Oružane snage Meksika u borbi protiv koronavirusa

U cilju borbe protiv koronavirusa, predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador, izdao je 19. marta naredbu jedinicama kopnene vojske, ratnom vazduhoplovstvu i mornarici da izvrše mobilizaciju vojnog personala i aktivno se uključe u suzbijanje pandemije na teritoriji ove države. Planom „DN-III-E”, koji predstavlja svojevrsnu modifikaciju Nacionalnog plana odbrane u slučaju vanrednih situacija, očekuje se angažovanje više od 250.000 pripadnika vojske i oko 75.000 pripadnika Nacionalne garde iz svih 155 regionalnih koordinacionih centara.

Pored ove mere, vlada Meksika je krajem marta proglasila „Vanrednu zdravstvenu situaciju izazvanu višom silom” čime su pojačane restriktivne mere i produžen karantin do 30. aprila. U međuvremenu je otpočeo i proces nabavke 1.330 mehaničkih ventilatora i respiratora, kao i angažovanje dodatnog medicinskog osoblja.

Međutim, iako se u prvobitnoj projekciji predviđao broj od oko 250.000 angažovanih pripadnika vojske, ubrzo se usled razvoja situacije taj broj popeo na čak 298.794 (230.069 pripadnika iz nadležnosi Ministarstva odbrane i 68.725 iz redova Sekretarijata (ministarstva) ratne mornarice). Time je sa pomenutom Nacionalnom gardom, broj angažovanog ljudstva porastao na 373.794. No i pored toga, meksički predsednik saopštio je da će u narednim mesecima biti dodatno angažovana, odnosno regrutovana 31.000 civila za potrebe meksičke vojske.

Poseban zadatak predstavljalo je raspoređivanje oko 3.000 pripadnika vojske i mornarice (od kojih je skoro 90% iz redova policijskih jedinica) kao i pripadnika Nacionalne garde u cilju zamene 2.800 redovnih policajaca, koji su zbog rizika od zaraze povučeni sa ulica. Reč je o pripadnicima policije koji imaju probleme sa gojaznošću, dijabetesom, hipertenzijom i hroničnim degenerativnim bolestima i oni će naredni period provesti u svojim kućama.

Ministarstvo odbrane Meksika (Sekretarijat za nacionalnu odbranu) raspolaže i sa oko 3.200 pripadnika Snaga za podršku u slučaju katastrofe koji su raspoređeni u kopnenim jedinicama, vazduhoplovstvu, radnoj grupi za vanredne situacije u Meksičkoj dolini, inžinjerskoj grupi i grupi za logistiku. Takođe, u strukturi specijalnih snaga, nalazi se hemijsko-biološko-radiološka grupa za brze intervencije sačinjena od 128 pripadnika i jedina je jedinica osposobljena za suočavanje sa biološkim, radiološkim i nuklearnim vanrednim situacijama u državi. Ova grupa opremljena je specijalnom opremom kao što su šatori za dekontaminaciju i višenamenski modularni kamp pogodan za helikopterski transport. Jedini problem predstavlja činjenica da ova jedinica nije prepoznata kao ključna za angažovanje u slučaju aktiviranja pomenutog plana DN-III-E, pa se dodatno razmatra mogućnost njenog aktiviranja.

Sa druge strane, za sada je poznato da će Oružane snage na raspolaganje staviti 414 medicinskih jedinica različitog nivoa, koje se nalaze u strukturi vojnog i pomorskog zdravstva. U skladu sa tim, u cilju borbe protiv koronavirusa biće uključene 342 medicinske jedinice prvog nivoa, 64 drugog i 8 trećeg nivoa, među kojima su i Centralna vojna bolnica, Specijalizovana bolnica za žene i neonatologiju, kao i dve specijalne bolnice meksičke mornarice.

Kako bi sve ovo bilo adekvatno ispraćeno Ministarstvo odbrane Meksika preduzelo je još jedan korak. Raspisan je poziv za dodatno angažovanje stručnih medicinskih kadrova, nudeći pri tom za lekare specijaliste i prateće medicinsko osoblje plate u rasponu od 500 do 1.750 evra (u zavisnosti od stepena stručne spreme), a poseban poziv upućen je i penzionisanim pripadnicima Oružanih snaga da se jave komandi, vojnim bolnicama i stave na raspolaganje u borbi protiv koronavirusa. Nažalost, brigadni general Pedro Ramos Tavera, jedan od penzionisanih generala koji su se među prvima odazvao ovom pozivu, preminuo je početkom aprila od posledica zaraze koronavirusom.

