Pažnja svetske javnosti mesecima unazad čini se da je usmerena isključivo na dešavanja i tenzije koje vladaju u odnosima između Ukrajine i Ruske Federacije. Raspoređivanje velikog broja ljudstva i ratne tehnike neposredno uz granicu sa Ukrajinom, podrška proruskim separatistima u Donjeckoj i Luganskoj oblasti, te manevri i vojne vežbe sa Belorusijom rezultirale su sinoćnjem priznanju dve samoproglašene republike i slanju ruske vojske na njihovu teritoriju. Međutim, narušavanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, podrška separatističkim snagama i učešće u kriznim žarištima širom sveta, samo su deo projekcije spoljnopolitičkih i geopolitičkih interesa Moskve.
Na putu njihovog ostvarenja, sve češće se pominju i slučajevi sabotaža (Bugarska i Češka), pokušaji državnih udara i prevrata (Severna Makedonija i Crna Gora), kao i slučajevi špijunaže (Italija, Bugarska, Kolumbija, Belgija, Grčka, Rumunija, pa čak i Srbija), zbog čega je usled sumnje da su se bavili prikupljanjem poverljivih informacija, zabeleženo proterivanje ne malog broja ruskih diplomata iz nekoliko zemalja.
Imajući sve ovo u vidu, postavlja se pitanje da li su povećane aktivnosti ruskih obaveštajnih službi i špijunske afere koje su proistekle iz njih imale za cilj ne samo ostvarivanje pomenutih interesa, već i unošenje nemira u društvo, destabilizaciju i podizanje tenzija unutar država među kojima su se našle i one koje su članice NATO. Jedan od najsvežijih primera dogodio se upravo u Italiji, vrlo važnoj članici Evropske unije i Severnoatlantske alijanse.
Naime, u Rimu je 30. marta prošle godine, pod okriljem noći od strane kontraobaveštajne službe uhapšen italijanski kapetan fregate Valter Biot. Prema zvaničnim navodima, oficir italijanske mornarice već neko vreme bio je predmet praćenja i bezbednosne obrade tamošnjih službi, a nakon hapšenja optužen je za organizovanje sastanka sa ruskim vojnim atašeom, kome je u zamenu za novac predao USB uređaj sa preko 180 fotografija poverljivih dokumenata. Istragom je utvrđeno da je među predatim materijalom bilo čak 47 dokumenata koji su nosili oznaku ,,NATO poverljivo” i 9 dokumenata oznake ,,strogo poverljivo”.
Italijanski oficir dokumenta je prodao za 5.000 evra, a tokom svoje odbrane rekao je da se vodio isključivo finansijskim, a ne ideološkim motivima. U odbranu kapetana stala je i njegova supruga istučući kako njegova plata od 3.000 evra nije bila dovoljna za izdržavanje četvoro dece uz postojeću hipoteku na imovinu koju poseduje, dodajući i da se finansijsko stanje porodice značajno pogoršalo nakon izbijanja pandemije koronavirusa.
Iako je kapetan Biot opravdanje za ovaj potez pokušao da pronađe u lošoj finansijskoj situaciji, potkrepljujući dodatno svoju odbranu stavom da ni u jednom trenutku nije doveo u pitanje bezbednost svoje države, suočio se sa potencijalnom kaznom zatvora u trajanju od minimum petnaest godina, odnosno kaznom doživotnog zatvora u najgorem slučaju.
Ovaj incident italijanski mediji ubrzo su opisali kao najozbiljni događaj nakon hladnog rata, a zvanični Rim povodom kao svoj odgovor na špijunsku aferu proterao je nekoliko diplomata angažovanih u ruskoj ambasadi u Italiji. Međutim, dok je italijanski ministar spoljnih poslova, Luiđi di Majo izjavljivao kako sporni događaj smatra izuzetno ozbiljnim i neprijateljskim aktom, sekretar za štampu Ruske Federacije Dmitri Peskov, konstatovao je samo da ne zna okolnosti i razloge navedene afere, ali da veruje u nastavak prijateljskih odnosa dve zemlje.
