DONIRAJ
ANALIZE
AKTIVNOSTI
MULTIMEDIJA
O NAMA
Interaktivna mapa
Mega Menu Link
Account options
My AccountMy OrdersSupport
Connect with us

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Amerike Azija, Australija i Okeanija Bliski istok i afrika Evropa Naoružanje i vojna oprema Articles in English

Aktivnosti

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Publikacije Projekti Vesti

Multimedija

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Reportaže Galerija Podkast (u izradi)

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.

O CeGIT Naš tim U medijima Statut Kontakt

Aktivnosti

Naša vizija je savremeno, stabilno, sigurno i bezbedno društvo.

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Multimedija

Video i foto materijal sa događaja koje pratimo.

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.
Idi nazad

Povratak japanskih nosača aviona

Početkom oktobra meseca 2021. godine Japanske pomorske samoodbrambene snage (Japan Maritime Self-Defense Forces – JMSDF) i Marinski korpus SAD sproveli su zajedničku vojnu vežbu na jednom od postojećih nosača helikoptera klase Izumo. Pomenuti događaj predstavlja prekretnicu ne samo u istoriji Japana, već i celog Pacifika, budući da je tom prilikom prvi put nakon čak 75 godina sa broda navedene države poleteo jedan avion, odnosno najsavremeniji borbeni vazduhoplov pete generacije F-35B. Drugim rečima, sada se sa sigurnošću može reći da je ovim aktom Japan došao u posed nosača aviona, što mnogi smatraju kršenjem člana devet japanskog ustava o zabrani upotrebe ofanzivnog oružja. Ipak, pomenuti potez samo je nastavak procesa započetog 2018. godine, kada je japanski kabinet odobrio modifikovanje broda JS Izumo i najavio nabavku 42 višenamenska lovca američke proizvodnje F-35B.

Posmatrajući navedeno kroz prizmu regionalne bezbednosti, čini se da su opisane aktivnosti odgovor Tokija na dalje jačanje i povećanje broja plovila ratne mornarice Narodne Republike Kine, budući da između ove dve azijske sile postoji višedecenijski spor oko pojedinih ostrvskih teritorija u zapadnom Pacifiku. Takođe, važno je istaći i činjenicu da NR Kina trenutno raspolaže sa dva nosača aviona (dok bi treći mogao biti porinut u narednih nekoliko meseci), zbog čega se može zaključiti da je ovakva reakcija Japana ne samo iznuđena, već i očekivana. Međutim, upravo zbog pomenutih političkih i pravnih ograničenja JMSDF izbegava upotrebu navedenih klasifikacija za svoje brodove, te svoje dve klase nosača helikoptera, Hyūga i Izumo, i dalje označava kao „brodove za pratnju”, odnosno razarače, skraćenicom DDH.

Klasa Hyūga – „Prvi” moderni japanski nosači vazduhoplova

JMSDF trenutno raspolaže sa dva broda ove klase, JDS Hyūga (DDH 181) i JDS Ise (DDH 182), koji su porinuti 2006, odnosno 2008. godine, dok su u operativnu upotrebu uvedeni 2009, odnosno 2011. godine. Pojedini zapadni izvori označavaju ih kao prve japanske nosače vazduhoplova nakon Drugog svetskog rata, što se može uzeti kao tačno ukoliko izuzmemo stariju klasu Haruna razarača, koji je posedovao mogućnost stacioniranja do tri helikoptera tipa SH-60K.

Dužina nosača helikoptera klase Hyūga iznosi 197 metara, najveća širina 33 metra, dok je gaz trupa oko 7 metara. Deplasman ovih plovila se kreće između 13.950 tona (prazni) i 19.000 tona (napunjeni), te se po dimenzijama mogu porediti sa pojedinim manjim nosačima aviona poput italijanskog Đuzepe Garibaldi (Giuseppe Garibaldi). Oba broda poseduju COGAG (Combined Gas and Gas) pogon, koji se sastoji od četiri gasne turbine, po dve smeštene na jedno elisno vratilo, što omogućava kretanje brzinom od oko 30 čvorova.

Nosač helikoptera klase Hyūga (www.mod.go.jp)

Osnovna vazduhoplovna flota JDS Hyūga, kao i u slučaju JDS Ise sastoji se od tri protivpodmornička SH-60K Seahawk i jednog helikoptera za potragu i spasavanje MCH-101. Takođe, još sedam letelica može biti stacionirano u potpalublju, tj. hangaru iz kog se pomoću dva teretna lifta prebacuju na palubu, na kojoj se nalaze četiri mesta sa kojih vazduhoplovi mogu neometano sletati i poletati u isto vreme.

