Iako su brojni analitičari u svojim tekstovima godinama u nazad predlagali reformu nemačkih specijalnih snaga, njena realizacija izostala je sve do 2020. godine, kada je ministarka Anegret Kramp Karenbauer odlučila da pokrene proces reorganizacije, kako bi smanjila uticaj ekstremno desničarskih ideja u KSK jedinicama (das Kommando Spezialkräfte). Osnovni problem javio se kada su pomenute ideje počele da isplivavaju u javnost kroz niz incidenata, od kojih su najdrastičniji u proteklom periodu bili incidenti iz 2017. godine. Tada je jedan od pripadnika KSK jedinice morao da napusti Bundesver (Bundeswehr), odnosno Oružane snage Savezne Republike Nemačke, nakon što je u njegovom stanu, između ostalog, pronađen i sanduk sa upaljačima za ručne bombe.
Godinama broj incidenata je rastao, te se u konačno rešavanje problema sa ekstremno desničarskim idejama krenuo jula 2020. godine, nakon pisma jednog od pripadnika KSK, koji je upozorio federalnu ministrarku Karenbauer na alarmantnu situaciju u specijalnim jedinicama, koja vuče korene još od samog osnivanja.
Specijalne jedinice KSK oformljene su 1996. godine po ugledu na američke i britanske specijalne snage, u gradu Kalvu, u pokrajini Baden – Vitemberg, sa ciljem spasavanja nemačkih talaca u inostranstvu. Incidenti u gradu južno od Štutgarta počeli su već 2003. godine, kada je tadašnji komadant, Rajnhard Gincel, pružio podršku poslaniku CDU (Christlich Demokratische Union) Martinu Homanu za govor u Bundestagu. Poslanik je u svom obraćanju gotovo stavio znak jednakosti između nemačkih zločina tokom proteklih ratova i jevrejskih nedela u toku revolucije u Rusiji, što je naišlo na pozitivne reakcije komandanta Gincela, koji ubrzo nakon ove situacije biva penzionisan.
Iako je komandant smenjen sa te funkcije, problemi su se nastavili, te je već 2007. godine Daniel K, tada kapetan po činu, uputio preteći mejl jednom od potpukovnika Bundesvera. Kapetan je u prepiskama jasno izražavao mišljenje da je intervencija nemačkih trupa 1999. godine na SR Jugoslaviju protivna međunarodnom pravu, ali za razliku od situacije u kojoj se našao bivši komadant Gincel, kapetan Daniel K. nije penzionisan, već je i u narednih dvanaest godina bio deo Oružanih snaga SR Nemačke. Međutim, više od deceniju nakon pretećih mejlova upućenih potpukovniku, kapetan biva optužen za veze sa ekstreno desnim grupama i primoran da napusti Bundesver.
Koliko je duga i jaka veza između KSK i ekstremno desnih tendencija, najbolje pokazuje slučaj vojnika padobranca Andre S, zvanog Hanibal, koji je od 2015. godine gradio obimnu mrežu grupa (četova) u kojima se isprva razgovaralo o nemačkoj izbegličkoj politici, kao i potencijalnom građanskom ratu. Dve godine kasnije (2017. godine), policija je u njegovom stanu pronašla municiju, signalne i dimne granate, kao i sanduk sa upaljačima za ručne bombe iz KSK jedinica. Po završetku policijske akcije, Hanibal, koji je bio i obaveštajac za kontraobaveštajnu službu, osuđen je na novčanu kaznu zbog kršenja Zakona o oružju i eksplozivnim sredstvima, što je rezultiralo otpuštanjem iz Komande specijalnih snaga i Bundesvera septembra 2019. godine.
