Kada su talibani avgusta 2021. godine preuzeli vlast u Avganistanu, postavilo se pitanje njihovog odnosa prema državama u regionu. Najznačajnije posledice može izazvati njihov odnos sa Turskom, Iranom, Saudijskom Arabijom i Katarom, jer će svaka od navedenih zemalja nastojati da nametne svoj uticaj u Kabulu kako bi ojačala sopstvene pozicije. Međutim, međunarodna zajednica većinski odbija da prizna Talibane kao zakonitu vlast u Kabulu, s obzirom na to da su do vlasti došli nasilnim putem. Stoga će biti interesantno posmatrati njen stav prema državama koje jesu ili će u narednom periodu priznati talibansku vlast u Kabulu.
Nakon što je obelodanjeno povlačenje američkih snaga iz Avganistana, kontrolu nad aerodromom „Hamid Karzai” u Kabulu trebalo je da preuzmu pripadnici turske armije. Međutim, talibani su još tada istakli da ne žele prisustvo stranih trupa na svojoj teritoriji, te da mogu pregovarati samo oko tehničke podrške u obezbeđivanju aerodroma. Ukoliko bi Turska preuzela kontrolu nad aerodromom, kontrolisala bi i većinu transporta u i iz Avganistana, što bi doprinelo ekonomskim vezama dve zemlje. Međutim, talibani su odlučni u nameri da sami obezbeđuju aerodrom i ističu da bi insistiranje na ostanku turskih vojnika moglo doprineti pogoršanju bilateralnih odnosa. U pojedinim krugovima pominje se čak i mogućnost angažovanja turskih plaćenika za obezbeđivanje aerodroma. Vlasti u Ankari bi na taj način pokušale da izbegnu direktno angažovanje vojske, ali i sukob sa opozicijom. Naime, opozicione stranke u Turskoj su sve glasnije u kritikama na račun vlasti zbog nepovlačenja svih trupa iz Avganistana.
Turski presednik, Režep Tajip Erdogan je i sam u nekoliko navrata naglasio da će budućnost odnosa Turske i talibanskih vlasti u Avganistanu zavisiti od poteza koje budu povlačile vlasti u Kabulu. Na ovaj način Erdogan želi da se distancira od eventualnih kršenja ljudskih prava u Avganistanu, dok sa druge strane ostavlja i mogućnost izgradnje dobrih odnosa. Nema sumnje da će Ankara nastojati da Kabul približi sebi, kako to ne bi uradio Teheran ili Rijad. Takođe, ukoliko uspe da proširi makar meku moć nad Avganistanom, i time kontroliše talibane, Turska bi popravila svoj status u NATO, koji je poljuljan nedavnim, pre svega ekonomskim, približavanjem Ruskoj Federaciji. Turska će svakako nastojati da iskoristi i to što je jedina većinski muslimanska članica Alijanse i po tom osnovu pridobije vladajuće strukture u Kabulu.
Ipak, ono što bi moglo da ugrozi dalji odnos dve zemlje, između ostalog je pitanje migracija iz Avganistana prema Turskoj. Sada, kada je novi talas migracija praktično zagarantovan, opozicione stranke u Turskoj pozivaju vlast da to spreči. Međutim, koliko će migranata stići do turske granice zavisiće kako od politike samih talibana prema onima koji nastoje da napuste zemlju, tako i od države koja se nalazi između Avganistana i Turske – Islamske Republike Iran.
Možda i najzanimljiviji bi mogao biti razvoj odnosa sa Iranom. Talibani su još početkom leta zauzeli najveći granični prelaz prema Iranu i od tada se otvoreno priča o eventualnoj saradnji sa vlastima u Teheranu. Iako ti odnosi u prošlosti nisu bili dobri, s obzirom na to da je početkom 2000ih Iran podržavao Severnu Alijansu, situacija je sada znatno drugačija. Budući da Zapad ne gleda blagonaklono na politiku Teherana i talibana, to ove dve zemlje prirodno svrstava na istu stranu. Kako je Iran pod ekonomskim sankcijama, nema sumnje da će nastojati da makar deo svojih proizvoda plasira na avganistansko tržište. Sem toga, ekonomska saradnja između Aganistana i Irana je i prethodnih godina bila na izuzetno visokom nivou, pa se isti sled događaja može očekivati i u narednom periodu. Takođe, s obzirom na to da talibani otvoreno govore da će zavesti šerijatsko pravo u zemlji, određena „rešenja” bi mogli preuzeti od Irana.
