DONIRAJ
ANALIZE
AKTIVNOSTI
MULTIMEDIJA
O NAMA
Interaktivna mapa
Mega Menu Link
Account options
My AccountMy OrdersSupport
Connect with us

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Amerike Azija, Australija i Okeanija Bliski istok i afrika Evropa Naoružanje i vojna oprema Articles in English

Aktivnosti

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Publikacije Projekti Vesti

Multimedija

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Reportaže Galerija Podkast (u izradi)

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.

O CeGIT Naš tim U medijima Statut Kontakt

Aktivnosti

Naša vizija je savremeno, stabilno, sigurno i bezbedno društvo.

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Multimedija

Video i foto materijal sa događaja koje pratimo.

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.
Idi nazad

Prodor Kine u Latinsku Ameriku

Višegodišnji rast uticaja Narodne Republike Kine na prostor Latinske Amerike privremeno je zaustavila, za mnoge neočekivana pobeda u drugom krugu predsedničkih izbora, argentinskog lidera Havijer Milera. Iako su u proteklom periodu odnosi dve države beležili uspon, novi argentinski predsednik izjavio je ubrzo nakon preuzimanja dužnosti, ne samo da će stopirati realizaciju pojedinih projekata, već i da se ova latinoamerička država neće pridruži međuvladinom ekonomskom savezu – BRICS. Zvanični Peking, kao jedan od osnivača saveza, odmah nakon navedene izjave pozvao je argentinsko rukovodstvo na dodatne pregovore, kako bi se obnovili poljuljani partnerski odnosi. Međutim, pitanje članstva u BRICS samo je poslednje u nizu najava koje su zabrinule Kinu, imajući u vidu najavljenu dolarizaciju argentinskog pezosa, kao i obustavu gradnje pomorske baze za kinesku mornaricu na argentinskoj obali.

Narušeni odnosi sa Argentinom čini se da ne idu u prilog kineskim planovima, budući da ova azijska država trenutno ostvaruje saradnju sa još 25 zemalja Srednje i Južne Amerike. Naime, iako su SAD tradicionalno bile njihov najveći partner, globalni rat portiv terorizma započet 2001. godine napadom na Kule bliznakinje, oslabio je uticaj Vašingtona na ovom prostoru. Nastali vakuum prepoznao je i iskoristio daleki Peking, pa se početak 21. veka vezuje i za procvat kineskog uticaja u ovom delu sveta. Uz to, sveopšta antiamerička propaganda, popularnost levih partija i pokreta, kao i pristupanje Kine Svetskoj trgovinskoj organizaciji 2001. godine, dodatno su doprineli boljem pozicioniranju i ekspanziji njenog uticaja i na ovom kontinentu.

Pojas i put (Belt and Road Initiative)

Sve aktivnija globalna uloga Kine, doprinela je trendu rasta trgovinske razmene sa velikim brojem zemlja širom sveta, a ubrzana ekspanzija započela je nakon 2013. godine uspostavljanjem inicijative „Ekonomski pojas puta svile i Strategija razvoja pomorskog puta svile 21. veka”, poznatije kao „Jedan pojas, jedan put” (One Belt, One Road Initiative). Ova, centralna politička ideja kineskog predsednika Si Đinpinga, omogućila je da se kroz izgradnju modernog Puta svile, uspostave čvršći partnerski odnosi ne samo sa azijskim i evropskim, već i sa državama Latinske Amerike. Kako bi izbegla pogrešno tumačenje u prevodu na engleski jezik, kineska vlada je 2016. godine odlučila da promeni zvaničan naziv i inicijativu nazove „Pojas i Put” (Belt and Road Initiative).