Prema dostupnim informacijama, Hanibal je, takođe, i jedan od osnivača udruženja „Uniter”, koje je okupljalo vojnike, policajce i druge pripadnike sektora bezbednosti, a ujedno i učestvovalo u realizaciji paravojne vežbe u Mosbahu (pokrajina Baden – Vitemberg) u junu 2018. godine. To je potvrdio i javni tužilac, rekavši da je optužnica podignuta protiv još tri lica. Zahvaljujući sinhronizovanoj akciji nemačkih policijskih snaga u pet pokrajina (Bavarska, Severna Rajna Vestfalija, Saksonija – Anhalt, Rajna –Palatinat, Hesen), oduzeto je airsoft oružije, bez municije, za koje se veruje da je korišćeno na paravojnoj vežbi u Mosbahu. Ipak, prema pisanju nemačkih medija, javili su se određeni problemi u okviru ovog udruženja, te se jedan broj njenih pripadnika okrenuo upravo protiv pomenutog osnivača. Pretres kuće bivšeg pripadnika KSK vršen je u više navrata, što u vezi slučaja u kojima je optužen, što u svojstvu svedoka u drugim postupcima, od kojih je poslednji bio u februaru tekuće godine.
Ipak, pored primera kako se desni ekstremizam povezao sa specijalnim snagama, postoje indicije o vezama i sa pripadnicima vojno – obaveštajne agencije MAD (Der Militärische Abschirmdienst), budući da se jedan od njenih članova tereti da je upozorio Franka A, pripadnika KSK i jednog od članova grupa (četova) kojima je koordinirao Andre S, na pretres u kasarni u Kalvu septembra 2017. godine. Optuženi 44-godišnji pripadnik MAD u prvostepenom postupku je oslobođen optužbi, ali nakon žalbe suda, pokrenut je drugostepeni postupak pred regionalnim sudom u Kelnu.
Moglo bi se reći da je 2017. godina bila izuzetno burna, te je obeležena i slučajem iz aprila pomenute godine, kada je druga četa KSK organizovala oproštajnu zabavu za jednog od svojih nadređenih. Proslava sama po sebi ne bi bila problematična, da na njoj nije sviran desničarski rok, uz po koji Hitlerov pozdrav. Ovo je izazvalo buru u nemačkoj javnosti, koja je ponovo osetila breme koje nosi zbog svoje nacističke prošlosti. Uz to, dodatno je pažnju javnosti i privukla situacija Paskala D, bivšeg šefa jedinice. Pored toga što je izbačen iz specijalnih snaga, on je osuđen i na novčanu kaznu, zbog tetovaže srpskih četničkih jedinica.
Podaci federalnog ministarstva, takođe, pokazuju da je u periodu između 2016. i 2018. godine procesuirano 67 lica, preciznije „građana Rajha”. Usled brojnih dešavanja u Komandi specijalni snaga, MAD je 2018. godine pojačao kontrolu novih regruta i nametnuo nove rigoroznije standarde, što je rezultiralo odbijanjem čak 38 kandidata na prijemu u jednicu, zaključno sa 2020. godinom. Ipak, to nije uspelo da spreči dalje širenje radikalnih ideja. Tokom 2018. godine uhapšeno je sedam lica – ekstremista, od čega su četiri lica ekstremni desničari, a tri radikalni islamisti. Ove činjenice pokazuju da je pojava radikalnih ideja vrlo duboko ukorenjena u ovu jedinicu, te slučaj Filipa S. iz februara prošle godine, takođe ne iznenađuje. Slično kao Andre S, na imanju ovog pripadnika KSK pronađeno je dva kilograma plastičnog ekspolziva (PETH) za koji se veruje da je ukraden tokom vežbe 2015. godine, oružje, municija, granate za obuku, kao i brojni nacistički predmeti, poput časopisa Nation und Europa i Der Freiwillige. Rezltat istrage protiv Filipa S. bio je dve godine uslovne kazne za kršenje Zakona o kontroli ratnog oružja i Zakona o oružju i eksplozivu, kao i raspuštanje cele druge čete KSK, uključujući i ovog pripadnika koji je takođe bio primoran da napusti Bundesver.