Sa bezbednosnog aspekta posmatrano, pitanje koje bi moglo da približi Iran i Avganistan u narednom periodu, jeste pitanje odnosa prema pojedinim terorističkim organizacijama. Naime, obe države neprijateljskom smatraju Islamsku državu Horasan provincije, dok sa druge strane podržavaju Al Kaidu. Iako su talibani više puta naglasili da neće dozvoliti da Avganistan ponovo bude utočište bilo koje terorističke organizacije, gotovo je nezamislivo da oni objave rat Al Kaidi. Tako nešto bi narušilo njihove odnose ne samo sa Iranom, već i sa Pakistanom, a Kabulu će u narednom periodu biti neophodan svaki glas u međunarodnoj zajednici koji mogu da obezbede.
Prepreka izgradnji dobrih odnosa sa Iranom može biti i religijskog karaktera. Iako su obe države islamske, Iran je vodeća šiitska zemlja, dok su talibani suniti. Iran je, doduše, pokazao na primeru Katara, da i te kako dobro može sarađivati i sa sunitskim zemljama, kada im je to u interesu. Stoga se može očekivati da će geostrateški interesi i ovog puta prevladati te da će verske razlike biti prevaziđene.
Kraljevina Saudijska Arabija jedna je od svega tri države koje su priznale prethodni talibanski režim u Avganistanu. Ipak, i pored toga, uticaj Rijada u Kabulu je uvek bio ograničen. Iako su Saudijci tada finansirali talibane, malo je verovatno da će se sličan scenario ponoviti i sada, jer današnja Saudijska Arabija nesumnjivo nastoji da obezbedi svoje mesto u modernom svetu. Uprkos činjenici da se svim silama bori protiv širenja demokratije na Arabijskom poluostrvu, zvanični Rijad sigurno neće olako prigrliti talibanski režim u Kabulu, a pre svega kako ne bi izazvao gnev međunarodne zajednice.
Međutim, ono što će Saudijska Arabija nastojati da spreči po svaku cenu jeste približavanje Avganistana iranskom režimu. S obzirom na to da Iran smatra svojim najvećim rivalom, u političkom, vojnom i religijskom smislu, sasvim sigurno neće blagonaklono gledati na širenje njegovog uticaja. Pored toga, Katar, koji već godinama uspešno „mrsi konce” Saudijcima u raznim aspektima, tradicionalno održava korektne odnose sa talibanima, što je još jedan razlog zbog koga možemo očekivati da će Rijad nastojati da izgradi bilo kakve odnose sa Kabulom. Kako Saudijci i talibani pripadaju sunitskom ogranku islama i praktikuju vrlo stroge verske zakone, malo je verovatno da će se nekadašnje savezništvo obnoviti u punom opsegu, iako bi to upravo religijski aspekt na prvi pogled mogao biti razlog približavanja.
Na osnovu svega iznetog, moglo bi se ispostaviti da je smenom vlasti u Kabulu najviše profitirao upravo Katar. Ne samo da je Doha bila medijator tokom pregovora sa SAD, već je bila i utočište nekim od najviših talibanskih zvaničnika tokom prethodnih godina. Katar je ulogu posrednika u pregovorima prihvatio ne zbog preterane ljubavi prema talibanima, već kako bi obezbedio naklonost Sjedinjenih Američkih Država u jeku katarske diplomatske krize (2017 – 2021).
Katar je odnos prema talibanima bazirao na neophodnosti pregovora i potenciranju na diplomatiji. Sada kada su pregovori okončani, deluje da će odnos zvanične Dohe prema Kabulu, oslikavati odnose koje Kabul ima pre svega sa Teheranom i Ankarom – bliskim saveznicima Katara. Ova zalivska zemlja svakako će biti važan ekonomski partner Avganistana i još jedan lobista u međunarodnoj zajednici.
Iz svega navedenog, može se zaključiti da će smena vlasti u Kabulu izazvati razna diplomatska previranja u regionu. Pored navedenih zemalja, značajan će biti uticaj i odnos prema talilbanskim vlastima kako Kine, Pakistana i Ruske Federacije, tako i nekih drugih država u ovom delu sveta. Sigurno je da će to umnogome uticati na razvoj budućih događaja, od kojih pojedini mogu imati dugoročne ali ne i nužno dobre posledice.
Idi nazad
