Ministarstvo odbrane (MO) i Vojska Srbije (VS) predsavljaju važne činioce u pristupnom procesu Republike Srbije Evropskoj uniji i u skladu sa svojim misijama i zadacima dodatno doprinose jačanju odnosa između Beograda i Brisela. U okviru pregovaračkog procesa, pripadnici MO i VS učestvuju u pregovorima u čak 22 pregovaračka poglavlja šest uspostavljenih klastera, čime se najbolje pokazuje značaj ali i mesto koje oni imaju u ovom procesu. Dodatno, poverenje koje su institucije u Briselu stekle u MO i VS ne ogleda se samo u činjenici da su deo pregovaračkog tima, već i u činjenici da aktivno sarađuju na polju međunarodne vojne saradnje kroz više razičitih nivo, od kojih je svakako najznačajniji učešće u multinacionalnim mirovnim operacijama pod zastavom EU. Ovakve aktivnosti moguće su od 2012. godine kada se snage Republike Srbije, u skladu sa uznapredovalim procesom postizanja ciljeva iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, angažuju u misijama na afričkom kontinentu. Ipak, poseban napredak moguće je uočiti tek od 2013. godine kada EU donosi odluku da zvanično Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u Uniji.
Naime, Republika Srbija zvanično je otpočela pregovore za članstvo u Evropskoj uniji 21. januara 2014. godine na prvoj Međunarodnoj konferenciji u Briselu. Tom prilikom stupila je na snagu odluka Saveta Evrope o otpočinjanju pristupnog procesa doneta 28. juna 2013. godine, a koja predstavlja rezultat godina temeljnog rada na ostvarenju ciljeva prethodno pomenutog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine. U okviru pregovora, pred zvanični Beograd postavljeno je ukupno 35 poglavlja sa različitim temama poput finansijskog nadzora, javnih nabavki, nauke i istraživanja, obrazovanja i kulture, preduzetništva i industrijske politike, prava intelektualne svojine, ekonomskih odnosa sa inostranstvom, slobode kretanja kapitala i drugih pitanja, a tokom deceniju dugog pristupnog procesa, pregovarački timovi Republike Srbije uspeli su da otvore različita poglavlja u okiviru šest klastera. Ova metodologija pristupnog procesa (sa poglavljima podeljenim u klasere) na snazi je od marta 2020. godine, pri čemu poglavlja 34 (Institucije) i 35 (Ostala pitanja) ostaju ipak van podele i o njima će biti reči u završnoj fazi pregovora.
Budući da su pripadnici MO i VS aktivni učesnici pregovaračkog procesa, njihovoj trenutnoj ulozi prethodila je stabilna pregovaračka pozicija u okviru aktivnosti vezanih za ispunjenje ciljeva Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, tokom kojih su predstavnici MO i VS učestvovali u tri od sedam pododbora za stabilizaciju i pridruživanje i to: Pododbor za trgovinu, industriju, carine i poreze, Pododbor za unutrašnje tržište i zaštitu konkurencije i Pododbora za pravdu, slobodu i bezbednost. Danas se njihov doprinos može posmatrati u dva pravca, od kojih se prvi ogleda u činjenici da su pripadnici MO i VS, kako je već i rečeno, aktivni učesnici pregovora u čak 22 od 35 poglavlja. To podrazumeva učešće na sastancima pregovaračkih grupa i sastancima eksplanatornog i bilateralnog skrininga, vršenju analitičkog pregleda i ocene usklađenosti propisa Ministarstva odbrane Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije.
U skladu sa svojim strateškim ciljevima i pregovoračkim poglavljima i zadacima, pred institucije Republike Srbije, među kojima i Ministarstvo odbrane, postavljen je zadatak usklađivanja domaćeg zakonopravila sa zakonima EU, a celokupan proces realizovan je kroz Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU - NPAA. Primarnim NPPA i revizijama plana koje su usledile od 2013. godine predviđene su sve obaveze i planirani rokovi koje Srbija treba da realizuje kako bi ispunila kriterijume za članstvo u EU. Poslednji u nizu revidirani plan iz oktobra 2023. godine sarži samo jednu stavku koja je pod ingerenciom Ministarstva odbrane, a podrazumeva jačanje administrativnih kapaciteta. U skladu sa tim, može se reći da je Ministarstvo odbrane skoro u potpunosti usaglasilo svoje zakonske propise sa standardnima zemalja članica EU, pri čemu svakako treba uzeti u obzir i činjenicu da je reč o državi koja vodi politiku vojne neutralnosti.