Uzevši u obzir pomenute slučajeve, koji nisu jedini incidenti koji se vezuju za Komandu specijalnih snaga Bundesvera, zaključuje se da je reforma bila neophodna. U prošlosti je bilo pokušaja da se radikalne ideje odvoje od ove specijalne jedinice, ali bezuspešno. Tako reforma koju je MAD sproveo 2011. godine suštinski nije pokazala rezultate. Prema njihovim podacima, broj radikalnih pripadnika u narednim godinama je opadao. Ipak, ono što je problematično u ovom slučaju je činjenica da su određenja pojmova ekstremne desnice i ekstremnih desničara bila previše uska, te tako veliki broj radikalnih pripadnika KSK nije evidentiran.
Iako prethodna nije uspešno realizovana, federalno ministarstvo je, usled brojnih incidenata i velikog pritiska javnosti, bilo primorano da uđe u proces nove reforme. Ministarka Kramp Karenbauer odlučila je isprva da da mogućnost starešinama KSK jedinica da do oktobra 2020. godine same pripreme plan reforme rizikujući, u slučaju da to ne urade, rasformiranje jedinice. U tim okolnostima, ona je i u javnosti istupala sa jasnim stavom da KSK u trenutnoj formi ne može da postoji, što je bilo u skladu i sa njenom rečenicom „da je pred KSK dugme za resetovanje”. Ona je, takođe, često naglašavala da je zbog pogrešne percepcije pojma elite nastala potpuno toksična sredina kulture pojedinca.
U skladu sa problemom, federalno ministarstvo je oformilo i radnu grupu za rešavanje problema ekstremno desničarskih tendencija u KSK. Članovi radne grupe bili su: državni sekretar Gerd Hofe, parlamentarni državni sekretar dr Peter Tauber, generalni inspektor Bundesvera general Ebehard Corn, inspektor vojske general–potpukovnik Alfons Mais i komandant KSK, brigadni general Markus Krajtmajr. Radna grupa je na uvid javnosti dala i svoj „Izveštaj radne grupe KSK” (u daljem tekstu Izveštaj), u kojem nedvosmisleno tvrde da prethodni mehanizmi nisu dali rezultate i da je to za posledicu imalo širenje ekstremno desnih ideja unutar jedinice. U Izveštaju radna grupa analizirala je šest tema: strukturno uređenje KSK, nadzor usluga, procedura zapošljavanja i zaposleni, karijera vojnika u KSK, obuka pripadnika, povećanje sposobnosti regovanja pri bavljenju sumnjivim slučajevima.
Posebno je interesantan deo koji se tiče kontrole lica pri zapošljavanju, za koja se sumnja da su u nekoj vezi sa ekstremizmom. Izveštaj tu ne daje jasne upute, već se oslanja na regulativu А-2600/7 „Ekstremizam – prevencija i kontrola”. Predviđen je i niz mera, koje se primenjuju u slučaju da se za pripadnika/pripadnicu utvrdi da je lice u vezi sa ekstremnim idejama i grupama, od kojih je najrigoroznija procesuiranje pred sudom i udaljenje iz službe.
Pojedini političari, ali i mediji, smatrali su da se problem ekstremne desnice u Bundesveru može rešiti uključivanjem žena u stroj specijalnih snaga. Sam Izveštaj naglašava da su u specijalne snage već uključene pripadnice ženskog pola. Problem leži u tome da je prijem u jedinicu vrlo fizički zahtevan i težak, te one neretko otpadaju već u prvim danima provere. Pored problema sa nedovoljnom zastupljenošću pripadnica ženskog pola, neizostavno je pomenuti i problem sa dužinom trajanja sudskih postupaka licima optuženim za ekstremizam, koji su prosečne dužine 30 meseci.
Uz to, ministarstvo je u saradnji sa MAD angažovalo i veći broj snaga na terenu. Jedna od najznačajnijih akcija bila je i „Gvozdena metla”, sprovedena prethodne godine u julu mesecu, a koja je usledila nakon novih otkrića i zaplena 29. maja 2020. godine. Na konferenciji na kojoj je predstavljen plan, federalna ministarka nije uspela da da detaljnije odgovore, zbog čega je bila predmet kritika, kao i brojnih poslaničkih pitanja. Pojedini političari predlagali su strukturne reforme, neki da se jedinica direktno podredi ministarstvu, pojedini ukazivali na preteranu rigoroznost obuke, a ipak sve te predloge ministarka Kramp Karenbauer nije uspela da pretoči u izmene zakona.