Međutim, može se uočiti da su određeni preduslovi ipak uticali na dalje jačanje ekonomskih veza. Naime, iako se čini da je pristupanje inicijativi teklo bez postavljanja bilo kakvih uslova, sve zainteresovane zemlje sledile su isti odnos prema politici jedne Kine, odnosno prema spornom Tajvanu. U prilog tome govori činjenica da su pojedine države iste godine kada su pristupile kineskoj inicijativi, promenile i svoj stav prema pomenutom ostrvu koje se bori za nezavisnost od Pekinga. Prva latinoamerička država potpisnica inicijative „Pojas i Put” bila je Republika Panama, koje je 2017. godine nakon pristupanja istovremeno i povukla ranije priznanje nezavisnosti Tajvana. Nakon nje, inicijativi je 2018. godine pristupilo još 13 država, kao i još pet naredne godine. Ovakav trend nastavio se narednih godina, pa su trenutno čak 22 države Srednje i Južne Amerike uključene u pomenutu kinesku inicijativu. U prilog njene uspešnosti govori i podatak da je trgovinska razmena NR Kine i država Latinske Amerike (uključujući i zemlje koje joj nisu pristupile), doživela rast sa 12 milijardi američkih dolara u prvim godinama 21. veka na 450 milijardi dolara, zaključno sa 2022 godinom. Poslednji planovi pokazuju da je cilj kineskih vlasti da se trgovinska razmena u narednim godinama dodatno unapredi, uz očekivanja da do 2035. njena vrednost dostigne čak 700 milijardi dolara.

Pored međunarodne trgovine, Kina je do sada realizovala ili otpočela realizaciju oko 3.100 projekata i programa u ovom delu sveta. Među njima se naročito ističu infrastrukturni projekti, odnosno izgradnja železničke i putne mreže, luka i pristaništa, izgradnje hidroelektrana i fabrika za preradu voda ali i brojni programi bespovratne pomoći ili niskokamatnih kredita za razvoj privrede, naročito rudarske industrije. Takav potez zvaničnog Pekinga ne treba da čudi, budući da upravo sa ovog kontinenta za njegove potrebe uvoze rude gvožđa i bakar, ali i nafta i njeni derivati. Zbog toga je u proteklim godinama samo u Republiku Peru investirano preko 10 milijardi američkih dolara, a gotovo 36% od ukupnih sredstava završilo je u rudarskom sektoru. Kina je za ovu latinoameričku državu i najveći trgovinski partner budući da je vrednost razmene za 2021. iznosila oko 17 milijardi dolara. Pored rudarske, izuzetno je razvijena i prehrambrena industrija, pa je tako Kina ujedno najveći uvoznik soje, šećera i kafe koja potiče sa ovih prostora. Uz to, uložena kineska sredstva u ovu granu privrede procenjuju se na gotovo 50% od ukupne vrednosti svih kineskih investicija na širem prostoru Južne i Srednje Amerike. Najbolju poziciju zauzima Brazil koji je sa oko 50% udela najveći izvoznik prehrambenih proizvoda u Kinu, dok ga slede Čile i Peru.

No, iako nam brojke govore da je kineski uticaj i dalje u porastu, obustave pojedinih projekata dovode u pitanje buduću poziciju Pekinga u Latinskoj Americi. Naime, sa prvom državom potpisnicom, Panamom, dogovorena je izgradnja „Fuerte Amador” pristaništa za kruzere čija je vrednost procenjena na 165 miliona američkih dolara. Radovi na izgradnji započeti su 2017. godine, a prvi rok za njihovo okončanje bio je dve godine kasnije. Međutim, nakon više probijenih rokova, početkom 2024. godine procenjeno je da je do sada završeno tek oko 80% planiranih radova. Takođe, pored kašnjenja dolazi i do obustave projekata, pre svega zbog nepoštovanja ekoloških standarda i kršenja ekoloških mera. Primer za to su ostrva koza na Jamajci, na kojima je zbog ugrožavanja ekosistema obustavljen projekat izgradnje industrijskog parka i luke za pretovar, poveren kineskoj kompaniji Harbour Engineering Company (CHEC). Zvaničnoj odluci tamošnje vlade da obustavi planiranu gradnju predhodili su protesti lokalnog stanovništva i nevladine organizacije Jamaica Environment Trust.