Sa druge strane, pored usaglašavanja zakonodavstva, Republika Srbija deli i ciljeve EU u domenu zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Ovakvim strateškim opredeljenjem zvaničnog Beograda značajno je popravljena spoljnopolitička pozicija, pri čemu je ovo pozitivno uticalo i na poziciju Republike Srbije u međunarodnim organizacijama i doprineo da ona bude prepoznata kao jedan od krucijalnih partnera na području Balkana. Pravni okvir za ovu saradnju postavljen je potpisivanjem Sporazuma o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih podataka, koji je stupio na snagu 1. avgusta 2012. godine, kao i Sporazuma između EU i Republike Srbije o uspostavljanju okvira za učešće Republike Srbije u operacijama EU za upravljanje krizama. Dodatno, pravni osnov upotpunjen je donošenjem Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. Ovim zakonom definisan je koncept multinacionalnih operacija, koje obuhvataju misije i zadatke zarad očuvanja nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti i to operacije očuvanja, održavanja i izgradnje mira, operacije sprečavanja sukoba i uspostavljanja mira, zajedničke odbrambene operacije u skladu sa propisima o odbrani, operacije pružanja pomoći u otklanjanju posledica međunarodnog terorizma i terorističkih napada većih razmera, kao i učestvovanje u humanitarnim operacijama u slučaju prirodnih, tehničko-tehnoloških i ekoloških nesreća većih razmera i pružanje pomoći u kriznim situacijama.
Stupanjem na snagu pomenutog zakona, uz primenu ranije pomenutih sporazuma, stvoren je pravni okvir za priključivanje pripadnika oružanih snaga Republike Srbije misijama i operacijama pod zastavom EU. Aktivnosti obuke, izbora, opremanja, pripreme i upućivanja pojedinaca i jedinica iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u multinacionalne operacije van granica Republike Srbije zadatak je Centra za mirovne operacije, kao dela Operativne uprave J-3 Generalštaba Vojske Srbije. Osnovni ciljevi Centra, pored prethodno pomenutih, su između ostalih i praćenje, koordinacija i kontrola rada i aktivnosti angažovanih pripadnika, realizacija seminara, kurseva i radionica iz oblasti multinacionalnih operacija, učešće u evaluaciji osposobljenosti jedinica za multinacionalne operacije, izdavanje sertifikata o osposobljenosti za angažovanje, kao i učešće u izradi memoranduma o razumevanju, tehničkih i drugih sporazuma u vezi sa angažovanjem Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama.
Prolaskom osnovnih provera, obuka i priprema kroz aktivnosti Centra za mirnovne operacije, pripadnici MO i VS upućuju se na izvršenje zadataka u okviru dodeljenih misija. Saradnja koja se ostavaruje sa EU realizuje se u okivru druge misije Vojske Srbije koja podrazumeva učešće u međunarodnoj vojnoj saradnji i učešće u međunarodnim mirovnim operacijama. U tom konteksu pet misija EU u kojima učestvuju pripadnici MO i VS realizuju se na afričkom kontinentu i to dve u Somaliji i po jedna u Egiptu, Centralnoafričkoj Republici i Mozambiku. Aktivnosti pripadnika Oružanih snaga Republike Srbije u Somaliji pod okriljem EU realizuju se kroz mirovnu operaciju EUTM Somalia (European Union Training Mission in Somalia) i vojnu operaciju EUNAVFOR Somalia (European Union Naval Force) – Operation ATALANTA. Mirovna operacija EUTM Somalia (EUTM-S) ima za cilj da ojača somalijske odbrambene snage pružanjem mentorstva, obuka i saveta. Ova mirovna operacija, uspostavljena je Rezoluciom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1872 2009. godine i odlukama Saveta EU broj 96 i 197 iz 2010. godine. EUTM-S fokusirana je na povećanje stručnosti, efikasnosti i kredibiliteta somaliskih snaga bezbednosti, bez obzira na činjenicu da je isprva, iz bezbednosnih razloga, bila smeštena u Ugandi. Od 2015. godine EUTM-S misija se seli u Mogadiš, gde je i danas njen centar. Pripadnici MO i VS angažovani su u ovoj misiji od aprila 2012. godine, kada je oficir VS postavljen na dužnost šefa sanitetske službe. Broj pripadnika kontigenta Republike Srbije povećan je već naredne godine, kada je upućen čitav sanitetski tim (jedan lekar i tri medicinska tehičara), dok je 2016. godine timu priključen još jedan lekar. Republika Srbija predstavlja jedinu zemlju van EU koja je aktivni član ove misije.