Može se primetiti da je jedino pozitivno dejstvo u procesu reforme imao poziv generala Corna da svi pripadnici koji su bespravno uzeli municiju i naoružanje iz objekata u Kalvu anonimno vrate vojsci. Prema pojedinim podacima, radi se o cifri od čak 25.000 komada municije, a uz njih vraćene su i ručne bombe. Kako je general Corn rekao, a i isto je navedeno i u Izveštaju, nestajanje municije je problem „nestručnog evindentiranja” i „numeričkih grešaka”, u koje ni sama ministarka nije bila upućena. Zanimljivo je da je pitanje povrata municije u kasarnu u Kalvu pokrenuto tek nakon što je jedan od vojnika sam priznao da je učestvovao u iznošenju oružja iz vojnog objekta.
Brojne činjenice ukazuju da je reforma na zakonskom nivou neophodna. Slučaj povrata naoruažanja i municije, iako je dao dobre rezultate, stvara jedan veliki problem, Anonimnost ne dozvoljava nadležnim službama da procesuiraju pripadnike koji su počinili ovo delo. Pored toga, to dodatno ometa istragu o vezama ekstremno desničarskih grupa sa KSK jedinicama. Zbog toga se na meti kritika našao i general Corn.
Pojedini analitičari veruju da je neophodno da se čitava kasarna u Kalvu više „socijalizuje”. Uzevši u obzir pisanja pojedinih nemačkih medija, kasarna u Kalvu predstavlja sferu za sebe, koja je potpuno izolovana od ostatka sveta. Treninzi i obuke za aktivne i buduće pripadnike su isuviše surovi, te se veruje da to dodatno doprinosi jačanju hijerahijske strukture i odnosa starešina – vojnik, koji se ne razvija u pozitivnom kontekstu.
Ono što pogodi razvoju desničarskog ekstremizma jeste i ideja o privrženosti naciji i odbrani nemačke konsolidovane demokratije, koju ekremisti pokušavaju da iskoriste kroz priču o ponovno uvođenju obaveznog služenja vojnog roka. Obaveza služenja vojnog roka u SR Nemačkoj ukinuta je pre tačno deset godina, kao i u Republici Srbiji, ali je ministarka Kramp Karenbauer pokušala da lansira program „Tvoja godina za Nemačku”. Primarna zamisao je bila da on otpočne aprila ove godine, ali sudeći po trenutnom stanju, ideja će na realizaciju morati da sačeka. Naime, reč je o dobrovoljnom programu koji je zasnovan na principu 6+6. Ovaj mehanizam podrazumeva da će dobrovoljac isprva pohađati šest meseci osnovnu vojničku obuku, dok će drugih šest biti raspoređen u rezervni sastav u blizini mesta boravišta. Kako je ministarka navela, reč je o modelu koji služi čitavom društvu.
U eri ministarke Kramp Karenbauer nije mnogo konkretnih stvari učinjeno, sem što je „razbijen zid ćutnje” o ekstremnoj desnici u KSK. Iako je njen mandat je istekao (a o nasledniku se samo spekuliše), nedavno održani parlamentarni izbori u ovoj zemlji, sa sobom su doneli mnoga pitanja. Svakako da je glavno to ko će zauzeti mesto kancelara nakon Angele Merkel i mesta budućih federalnih ministara, ali i pitanje borbe sa ekstremnom desnicom.
Nesumnjivo je da će naslednik Kram Karenbauer imati dosta posla, posebno u domenu reformi ne samo KSK i borbe sa desničarskim tendencijama, već na nivou čitavog Bundesvera, jer podaci federalnog ministarstva pokazuju da se trenutno u sastavu nemačkih oružanih snaga nalazi oko 500 lica za koja se sumnja da imaju veze za radikalnim idejama.
Idi nazad
