Savet bezbednosti Ujedinjenih Nacija na sednici održanoj u petak, 30. juna ove godine, doneo je jednoglasnu odluku da se Multidimenzionalna integraciono-stabilizaciona misija u Maliju - MINUSMA, nakon punih deset godina od svog uspostvaljanja Rezolucijom 2640 ipak okonča. Ovakva odluka usledila je nakon što je ministar spoljnih poslova Republike Mali, Abdulaje Diop, misiju nazvao neuspehom i pozvao na njen hitan završetak, posle čega je usledio i zvaničan zahtev hunte iz Bamakoa za momentalno povlačenja plavih šlemova, a kako se navodi u zahtevu, glavni razlog treba tražiti u krizi nepoverenja novih vlasti prema institucijama u Njujorku. Uz to, situaciju dodatno usložnjava i činjenica da je Republika Mali zaledila svoje odnose sa Republikom Francuskom, pre svega na polju odbrane, kao i da su odnosi sa ruskom privatnom vojnom kompanijom Vagner sve jači. Stoga se postavlja pitanje, kakva je sudbina odnosa UN i vlasti u Bamaku, kao i kako se povlačenje međunarodnih trupa može odražiti na bezbednosnu situaciju ne samo u Maliju, već i šire.
Odnos koji je misija MINUSMA imala sa vlastima u Maliju, možda i najbolje oslikava poslednji tromesečni izveštaj koji je predstavništvo misije dostavilo generalnom sekretaru Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) 1. juna ove godine, u kojem je takstativno navedeno šta su sve predstavnici MINUSMA činili u proteklom periodu kako bi se proces demokratizacije u Republici Mali ubrzao. Između ostalog, u izveštaju je bilo reči o tada predstojećoj kampanji za referendum, koji je misija potpomogla kako logistički (priključivanjem radnoj grupi), tako i obukama koje je održavala uz podršku UNDP za predstavnike nezavisnog izbornog tela, koja je pored edukativnog, imala i svoj materijalni doprinos u vidu računara i računarske opreme vredne oko 530.000 dolara. Uz to, misija je tokom maja meseca po prvi put održala i pilot radionicu za 40 žena na temu javnog zagovaranja, čime je načinjen i prvi korak ka većoj inkluziji žena u političke procese.
Sa druge strane, podjednako posvećeno anagažovanje pripadnika misije bilo je i na polju očuvanja mira, naročito nakon uspostavljanja prelazne vlade 2021. godine, pre svega kroz aktivnosti Međunarodnog tima za posredovanje. Rad tima međunarodne zajednice potpomognut je bio i kolegama iz zemalja regiona, te tome u prilog govori i poseta ministra spoljnih poslova Alžira, Ahmeda Atafa, održana krajem aprila u kojoj je on pozvao strane potpisnice da se pridržavaju odredbi Alžirskog mirovnog sporazuma iz 2015. godine i da se maksimalno suzdržavaju od jednostranih poteza koji bi mogli da naruše već dovoljno tenzičnu situaciju. Ipak, svega nekoliko dana nakon posete šefa alžirske diplomatije, predstavnici pokreta Azavad, koji su ujedno i članovi Nacionalnog pokreta za oslobođenje Azavada (Mouvement national de libération de l'Azawad - MNLA) saopštili su da su njihovi pripadnici koji su lišeni slobode od strane malijskih oružanih snaga u akciji u provinciji Menaka, ipak samo borci za slobodu. U svom obraćanju javnosti, zahtevali su i njihovo puštanje na slobodu, što je doprinelo dodatnom usložnjavanju bezbednosne situacija na terenu. U skladu sa tim, a kako se navodi u pomenutom izveštaju, MINUSMA bila aktivno uključena u pronalaženje trajnog rešenja i revizije bezbednosnih aranžmana, kojim bi sve strane potpisnice bile zadovoljne.