I dok pred italijanskim organima traje postupak za slučaj odavanja poverljivih informacija ruskom oficiru, ne može se izgubiti iz vida činjenica da dve zemlje relativno dugo održavaju korektne i tople odnose. Naročito kada se porede odnosi Moskve sa većinom drugih članicama NATO. U prilog tome govori i izjava ruskog predsednika Vladimira Putina iz 2019. godine, koji je istakao da zvanična Moskva neguje specijalne odnose sa Rimom i da je njihovo prijateljstvo uspešno izdržalo test vremena. Sa druge strane pak, Rim nije po prvi put stecište sličnih dešavanja, budući da je poznat i slučaj pokušaja krađe poverjljivih informacija američke avio kompanije od strane jednog ruskog i italijanskog državljanina.
Osim u Italiji, ruska obaveštajna služba čini se da je prošle godine imala pune ruke posla i u Bugarskoj, zemlji sa čvrstim istorijskim, a delimično i političkim vezama sa Rusijom. Zvanična Sofija objavila je da je 18. marta uhapšeno šest bugarskih državljana, koji su optuženi za odavanje poverljivih informacija zvaničnicima ruske ambasade. Među uhapšenima nalazili su se i pripadnik bugarskih oružanih snaga zaposlen u tamošnjem parlamentu, kao i viskoko rangirani obaveštajac Ivan Iliev koji je potpao pod uticaj ruskih vojnih obaveštajnih krugova predvođenih agentima ruske vojnoobaveštajne službe - GRU. Kako se navodi, on je prošao njihovu obuku, te je dobio zadatak da oformi mrežu agenata sastavljenu od ljudi koji imaju pristup informacijama o Bugarskoj, Evropskoj uniji, NATO i Sjedinjenim Američkim Državama. Sumnja se da je njegova žena bugarsko-ruske nacionalnosti, Galina Iliev, imala ulogu posrednika između između njega i ruske ambasade, a u optužnici je navedeno i da je upravo ona bila glavna kohezivna karika u primopredaji novca. Susreti, razgovori i dogovori između članova mreže, održavali su se na javnim skupovima kao što su teniski mečevi i drugi sportski događaji, zatim u restoranima ili automobilima članova.
Kao dokaz za navedene optužbe, priložene su slike i video snimnci čestih ulazaka optuženih u ambasadu Ruske Federacije, a iako ime vođe navedene grupe nije javno objavljeno, u javnost je procurela informacija da se predstavljao pod alijasom ,,The Resident”. Glavni tužilac Ivan Gešev izrazio je povodom ovog incidenta veliku zabrinutost, navodeći da je ovo najveća afera povezana sa špijunažom u Bugarskoj još od Drugog svetskog rata. Međutim, uprkos svim dokazima zvaničnici ruske ambasade negirali su bilo kakvu vezu sa optuženima, te zatražili da se o tome dalje ne spekuliše.
Međutim i pored šturog saopštenja ruske ambasade, u periodu pre i nakon otkrivanja slučaja špijunaže, bugarske vlasti naložile su čak osmorici ruskih državljana da napuste zemlju i to zbog pokušaja krađe vojnih informacija, zatim dokumenata povezanih sa energetskom industrijom i parlamentarnim izborima koji su se odigrali u aprilu 2021. godine. Upravo je na ovim izborima po prvi put učestvovala i otvoreno proruska, odnosno antievropski raspoložena partija, ali je njen uspeh na istim prošao nezapaženo.
