U poslednjih mesec dana na severnom delu Korejskog poluostrva Kim Džong Unov režim sprovodio je intenzivna raketna testiranja. Tokom marta meseca, prema jednom malom napuštenom stenovitom ostrvu u Japanskom moru lansirano je devet projektila velikog kalibra i dometa. Takođe, u momentu dok se ovi redovi ispisujuju Severna Koreja lansirala je nekoliko protivbrodskih raketa u Japansko more, ali i sa avionima MiG-29 simulirala napade po pomorskim ciljevima.
Ukoliko se osvrnemo unazad, pomenuti manevri su prvi u ovoj godini, nakon relativnog zatišija koje je trajalo oko tri meseca. Oni ne samo da su prvi, već i najintenzivniji u svojoj istoriji. Nikada ranije nije zabeleženo toliko raketnih proba u jednom mesecu, kao što je to bilo u martu.
Zanimljivo je primetiti period u kojem se Severna Koreja odlučila za ovakav korak. Intenzivnija testiranja dolaze u momentu kada se ceo svet uveliko bori sa pandemijom koronavirusom. Svojim aktivnostima Pjongjang želi da pokaže da se život u njihovoj zemlji normalno odvija. Iako smo do sada više puta imali prilike da vidimo severnokorejske oficire sa zaštitnim maskama u blizni Kim Džong Una, režim zvanično tvrdi da u njihovoj zemlji nema obolelih od COVID-19.
Kao što smo napomenuli, prilikom izvođenja manevara naglasak je stavljen na višecevne raketne sisteme velikog kalibra i dometa. Reč je o i dalje prototipovima KN-24 i KN-25.
Prvo debitovanje KN-24 imao je u avgustu prošle godine. Pažnju je posebno privukao zbog svoje konstrukcije koja vidno podseća na američki taktički raketni sistem ATACMS MGM-140, kako zbog guseničarskog tipa vozila, tako i zbog konstrukcije same rakete.
O taktičko-tehničkim karakteristikama KN-24 malo se zna, ali se pojedine informacije mogu izvući na osnovu sve učestalijih fotografija, kako onih zvaničnih, tako i onih satelitskih. Tako se moglo ustanoviti, da se KN-24 najpre može svrstati u kategoriju taktičkog naoružanja. Kao takvo, sa raketom čiji kalibar sasvim sigurno premašuje 600 mm, ima domet oko 400 km. Upravo na osnovu satelitskih snimaka lansiranja i mesta pada rakete, mogao se ustanoviti okviran domet.
Nakon poslednjeg testiranja KN-24 koje se dogodilo 21. marta, može se primetiti da je sistem u odnosu na period prošle godine pretpreo određene modifikacije, što se najbolje može videti u brzini lansiranja. U početku, vremenska razlika između lansiranja prve i druge rakete iznosila je oko 15 minuta, dok je sada to svedeno na svega 5 minuta. Rađeno je i na aerodinamici, ali i na preciznosti, pa se tako čini da je unapređena stabilnost rakete, ali i njena kružna greška dovedena na oko 100 m.
Teško je sa sigurnošću ustanoviti kako je Severna Koreja razvila ovaj sistem, koji je vidno drugačiji od onih koje smo do sada imali prilike da vidimo. Sama šasija ne predstavlja toliko misteriju, koliko raketa. Razne su teorije u igri, od onih da su uz pomoć sajber napada ukradeni planovi južnokorejskog balističkog sistema kratkog dometa Hyunmoo-2, pa do toga da je Kina učestvovala u konstrukciji KN-24.
Čini se da je trenutno najveća verovatnoća ta da je raketa razvijena na osnovu severnokorejske balističke rakete kratkog dometa KN-02 Toksa. U svakom slučaju, reč je o značajnom iskoraku, jer se domet, a i preciznost rakete povećala. Rad na KN-24, ali KN-25, o kom će biti reči u nastavku, pomogao je severnokorejskim ekspertima da usavrše razvoj motora pogonjenih na čvrsto gorivo, s obzirom na to da su svoju raketnu tehnologiju uglavnom bazirali na motorima na tečno gorivo.
Kao što smo napomenuli, u martu je predmet testiranja bio i višeraketni sistem velikog kalibra i dometa, označen kao KN-25. Ovaj prototip koji je, kako se može proceniti, u završnoj fazi ispitivanja, testiran je do sada najmanje šest puta.