Zbog toga angažovanje misije na ovom polju treba oceniti kao veoma dobro, budući da je bilo od velikog značaja za uspostaavljanje osnovne komunikacije među stranama potpisinicama. Ipak, iz perspektive hunte, misija nije adekvatno obavljala svoje aktivnosti, te je neretko izostajala podrška u ostvarivanju postavljenih zadataka, koji su zahtevali koordinaciju sa centralnim vlastima. U odonosima MINUSMA i hunte posebno je bio značajan trenutak kada je u leto 2022. godine došlo do povlačenja francuskih trupa i predstavnika misije pod zastavom Evropske Unije, nakon čega je bilo jasno da sudbina misije postaje sve neizvesnija.
Iako se u zvaničnom zahtevu kao razlog za povlačenje MINUSMA navodi nepoverenje koje vlasti u Bamaku imaju prema UN, potpuno je jasno da to nije jedini osnov za ovakav potez. Ako je suditi po trenutnim odnosima koji se ostvaruju ne samo u regionu Sahela, već i na čitavom afričkom kontinentu, jasno je da je jedan od glavnih aktera na ovom podnevlju postala ruska privatna kompanija Vagner. Kako se moglo i ranije naslutiti, odnosi koje ostvaruje vrh hunte sa pomenutom kompanijom, koja svoje aktivnosti i usluge pruža i van afričkog kontinenta, značajno su ojačali u prethodnih godinu i više dana. Međutim, tako bliski odnosi narušili su ono što je misija MINUSMA imala kao cilj i prioritet u trenutku uspostavljanja svog mandata, a to je borba protiv džihadista. Naime, novonastala situacija omogućila je terorističkim grupama i njihovi pripadnici u regionu Sahela da se bez većih problema kreću i izvršavaju napade. U prilog tome govore i izveštaji koje su predstavnici misije slali SB UN, a u kojima su pripadnici Al Kaide i ISIS označeni kao glavni uzroci narušene bezbednosti.
No, koliko je složena bezbednosna situacija po pitanju terorističkih aktivnosti u Maliju, najbolje govori podatak da se od 2012. godine broj raseljenih lica procenjuje se na gotovo pola miliona stanovnika, pri čemu je došlo i do zatvaranja skoro 2.000 škola. Uz to, ni humanitarna pomoć nije dospela do svih kojima je neophodna, pa je tako skoro polovina ugroženog malijskog stanovništva i dalje bez osnovnih životnih namirnica i pomoći. Uzevšti navedeno u obzir, kao i činjenicu da je završetak povlačenja oko 13.000 pripadnika misije UN planiran do kraja 2023. godine, nameću se brojna pitanja. Jedno od njih jeste i to na koji način vlasti u Bamaku planiraju da koordiniraju narušenom bezbednosnom situacijom, budući da trenutni kapaciteti hunte nisu dovoljni da se situacija po pitanju terorizma stabilizuje, a čak ni oslanjanje na kapacitete kojima u Africi raspolaže njihov partner – kompanija Vagner, čini se da nije zadovoljavajuća opcija.
Naime, treba uzeti u obzir činjenicu da Vagner grupa trenutno na terenu ne raspolaže mogućnošću neutralisanja neprijatelja iz vazduha, odnosno jedina pomoć koju može da pruži jeste ona koja se ostvaruje snagama na zemlji. Uz to, pripadnici Vagenera nisu osposobljeni za zadatke koji bi podrazumevali pružanje humanitarne pomoći ugroženom i raseljenom stanovništvu, čime je i taj aspekt dodatno narušen. I na kraju, ne treba zaboraviti da je do sada najveći deo humanitarne pomoći stizao upravo iz zemalja članica misije, sa kojima su odnosi, nakon okončanja misije, zasigurno narušeni.