Druga misija EU u kojoj su angažovi pripadnici VS jeste misija EUNAFOR Somalia - operacija Atalanta, koja je kao multinacionalna pomorska vojna operacija uspostavljena donošenjem četiri rezolucije Saveta bezbednosti UN – 1814, 1816, 1838 i 1846. Misija je tokom svog mandata pretrpele promene u svojim primarnim zadacima, a 2022. godine doneta je odluka da njeni izvršni zadaci budu usmereni na zaštita Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija (WFP), odnosno da budu angažovani na polju sprečavanja, prevencije i suzbijanja piraterije i oružanih pljački u zoni operacije na moru, odnosno duž obala Somalije kao i ometanje ilegalne trgovine narkoticima i oružjem. Pored izvršnih, misija je dužna da realizuje i neizvršne zadatke poput doprinosa praćenja tokova trgovine narkoticima i oružjem kao i da pruža podršku drugim misijama. Pripadnici VS aktivni su u EUNAFOR-operacija Atalanta od novembra 2011. godine, kada su na obuku na francuski brod F 730 „Floreal“ upućena dva oficira rečnih jedinica.
Zvanično, kontigent Vojske Srbije u sastavu dva oficira i jedan podoficir priključio se misiji 2013. godine, javljanjem na dužnost u Operativnu komandu misije u Nortvudu, u Velikoj Britaniji, a broj pripadnika srpskog kontigenta povećao se tokom 2017. godine kada su se misiji priključila još četiri oficira. Ipak tokom 2020. godine usled pandemije koronavirusa, taj broj je ponovo smanjen na tri, a posmatrajući celokupan period aktivnog doprinosa misiji, pripadnici VS bili su angažovani kako na zadacima štabnih oficira u operativnoj komandi u Nortvudu, tako i kao deo Operativne komande misije u Roti. Uz to, srpske snage angažovane su u komandi snaga operacije Atalanta na španskom brodu „Kastilja“ i italijanskom brodu „Karlo Margotini“, pri čemu pripadnici Oružanih snaga Republike Srbije učestvuju u misiji i sa autonomnim timom za zaštitu brodova. Trenutno je mandat ove misije produžen do decembra 2024. godine, a nakon toga će se ponovo razmatrati njeno produženje.
Pored navedenih aktivnosti u misijama i operacijama u Somaliji, Vojska Srbije učestvuje i u vojnoj misiji EU za obuku bezbednosnih snaga Centralnoafričke Republike - EUTM RCA. Ova misija EU uspostavljena je odlukom Saveta bezbednosti UN 2016/610/CFSP aprila 2016. godine, pri čemu su joj se predstavnici srpske vojske priključili svega nekoliko meseci kasnije, odnosno u decembru iste godine i to u sastavu jedan medicinski tim nivoa 1 i dvočlani tim za hitnu medicinsku pomoć. O doprinosu koji srpske snage daju ovoj misiji govori i činjenica da je od 2017. godine na čelu sanitetske službe oficir Vojske Srbije, kao i da pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije vrše dužnost savetnika komadanta misije. Primarni zadatak kontigenta Republike Srbije u misiji u Centralnoafričkoj Republici jeste pružanje primarne zdravstvene zaštite pripadnicima misije i ambulantno lečenje u skladu sa standardnim operativnim procedurama, a po potrebi i angažovanje za hitne medicinske intervencije i obuku bezbednosnih snaga Centraloafričke Republike.