Afere povezane sa špijunažom nisu ozaobišle ni našu zemlju koja sa Ruskom Federacijom neguje prijateljske odnose. Naime, na društvenim mrežama 17. novembra 2019. godine objavljen je video snimak na kome dva muškarca vrše primopredaju kese u kojoj se, kako se na klipu kasnije vidi, nalazio novac. Ispostaviće se da je lice koje je predalo plastičnu kesu zapravo pomoćnik vojnog atašea ruske ambasade i oficir GRU po imenu Georgij Kleban, dok indentitet drugog lica još uvek nije utvrđen. Prema navodima pojedinih medija, reč je o potpukovniku Vojske Srbije u penziji sa inicijalima Z.K, što je potvrdio i tadašnji predsednik Republike Srbije, dodajući da su se na terenu u trenutku nastanka snimka nalazili i pripadnici srpske službe bezbednosti.
Inače, tokom konferencija za štampu povodom objavljenog snimka, saopšteno je da su domaće službe u više navrata zabeležile kontakte Klebana sa pripadnicima Vojske Srbije, navodeći pri tome da je samo sa Klebanom dokumentovano 10 kontakata i foto, audio i video zabeleženo davanje novca domaćim državljanima. Uz to, saopšteno je da su u proteklom periodu dokumentovani i drugi pripadnici ruskih službi bezbednosti koji su se nalazili na teritoriji Republike Srbije.
Ruski vojni diplomata, glavni akter ove afere boravio je u Beogradu u periodu od 2016. do 2019. godine i redovno je prisustvovao na brojnim javnim skupovima vezanim za zajedničku prošlost srpskog i ruskog naroda. On je iznenada napustio zemlju nekoliko meseci pre objavljivanja snimka, za koji se sumnja da je napravljen još 2018. godine. Međutim, iako do danas nije poznato zašto je snimak objavljen mesecima kasnije od svog nastanka, jedna dilema je ipak otkonjena. Autentičnost snimka potvrdila je Bezbednosno-informativna agencija, a predsednik Srbije, ruskom ambasadoru Bocan-Harčenku povodom te afere uputio je samo jedno pitanje – „Zašto”.
Pored afere špijunaže u Srbiji i Bugarskoj, Rusija je optužena i za špijunske aktivnosti u ostalim balkanskim državama, kao što su Severna Makedonija, Grčka i Crna Gora. Tradicionalno rusko prisustvo na Balkanskom poluostrvu uslovilo je njeno mešanje u untrašnju politiku ovih zemalja, koristeći ih kao tampon zonu u odnosu na članice NATO. Po svemu sudeći, ovakve aktivnosti nastaviće se i u budućnosti, a zemlje koje se budu našle u zoni interesa velikih sila, neminovno će biti uvučene u njihove igre i planove.
U skladu sa tim, slučajevi špijunaže i diplomatski potresi povezani sa Rusijom nisu skoncentrisani, niti će biti ograničeni samo na prostor Evrope. U prilog tome govori i činjenica da je krajem 2020. godine u žiži svetske javnosti dospela i jedna latinoamerička država – Kolumbija. Tamošnji mediji izneli su tvrdnje o špijunaži, odnosno pribavljanju vojnih i ekonomskih informacija od strane dvojice ruskih diplomata. Oni su proterani iz zemlje, ali kolumbijske vlasti nisu saopštile šire informacije povodom ovog slučaja. Navodi se da su Aleksandar Paristov i Aleksandar Belusov (prema određenim izvorima oficir GRU) prekršili načela Bečke konvencije o diplomatiji, te su zbog toga u ovoj zemlji dobili status ,,personae non gratae”.
Zvanična Moskva nakon ovog skandala ipak nije ostala nema, već je odgovorila resiprocitetom i proterala dvojicu kolumbijskih diplomata. Iako uzroci sve učestalijeg proterivanja ruskih diplomata mogu biti različiti, jasno je da se na geopolitičkoj karti događaju određeni potresi, što potvrđuju i nedavna dešavanja na istoku Evrope. Ipak, jedno je sigurno, a to je da će svako dalje zaoštravanje odnosa između Istoka i Zapada rezultirati sve većem broju događaja sličnim onima opisanim u tekstu.
Idi nazad