Međutim, nakon što su predstavnici hunte odlučili da se tokom svoje vlade oslone na kompaniju Vagner, a ne na neke od ranijih saveznika (koji su anagažovani na poziv tadašnje vlade u Bamaku 2012. godine), postalo je jasno da MINUSMA, za koju je živote dalo više od 300 pripadnika misije, nije više dobrodošla. Krajnji rezultat svega toga jesu izuzetno narušeni odnosi sa, sada već bivšim partnerima, među kojima je prva svakako Francuska. Zvanični Pariz odlučio je da povuče pripadnike svog nacionalnog kontingenta sa teritorije nekadašnje kolonije, a koja je zapravo, bila ključni partner za borbu protiv ranije pomenutih terorističkih organizacija. Odluku Francuske sledila je i EU, ali se čini da su najradikalnije poteze povuke Sjedinjene Američke Države, koje su tokom protekle nedelje uvele i sankcije trojici viskopozicioniranih oficira hunte u Maliju. Naime, reč je o ministru odbrane, pukovniku Sadiou Kamari, načelniku vazduhoplovnih snaga, pukovniku Alou Boi Diari, kao i zameniku načelnika vazduhoplovstva, potpukovniku Adamu Bagajokou, za koje američki zvaničnici veruju da su bili ključni faktori u pomoći jačeg prodora Vagner grupe u Mali.
Pored narušenih diplomatskih odnosa sa velikim silama, završetak mandata MINUSMA mogao bi već složenu bezbednosnu situaciju u regionu Sahela dodatno da zakomplikuje. Naime, MINUSMA nije jedina stabilizaciona misija koja je boravila u ovom regionu, a koja nije uživala simpatije kako centralnih vlasti države u kojoj se ostvaruje misija, tako ni lokalnog stanovništva. Tome u prilog najbolje govori situacija u Demokratskoj Republici Kongo (DR Kongo) iz 2022. godine, kada je došlo do serije protesta nezadovoljnih građana tamošnjim misijom MONUSCO, prevashodno zbog neuspeha u borbi protiv pobunjenika. Problemi UN misija na afričkom kontinentu prisutni su već duži vremenski period, te tako odluka da jedna zemlja domaćin, na čijem je čelu vojna uprava poput Malija, zatraži povlačenje misije nikako ne treba da čudi. Ipak, za sada, mesec dana nakon odluke da se okonča MINUSMA, čini se da je prerano govoriti o tome da li bi sličan scenario mogao da se desi u nekoj od drugih afričkih zemalja, kao što je bio slučaj upravo u DR Kongu. Ako se uzme u obzir sve ranije pomenuto, može se zaključiti da iako UN misije imaju izuzetan značaj na polju stablizacije i demokratizaciije društava u kojima realizuju svoje ciljeve, čini se da u nedovoljnoj meri razumeju potrebe afričkih političkih elita. Uz to, kapaciteti kojima rapolažu pripadnici čini se da se ne mogu smatrati adekvatnim na izazove koje sa sobom nosi bezbednosna situacija u Africi, koja je vrlo neizvesna.
Ipak, ono što je manje neizvesno jeste činjenica da Afrika postaje sve važnije polje u spoljnopolitičkim planovima velikih sila. Iako je ona ranije važila za sferu interesovanja evopskih država, sada je već jasno da je Rusija, angažovanjem kompanije Vagner na tlu Afrike učilila veliki iskorak ka jačanju svoje pozicije u ovom delu sveta. Tome u prilog govori i činjenica da je tokom prethodne nedelje u Sankt Peterburgu organizovan samit Rusija – Afrika, na kojem je učešće uzelo 49 delegacija. Upravo u toj težnji da ojača svoju poziciju u Africi treba tražiti razloge zašto Rusija nije stavila veto u SB UN na okončanje misije u Maliju. Potreba za stabilnom institucionalnom pozicijom zvaničnom Kremlju je posebno potrebna, naručito nakon otpočinjanja rata u Ukrajini i prekida skoro svih diplomatskih odnosa sa većim brojem zemalja. Sa druge strane, ne treba izostaviti ni NR Kinu, koja je u misiji MINUSMA imala kontigent od oko 400 pripadnika, a koja se takođe nije usprotivila okončanju misije. Jasno je da Kina, takođe, širi svoje interese na afričkom tlu, pre svega nizom ekonomskih pomoći siromašnim zemljama u vidu različitih zajmova primarno za izgradnje strateški važne infrastrukture.
Idi nazad