Grafički prikaz država potpisnica različitih inicijativa

Pored ovog problema, zvanični Peking susreo se i sa kritikama zbog primenjivanje sistema „kreditne zamke” (debt trap). On podrazumeva plansko davanje finansijske pomoći i kredita državama koje nisu dovoljno kreditno sposobne i nemaju mogućnost njihovog redovnog servisiranja. Kada se nađu u ovoj situaciji, države koje imaju dugovanja prema kineskoj strani, prinuđene su da čine brojne ekonomske i političke ustupke. Kina je do sada nekoliko puta imala prilike da na ime neizmirenih obaveza dođe do strateški veoma važnih infrastrukturnih obejakat ili drugih resursa, kao što je slučaj sa Šri Lankom i Džibutijem. Na južnoameričkom kontinetnu u ovoj poziciji trenutno se nalazi Venecuela, kojoj čak ni 62 milijarde američkih dolara investiranih od 2007. godine nije bilo dovoljno da konsoliduje svoju ekonomiju. Trenutno je dugovanje ove države prema Kini oko 10 milijardi dolara, zbog čega je i zvanični Karakas upao u kreditnu zamku, pa je prinuđen da svoje obaveze izmiruje izvozom nafte u Kinu po znatno nižim cenama nego što su tržišne.

Kina kao novi američki sused

Ipak, kritike i suočavanje država sa ovim problemima nije uzdrmalo poziciju Kinu kao rastućeg partnera za zemlje Latinske Amerike. Očekivanja su da iako još uvek nije prestigla SAD na polju pitanju trgovinske razmene, to svakako može učiniti u godinama koje slede. Međutim, pojedine inicijative i odluke kao što je najava novog argentinskog predsednika da pokrene proces dolarizacije nacionalne valute i obustavi gradnju pomorske baze u Ušuaji na krajnjem jugu Argentine, predstavlja prvi konkretniji zaokret jedne od latinoameričkih država ka čvršćoj saradnji sa SAD. Ukoliko bi ovakav potez pratile i druge države u ovom delu sveta, bio bi to neočekivan i veliki udar na trenutnu poziciju Pekinga. Sa druge strane, poziciju Vašingtona otežava sve veći prodor kineske meke moći kroz otvoranje Konfučijevih instituta, programa univerzitetskih razmena i stipendija, kao i činjenica da je samo 7 od 33 države Srednje i Južne Amerike, priznalo nezavisnost Tajvana. Kao jedan od potencijlnih odgovora SAD može se uočiti novi ekonomski plan Američkog partnerstva za ekonomski prosperitet (eng. American Partnership for Economic Prosperity, APEP) nastao tokom 2022. godine. Iako prvobitno ovaj plan nije dočekan sa prevelikim etuzijazmom na prostoru Latinske Amerike, ubrzo mu je pristupilo 10 država - Barbados, Čile, Kolumbija, Kostarika, Dominikanska Republika, Ekvador, Meksiko, Panama, Peru i Urugvaj. Zbog toga se čini da će zvanični Vašington u narednom periodu morati da pronađe i ponudi bolju alternativu svom susedstvu, ukoliko želi da povrati nekadašnji uticaj i istisne svog azijskog rivala sa ovog prostora.

Filip Milović

Student fakulteta političkih nauka na Univerzitetu u Beogradu, katedra za politikologiju. Od 2023. godine angažovan kao stažista-istraživač u Centru za geopolitička istraživanja i terorirzam.
Student fakulteta političkih nauka na Univerzitetu u Beogradu, katedra za politikologiju. Od 2023. godine angažovan kao stažista-istraživač u Centru za geopolitička istraživanja i terorirzam.

Najnovije