Brodovi klase Hyūga poseduju nekoliko sistema naoružanja dizajniranih za borbu protiv podmornica, ali i različitih pretnji iz vazduha sa kojima bi se potencijalno mogli suočiti. Najvažniji od njih, svakako jeste Mk-41 sistem vertikalnog lansiranja (Vertical Launching System - VLS), koji se sastoji od 16 cevastih lansera u kojima su smeštene rakete PVO srednjeg dometa RIM-162 (po 4 u jednom lanseru) i 12 protivpodmorničkih projektila RUM-139. Pored navedenog, ova plovila opremljena su i sa dva sistema PVO kratkog dometa Mk-15 Phalanx CIWS (Close In Weapon System), sedam mitraljeza u kalibru 12,7mm i dva lansera torpeda sa po tri cevi Mk-32, kalibra 324mm. Takođe, navedena sredstva protivvazduhoplovne odbrane integrisana su u sistem FCS-3, koji se sastoji od podsistema za upravljanje vatrom i AESA (Active Electronically Scanned Array) radarom.

Uz opisano naoružanje, nosači helikoptera raspolažu naprednim sistemom komandovanja i kontrole tipa OYQ-10, oružjem za elektronsko ratovanje NOLQ-3C, radarom za pretragu površine mora tipa OPS-20C i sonarom QQQ-21. Odbranu ovih plovila dodatno pojačava upotreba vučnih mamaca za torpeda Type 04, kao i minobacača Mark 36 SRBOC koji služe za lansiranje projektila namenjenih ometanju neprijateljskih protivbrodskih raketa. Jedina razlika između dva broda, jeste broj ljudstva, budući da je na JDS Hyūga stacionirano 360, dok se na JDS Ise nalazi 371 član posade.

Ipak, ova plovila trenutno ne mogu služiti kao nosači aviona, kako zbog svojih dimenzija tako i zbog nedostatka mehanizama za poletanje i sletanje STOBAR (Short Take-Off, Barrier Arrested Recovery), odnosno CATOBAR (Catapult Assisted Take-Off Barrier Arrested Recovery). Zbog toga je izvesno da JMSDF neće pokušavati da prilagode Hyūga klasu za takvu ulogu, premda je već otpočeo proces adaptacije na jednom od nosača helikoptera klase Izumo, na kojem je i sprovedena gorepomenuta vežba.

Japanski nosač helikoptera JDS Ise (www.mod.gov.jp)

Izumo Prvi moderni japanski nosači helikoptera i aviona

Brodovi klase Izumo, JS Izumo (DDH 183) i JS Kaga (DDH 184), porinuti su 2012. odnosno 2013. godine, a u aktivnoj upotrebi nalaze se od 2015, odnosno 2017. godine. Zvanično, JMSDF pomenuta plovila klasifikuje kao „višenamenske razarače”, čija je primarna uloga protivpodmorničko ratovanje. Međutim, na osnovu njihovih taktičko-tehničkih karakteristika može se zaključiti da je ipak reč o nosačima vazduhoplova. Naime, dužina ovih brodova iznosi 248 metara, najveća širina 38 metara, gaz trupa 7,5 metara, dok se deplasman kreće između 19.500 tona (prazni) i 27.000 tona (napunjeni). Pogon klase Izumo funkcioniše po ranije pomenutom principu COGAG, poseduje takođe četiri gasne turbine i može razviti brzinu od oko 30 čvorova.

Ovi nosači raspolažu sa znatno manje sredstava naoružanja od svojih pomenutih prethodnika, budući da poseduju svega četiri sistema PVO kratkog dometa, odnosno dva Mk-15 Phalanx CIWS i dva Mk-15 mod. 31 SeaRAM CIWS. Pomenuto oružje integrisano je u sistem FCS-3, zajedno sa podsistemom za upravljanje vatrom i 3D AESA radarom OPS-50. Uz sve navedeno, brodovi su opremljeni i sistemom komandovanja i kontrole OYQ-12, radarom za pretragu površine mora OPS-28F, sonarom tipa QQQ-23 i radarom za navigaciju vrste OPS-20E. Pored ovih sistema, stepen zaštite plovila povećavaju i sistem za elektronsko ratovanje NOLQ-3D-1, šest minobacača Mark 36 SRBOC, mamci za ometanje i plutajući akustični ometač torpeda OLQ-1.