Isti korak preduzela je i meksička ratna mornarica, te je raspisala je poziv za dodatno angažovanje medicinskog osoblja sa posebnim akcentom na: lekare opšte prakse, lekare intenzivne nege, lekare pulmologe, lekare interniste , lekare hitne pomoći, kao i stručno osoblje za ambulantni rad na odeljenima hitne pomoći i intenzivne nege, a period dodatnog angažovanja ljudstva biće 6 meseci.

U posebnom „Planu mornarice” određeno je da kapacitet za smeštaj do 2000 lakše zarašenih osoba obezbedi Jedinica za specijalne operacije (UNOPES), a biće im dodati i kapaciteti 24. pešadijskog bataljona (BIM-24) koji mogu da izvrše prihvat oko 800 lakše zaraženih pacijenata. Ukupno, ratna mornarica je na raspolaganje stavila oko 4.043 kreveta u 18 objekata, među kojima je i 8 bolnica sa 79 kreveta za izuzetno teške slučajeve. Uz to, medicinski centar mornarice pokrenuo je i proizvodnju zaštitnih maski, sa dnevnim proizvodnim kapacitetom od 15.000 komada. Na raspolaganju je i sedam brodova među kojima su višenamenski „Huasteco” i „Zapoteco”, kao i dva najveća broda sagrađena u meksičkim brodogradilištima „ARM Montes Azules” i „ARM Libertador”.

Kada je reč o Ratnom vazduhoplovstvu Meksika, na početku pandemije primarni zadaci su bili obezbeđivanje transporta za meksičke državljane koji se nalaze u okolnim državama, kao i transport državljana tih država, koji su se u datom trenutku zatekli na teritoriji Meksika, ali i transport medicinskog materijala, zaštitne i prateće opreme. U tu svrhu od ukupno 352 vazduhoplova (222 aviona i 130 helikoptera) u borbu protiv koronavirusa uključeno je najmanje 13 aviona, od ukupno 16 koji su angažovani na obavljaju misija transporta trupa, kao i 22 helikoptera i više od 2.337 teretnih kamiona.

Na posebnom popisu navedeno je da će za pomenute zadatke biti dosupno četiri aviona tipa Boing 737-800, jedan avion tipa Boing 737-2B7, kao i osam Erbasovih aviona C-295M. Od navedenog, pet letelica tipa Boing (evidencijskih brojeva 3520, 3526, 3527, 3528, 3529) pripada 502. vazdušnoj eskadrili koja je smeštena u Santa Luciji (vazduhoplovna baza BAM-1), a svaki od vazduhoplova 737-800 na letu prati pet članova posade i vojno medicinsko osoblje koje nadgleda i kontroliše putnike koje vraćaju u Meksiko. U sklopu dodeljenih aktivnosti, posebno zahtevan je bio 18-časovni let za Argentinu dva Boinga 737-800 (Evidencijskih brojeva 3526 i 3527) kojim je u Meksiko vraćeno 174 meksičkih državljana, sa pauzom u Čileu zbog neophodne dopune gorivom. Let je registrovan kao humanitarni, te je kao takav bio besplatan.

Sa druge strane, za potrebe kargo transporta, odnosno prevoza aparata, medicinske i zaštitne opreme angažovana je 302. vazduhoplovna eskadrila i jedan njihov C-130 „Herkules” evidencijskog broja 3616, dok su preostala dva kojima raspolaže ova eskadrila (3611 i 3617) trenutno na remontu.

Kako bi se gore pobrojano uspešno realizovalo, ministar za finansije i javno kreditiranje, saopštio je da će jedinicama vojske i mornarice biti dodeljeno 4,5 milijardi pezosa, što je suma od oko 170 miliona evra. Cilj je da se na taj način dodatno podrže napori Ministarstava odbrane i ratne mornarice, koji su preduzeti kako bi ova država što uspešnije odgovorila na nastalu krizu.

Takođe, meksičko Ministarstvo odbrane saopštilo je da će svim angažovanim lekarima, medicinskim sestrama i drugim zdravstvenim radnicima, kao i predstavnicima gradskih vlasti i administracije dodeliti odlikovanja u znak zahvalnosti na pruženoj podršci u teškim vremenima. Uz to, jedan broj zdravstvenih radnika koji su angažovani iz civinih redova, nakon okončanja pandemije dobiće nove ugovore i ostaće da radi pri vojsci Meksika.

Za kraj, interesantno je istaći i to da su Oružane snage Meksika za borbu protiv koronavirusa uključile i svoje bespilotne letelice, kojima je prioritetni zadatak nadzor ulica tokom trajanja mera zabrane okupljanje i policijskog časa, kao i izdavanje obaveštenja i upozorenja putem prateće audio opreme koje ove platforme poseduju.