„Međunarodne snage i posmatrači“ naziv je četvrte misija EU u kojoj učestvuju Oružane snage Republike Srbije i realizuje su u Arapskoj Republici Egipat, na Sinajskom poluostrvu. Vojska Srbija sa ponosom ističe da je naslednica nekadašnje Jugoslovenske narodne armije koja je imala tradiciju aktivnosti u ovom rejonu, budući da je 1956. do 1967. godine misiji dala oko 14.000 pripadnika u 22 rotacije. Danas, po povratku u ovu misiju jula 2023. godine, na Sinaju je angažovana inžinjerijska jedinica od deset pripadnika, koja je u misiju upućena sa ciljem pružanja inžinjerske i infrastrukturne podrške kampu u rejonu Južnog Sinaja. Pripadnici Oružanih snaga Republike Srbije angažovani su pod operativnom kontrolom komandanta snaga, a prema operativnim zadacima pod kontigentom Sjedinjenih Američkih Država.
Poslednje i najnovije angažovanje pripadnika Vojske Srbije podrazumeva učešće jednog stabnog oficira u Komandi misije EU u Mozambiku - EUTM Mozambique, koja je na zahtev Vlade ove afričke države, uspostavljena Rezolucijom Saveta Evropske Unije 1143 od 12. jula 2021. godine. U skladu sa dodeljenim mandatom predviđeno je da međunarodne snage prisutne na terenu obezbede obuku oružanih snaga Mozambika kao i da nakon inteziviranja nasilja nad lokalnim stanovništvom i povećanja broja napada militantnih grupa u provinciji Kabo Delgado, ponovo uspostave bezbedno okruženje u ovom delu zemlje. U skladu sa tim, predviđeno je da misija u EUTM Mozambique traje do dve godine nakon što oružane snage Mozambika dostignu punu operativnu sposobnost, a rotacije štabnih oficira Vojske Srbije trajaće šest meseci.
Pored učešća u multinacionalnim mirovnim operacijama, Vojska Srbije u okviru svoje druge misije ostvaruje veze sa EU i na polju međunarodne vojne saradnje. Pored ranije pomenutog koncepta zajedničke spoljne i bezbednosne politike, veza se ostvaruje i kroz saradnju sa Evropskom odbrambenom agencijom, sa kojom je potpisan Administrativni ugovor o saradnji 2013. godine, čime je uspostavljen okvir za saradnju i moguće učešće u projektima i programima koji bi mogli da potpomognu dalji razvoj i unapređenje domaće odbrambene industije, kapaciteta domaćih istraživačkih i razvojnih instituta, kao i dalju modernizaciju srpskih oružanih snaga. Uz to, dublji odnosni EU sa Ministarstvom odbrane i Vojskom Srbije ostvaruju se i kroz aktivnosti Vojnog komiteta EU, koji je otvoren za zemlje članice NATO koje nisu članice EU, kao i za druge zemlje kandidate za članstvo u EU. Od posebne je važnosti istaći da je u okviru sastanka komiteta koji je održan tokom 2016. godine, dogovoreno potpisivanje Tehničkog sporazuma za pristupanje Oružanih snaga Republike Srbije borbenoj grupi HELBROC koja ima za cilj pružanje podrške misijama i operacijama EU u kriznim situacijama. Na taj način, Republika Srbija dodatno je učvrstila svoju poziciju pouzdanog partnera van prostora EU i pri tome dodatno razvila bilateralne odnose sa zemljama članicama EU, kako kroz segment vojno-vojne, tako i kroz segment vojno-tehničke saradnje. U tom kontekstu, važno je napomenuti da je Republika Srbija tokom prethodnih godina sprovela značajne nabavke naoružanja i vojne opreme iz zemalja članica EU, među kojima najviše prednjače kompanije sa sedištem u Francuskoj.
Takođe, posmatrano iz perspektive Srbije kao zemlje koja ima status kandidata za članstvo, a uzevši u obzir sve prethodno navedeno, čini se da je učinjen značajan pomak u odnosu na početak pregovora o članstvu. Sa druge strane i potezi zvaničnog Brisela dodatno su učvrstili uspostavljene odnose, u prilog čemu govori i otvaranje prvog vojnog izaslanstva EU upravo u Beogradu. Time je još jednom potvrđeno da je Republika Srbija pozudan saradnik na polju očuvanja mira i stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana, a ovim potezom administracije u Briselu, misiji EU u Srbiji priključio se i predstavnik diplomatskog odeljenja zaduženog za vojna pitanja i saradnju. Time se Evropska unija, u diplomatskom smislu, pozicionirala kao još značajniji politički subjekt u Republici Srbiji, uprskos činjenici da skoro sve njene članice već imaju svoja vojna izaslanstva u Beogradu, a poslata je i svojvrsna poruka da EU teži daljem jačanju svoje pozicije, naročito na polju vojne saradnje.