Međutim, sa različitim tipovima projektila. Na jednom lansirnom točkaškom vozilu mogu da se postave četiri rakete koje su smeštene u lansirnim cevima. Upravo su to neke vizuelne razlike između KN-24 i KN-25, jer je šasija KN-24 guseničarskog tipa, a lanser je kontejnerskog profila koji može da primi dve rakete većeg kalibra.
Čini se da su eksperti, kao i na KN-24, uspeli da reše određene probleme na sistemu, pa je tako sada sve četiri rakete moguće lansirati za oko minut. Tehničkih problema bilo je očigledno i pri samom lansiranju, kao što se to desilo u septembru prošle godine, kada je Severna Koreja objavila da su lanirane dve rakete, a kasnije fotografije sa lansera ukazivale da su ispaljene tri, čime se stiče utisak da je jedna ubrzo pala.
Sasvim je izvesno da u ovom momentu KN-25 poseduje i dalje određene anomalije, ali je isto tako izvesno da se ide ka tome da se u nekom momentu KN-25, kao KN-24 uvrsti u naoružanje Severne Koreje.
Nakon prvog susreta Kim Džong Una i Donalda Trampa, u aprilu 2018. godine, Pjongjang je najavio prekid testiranja interkontinentalnih balističkih raketa. Zvaničan razlog bio je taj da je Severna Koreja kompletirala razvoj nuklernog i raketnog programa. Ipak, možemo reći da se Kim na takav korak odlučio pre kako bi za uzvrat SAD ublažile oštre sankcije nametane godinama unazad.
Pjongjang do sada nije prerkšio obećanje u pogledu prekida lansiranja interkontinentalnih balističkih raketa Hwasong. Međutim, to ne znači da se tajno nije nastavilo sa njihovim razvojem, kako nagoveštavaju pojedini satelitski snimci. Može se pretpostaviti da su severnokorejski eksperti iskoristili prethodne dve godine na proučavanju i razvoju motora na čvrsto gorivo, s obzirom na to da su postojeće Hwasong rakete pogonjene na tečno gorivo, koje otežava pripremu projektila pre samog lansiranja.
Ono što je sigurno i daleko otvorenije jeste činjenica da je glavni fokus usmeren ka konstruisanju raketa malog i srednjeg dometa, čiji je pogon na čvrsto gorivo. Upravo gore navedeni primeri sa KN-24 i KN-25 govore u prilog tome da su takve rakete trenutno najveći prioritet. Posebno intrigira to što se za veoma kratko vreme pojavilo nekoliko potpuno novih sistema, koji su iz lansiranja u lansiranje bili sve uspešniji. Procenjuje se da je od maja 2019. godine do danas izvedeno najmanje 35 lansiranja različitih tipova raketa.
Sudeći po dosadašnjim blagim reakcijama Donalda Trampa po pitanju severnokorejskih manevara, testiranje konvencionalnog naoružanja, odnosno raketa koje ne mogu da pogode tlo SAD, nije do sada bilo sporno za Vašington. Jedino sporno pitanje za SAD jesu interkontinentalne balističke rakete, kao i navodnih 60 nukleralnih bojevih glava koliko ih navodno Severna Koreja ima.
Kim Džong može biti ohrabren da nastavi u pravcu dalje proliferacije raketnog naoružanja uz pomoć kojeg se nada da će američku stranu dovesti za pregovarački sto i obezbediti bolju pregovaračku poziciju.
Iako SAD ne vide problem u balističkim raketama malog i srednjeg dometa, vidi ga opravdano Južna Koreja koja bi u slučaju vojnog sukoba mogla da bude predmet Kimovih raketa. KN-24, KN-25 kao i mnoge druge, mogle bi svojim dometom lako pokriti svaki cilj svome susedu. Zato Seul budno prati svake manevre na severu, jer je jasno da se sa svakom novom raketom stvara disbalans moći na uzavrelom poluostrvu.
Iz tog razloga, nastavak pregovora između Donalda Trampa i Kim Džong Una jedini je put ka ne samo postepenoj denuklearizaciji Severne Koreje, već i smanjivanju daljih aktivnosti u pogledu razvoja raketa kraćeg i srednjeg dometa.
Nedovoljna fleksibilnost obe pregovaračke strane dovela je dalje razgovore do neizvesnosti. Zbog toga, obe strane morale bi načiniti određene ustupke kako bi se došlo do održivog konsenzusa. Do tada, možemo očekivati dalju proliferaciju raketa, među kojima bi se mogle naći i one interkontinentalne čije smo poletanje poslednji put gledali u novembru 2017. godine.