Osnovnu flotu vazduhoplova smeštenih na plovilima klase Izumo čini sedam protivpodmorničkih SH-60K Seahawk i dva helikoptera za potragu i spasavanje MCH-101. Sa druge strane, ukupan broj letelica koji može biti stacioniran na brodovima pomenute klase iznosi 28, odnosno 14 u hangaru potpalublja i 14 na samoj palubi, gde se nalazi i pet mesta sa kojih vazduhoplovi mogu istovremeno nesmetano poletati i sletati. Međutim, sam dizajn brodova klase Izumo, koji podrazumeva povećanje dimenzija i uklanjanje određenog dela opreme i naoružanja sa palube (koji se mogu naći kod klase Hyūga), bio je pokazatelj mogućeg stacioniranja aviona. Opisani nagoveštaji potvrđeni su 2018. godine kada je i započeta adaptacija pomenutog plovila, kako bi se ovaj „višenamenski razarač” i definitivno transformisao u nosač aviona.

Navedena adaptacija podeljena je u dve faze, od kojih je prva, koja obuhvata iscrtavanje žutih linija od krme do pramca i nanošenje premaza otpornog na toplotu neophodnog za vertikalna sletanja, već okončana. Drugi deo ovog procesa planiran je za 2024. godinu, prilikom kog će trapezoidni pramac biti preoblikovan u pravugaoni, što će omogućiti lakšu upotrebu F-35B. Kada je reč o JS Kaga, modifikacija je započeta prvog aprila 2022. godine i očekuje se da će većina izmena biti primenjena u jednoj fazi. Takođe, još jedna novina jeste i planirana ugradnja zajedničkog sistema preciznog prilaza i sletanja (Joint Precision Approach and Landing System, JAPLS) koji će znatno unaprediti angažovanje aviona sa ovih brodova.

Snimak poletanja i sletanja aviona F-35B

Ipak, uprkos činjenici da će Japan po završetku adaptacija posedovati dva nosača aviona, važno je napomenuti da oni neće biti opremljeni mehanizmima za poletanje i sletanje STOBAR i CATOBAR. Stoga će Izumo klasa biti ograničena isključivo na upotrebu aviona koji poseduju karakteristike VTOL (Vertical Take Off and Landing) i STOVL (Short Take Off, Vertical Landing) koje između ostalog odlikuju i pomenutu varijantu američkog aviona F-35.

Nastavak defanzivne doktrine ili nagli zaokret?

Iako se nosačima aviona pripisuje prvenstveno ofanzivna uloga, nesumnjivo je da se brodovi ove vrste i letelice stacionirane na njima mogu koristiti za zaštitu kopnenih baza i osmatranje pozicija neprijateljskih brodova i podmornica. Takođe, Japanu su neophodna plovila sposobna za odbranu arhipelaga i ostrva udaljenih stotinama nautičkih milja od „kopnenog” dela, ali i za projekciju moći u oblasti njegovih teritorijalnih voda i ekskluzivnog ekonomskog prostora. Stoga, JMSDF i pokušava da, uz pomoć specifičnih vrsta naoružanja, dodatnih sistema, pa i same klasifikacije „višenamenski razarači”, predstavi nosače klase Izumo kao defanzivna plovila.

Međutim, treba uzeti u obzir i činjenicu da ovi brodovi, ukoliko izuzmemo helikoptere postavljene na njima, nemaju adekvatna sredstva za obavljanje operacija karakterističnih za razarače, poput protivpodmorničkog ratovanja. Sa druge strane, po završetku procesa adaptacije, nabavke i stacioniranja aviona F-35B, JS Izumo i JS Kaga itekako će biti u mogućnosti da obavljaju i ofanzivne zadatke, poput udara na kopnene ciljeve. Uz to, pomenuti nosači se mogu koristiti i za pomorske desantne (amfibijske) napade, budući da pored posade koju čini 570 ljudi, na njih može biti ukrcano dodatnih 400 vojnika i 50 kamiona težine do 3,5 tone. Ipak, deluje da će u bliskoj budućnosti klasa Izumo pre svega služiti kao sredstvo odvraćanja, budući da Japan prvo mora da (re)integriše nosače aviona u svoju pomorsku strategiju, nakon čak 75 godina.

Stefan Dobrić

Student osnovnih akademskih studija Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, studije politikologije. Od 2021. godine angažovan je kao stažista-istraživač Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.
Student osnovnih akademskih studija Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, studije politikologije. Od 2021. godine angažovan je kao stažista-istraživač Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.

Najnovije