njihovom različitom istorijom i danas jasno je vidljiv i predstavlja ogromnu prepreku u postizanju mira.
Danas, sever Jemena kontrolišu Huti, zejditski pobunjenici sa centrom u Sadi, koji su često ulazili u sukobe sa sunitskom vladom bivšeg predsednika Alija Abdulaha Saliha. Pokret Huta dobio je ime po svom harizmatičnom lideru Husejnu Badredinu el Hutiju, koji je ubijen 2004. godine na samom početku sukoba sa jemenskom vojskom. Huti su pokrenuli pobunu protiv vlasti u svom matičnom regionu Sadi, ali se sukob proširio i na druge regione - Amran, el Džafu i Hadžu. Od početka tog konfilkta stradao je veliki broj ljudi, dok se izbegli broje u stotinama hiljada. Uspeli su da prežive žestoku represiju i da se nametnu kao važan politički faktor i nakon promene vlasti. Nakon dugogodišnjih sukoba, Huti su sa Salihom sklopili savez 2014. godine i preuzeli kontrolu nad Sanom, primoravajući predsednika Hadija da privremeno premesti prestonicu u Aden.
Godinu dana ranije, pokrenuta je i Konferencija za dijalog, na kojoj se raspravljalo o najkomplikovanijim i najizazovnijim pitanjima za razvoj države i u kojoj su učestvovale sve sukobljene strane u Jemenu. Konferencija je okončala svoj rad početkom 2014. i objavila završni dokument u kome je predložena podela države na šest federacija - četiri oblasti u nekadašnjem Severnom Jemenu, a dve u Južnom. Huti su odbacili taj predlog jer smatraju da federacije na jugu obuhvataju bogatije krajeve, te se zalažu za ujedinjeni Jemen.
Sa druge strane, pomenuti predlog odbacile su i separatističke snage prisutne na jugu (Južni tranzicioni savet), insistirajući na podeli u kojoj postoje samo dve federalne jedinice, jedna na severu i jedna na jugu. Razlog za to je pokušaj raspisivanja referenduma i sticanja nezavisnosti, u čemu uživaju veliku podršku Ujedinjenih Arapskih Emirata. Međutim, iako su Emirati i Saudijci na istoj strani u borbi protiv Huta, njihovi krajnji ciljevi se ne poklapaju. UAE podržavaju separatiste jer žele marionetsku državu koja bi im omogućila pristup naftnom bogatstvu, kao i kontrolu važnih pomorskih puteva u Adenskom zalivu.
Saudijska Arabija pak podržava predsednika Hadija na osnovu čijeg je poziva u martu 2015. godine pokrenula intervenciju i pružila podršku u pokušajima sprečavanja širenja i jačanja Huta. Uprkos početnim uspesima u potiskivanju hutskih pobunjenika sa juga, konflikt ulazi u šestu godinu. Ne samo da Saudijci nisu postigli očekivani uspeh, već deluje da su zapali u problem i ne znaju kako da se izvuku iz sukoba.
Ipak u proteklih pet godina dogodilo se i nekoliko prekretnica u odnosima sukobljenih strana u Jemenu. Hadi je 2016. godine za potpredsednika imenovao Alija Muhsina el Ahmara, uticajnog vojnog generala, koji ne uživa podršku kako Huta tako ni separatista iz Južnog tranzicionog saveta. Sa druge strane, Huti su 2017. godine ubili bivšeg predsednika Saliha jer se zalagao za pregovare sa Saudijskom Arabijom. Dve godine kasnije, u avgustu mesecu Južni tranzicioni savet i Hadijeva vlada ušli su u otvoreni međusobni sukob nakon što su paravojne formacije Saveta preuzele Aden. Međutim, u novembru iste godine Hadi i separatisti potpisali su mirovni sporazum u Rijadu, da bi zatim u aprilu 2020. Savet objavio da pomenuti sporazum poništava jer je Hadijeva međunarodno priznata vlada korumpirana.
Vrhunac oružanog konflikta u Jemenu, ogleda se u činjenici da su Saudijci u proteklom periodu bombardovali ovu teritoriju čak i kasetnim bombama koje su, istina legalno, nabavili na svetskom tržištu. Pored kasetnih bombi, od ilegalnog naoružanja koristili su i beli fosfor od koga je najčešće stradalo lokalno civilno stanovništvo.
Ovakvi postupci saudijske monarhije ne treba da čude imajući u vidu da se u prošlosti ona često direktno mešala u unutrašnje sukobe u Jemenu. Šezdesetih godina, tokom revolucije u Severnom Jemenu, otvoreno je stajala na strani Rojalista u borbi protiv Republikanaca, uz Britaniju, Izrael i Jordan. Zatim se početkom devedesetih angažovala na sprečavanju stvaranja ujedinjenog Jemena, jer jedinstvena i demokratska država na teritoriji Arabijskog poluostrva predstavlja ozbiljnu pretnju monarhijama u Zalivu, a posebno Saudijskoj Arabiji koja ima jedan od najtotalitarnijih režima u svetu.
Uprkos velikom pritisku da se sukob u Jemenu okonča i pozivima međunarodnih humanitarnih organizacija da se prestane sa snabdevanjem Saudijske Arabije oružjem, zvanični Rijad i dalje nabavlja naoružanje u vrednosti od više desetina milijardi dolara. Kao odgovor na to, Huti su u septembru 2019. preuzeli odgovornost za napad dronovima na naftno polje Hurais i postrojenje za preradu nafte Abkaik u Saudijskoj Arabiji. Sjedinjene Američke Države i Saudijska Arabija optužile su Iran za taj napad, međutim Teheran negira svoju umešanost. Ovaj napad dodatno je produbio krizu u Persijskom zalivu i naneo ogromnu štetu Saudijcima poremetivši skoro polovinu proizvodnje nafte u kraljevini. Saudijska Arabija je u aprilu 2020. najavila prekid vatre zbog pandemije koronavirusa, ali su Huti nastavili da ratuju zahtevajući ukidanje vazdušnih i morskih blokada u Sani i Hudejdi. Ipak, došlo je do napretka u dijalogu između sukobljenih strana, te je u oktobru 2020. godine posredstvom UN obavljena najveća razmena zarobljenika od početka sukoba, što bi moglo da pokrene zaleđene mirovne pregovore.
Jemen se trenutno po svim kriterijumima svrstava u najnepovoljnija mesta za život na planeti, pre svega zbog katastrofalnih ekonomskih i bezbednosnih okolnosti. Kako bi se situacija stabilizovala neophodan je dijalog na lokalnom, podnacionalnom, nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Budući da je jemenski narod izuzetno heterogen i duboko podeljen po kulturnim, religijskim i političkim pitanjima, upetljan u globalni sukob sunita i šiita i da ne postoji stvarna želja sukobljenih strana za postizanjem kompromisa, spoljni akteri imaju mnogo više mesta za manipulaciju i ostvarivanje svojih ciljeva. Zbog svega toga teritorija Jemena će ostati nestabilna godinama, ako ne i decenijama koje su pred nama.
Idi nazad