Podjednako je na diplomatskom planu angažovana i Republika Srbija kroz aktivnosti svoje stalne misije pri Evropskoj uniji. U okviru svojih zadataka na polju sprovođenja spoljne politike Republike Srbije, poseban segment usmeren je na održavanje kontakata sa telima EU i drugim stalnim predstavništvima njenih država članica. Kada je reč o kontaktima u domenu vojnog predstavništva, ono se vrši kroz Vojno predstavništvo Republike Srbije pri NATO, kome su povereni zadaci ostvarivanja vojne saradnje sa Evropskom unijom. U okviru pomenute misije, aktivne su Kancelarija Vojske Srbije i Kancelarija odbrane, obe smeštene u Briselu.
Ipak, ovako višeslojnu i višegodišnju saradnju između institucija u Beogradu i Briselu stavilo je na poseban test otpočinjanje rusko-ukrajinskog sukoba. Od Srbije se, kao kadidata za članstvo, očekivalo uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, upravu u okviru usklađivanja sa standardima zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Ipak, političke elite u Beogradu smatrale su da bi tu odluku trebalo odložiti, što nije pozitivno ocenjeno od strane institucija u Briselu, a situaciju je dodatno zakomplikovao Zaključak Vlade Srbije od 27. februara 2022. godine kojim se prekidaju i odlažu sve aktivnosti u vezi sa vežbama sa stranim partnerima. Ovaj Zaključak, odnosno odluka o uvođenju moratorijuma na vojne vežbe aktuelna ostao je na snazi i danas, pa iako se čini da takvi potezi jesu u skladu sa politikom vojne neutralnosti koju Republika Srbija sprovodi, ne može se reći da je i u skladu sa strateškim ciljem priključivanja EU. Naime, dok sa jedne strane zvanični Beograd insistira na suverenim odlukama, administracija u Briselu sa druge strane reaguje sa negodovanjem, čemu u prilog govore i neretka pominjanja mogućih sankcija ka Republici Srbiji. Ukoliko bi pak došlo do takvog scenarija, nema dileme da bi se drastične mere Brisela posledično odrazile i na zemlje članice EU koje imaju veoma razvijene bilateralne odnose sa Republikom Srbijom, naročito u domenu vojno-tehničke saradnje. Sa druge strane, narušavanjem odnosa sa EU značajno bi bila uzdrmana ekonomska situacija u zemlji, budući da je upravo EU najveći spoljnotrgovinski partner Republike Srbije.
Međutim, čini se da je određena vrsta kompromisa ipak postignuta, budući da je i pored zadržavanja aktuelnog moratorijuma Vlada Srbije u svom Zaključku od 16. marta 2023. godine, odobrila realizaciju međunarodne taktičke vojne vežbe pod nazivom „Platinasti vuk 23“, koja je realizovana od 16. do 30 juna 2023. godine. Ista vežba realizovana je i tokom juna ove godine, a ključni razlog za ovakvu odluku i izuzeće od ostalih aktivnosti na međunarodnom planu, ogleda se pre svega u pogledu potrebe daljeg razvoja stepena interoperabilnosti između Oružanih snaga Republike Srbije i njenih partnera sa kojima zajednički učestvuje u multinacionalnim mirovnim operacijama i misijama širom sveta. Ipak, čini se da uvođenja sankcija neće biti, pa bi se saradnja koja je u protekloj deceniji bila u razvoju mogla ubzo i nastaviti u punom formatu. U prilog tome govori i činjenica da je od kraja marta meseca ove godine u ranije pomenutu misiju u Mozambiku upućen i prvi štabni oficir Vojske Srbije, pa se može zaključtiti da je saradnja koju ostvaruju Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije sa institucijama Evropske unije od suštinske važnosti za dalji razvoj i napredovanje pregovaračkog procesa za prijem u punopravno članstvo.
*Tekst je u delimično izmenjenom formatu objavljen u majskom izdanju časopisa Eurasian World Journal.
Časopis je dostupan na sledećem linku https://avim.org.tr/en/Dergi/Avrasya-Dunyasi-Eurasian-World-1/14/pdf
Idi nazad
