DONIRAJ
ANALIZE
AKTIVNOSTI
MULTIMEDIJA
O NAMA
Interaktivna mapa
Mega Menu Link
Account options
My AccountMy OrdersSupport
Connect with us

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Amerike Azija, Australija i Okeanija Bliski istok i afrika Evropa Naoružanje i vojna oprema Articles in English

Aktivnosti

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Publikacije Projekti Vesti

Multimedija

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Reportaže Galerija Podkast (u izradi)

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.

O CeGIT Naš tim U medijima Statut Kontakt

Aktivnosti

Naša vizija je savremeno, stabilno, sigurno i bezbedno društvo.

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Multimedija

Video i foto materijal sa događaja koje pratimo.

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.
Idi nazad

Sudanska kriza: Od vojnog jedinstva do unutrašnjih sukoba

Međuvladina uprava za razvoj (Intergovernmental Authority on Development - IGAD) pozvala je na prošlonedeljnom vanrednom samitu održanom u glavnom gradu Ugande sukobljene sudanske vođe da se u roku od dve nedelje sastanu, kako bi razgovarali o okončanju devetomesečnog sukoba koji u ovoj afričkoj državi traje od 15. aprila prošle godine. Suprotstavljeni interesi i borba za prevlast između Sudanskih oružanih snaga (Sudanese Armed Forces - SAF) i paravojnih Snaga za brzu podršku (Rapid Support Forees - RSF), prerastao je u oružani sukob vođen između ključnih vojnih lidera, generala-potpukovnika Abdela Fataha al-Burhana i generala Muhameda Hamdana Dagala, zvanog Hemeti. Ono što je oktobra 2021. godine počelo kao saradnja u državnom udaru protiv civilnog rukovodstva, ubrzo se transformisalo u destruktivnu konfrontaciju koja izaziva humanitarnu krizu u zemlji. Za kratko vreme sukob se proširio od glavnog grada Kartuma na ostatak zemlje, privlačeći nove aktere i otkrivajući ranjivost kako SAF tako i RSF, postavljajući pitanje sposobnosti i jednih i drugih da ostvare pobedu.

Šta je izazvalo tako otvoren sukob između dve sile

Naime, dva generala su nakon svrgavanja dugogodišnjeg lidera Sudana, Omara al-Bašira u aprilu 2019. godine, učestvovala u prelaznoj vladi koja se sastojala od civilnih i vojnih lidera. Međutim, promena vlasti pretvorila je ovu afričku državu u poprište političke borbe između novih aktera, što je dovelo do velikih političkih i društvenih tenzija. Zbog svega toga prelazna vlada je u oktobru 2021. godine zbačena zajedničkim državnim udarom dva ranije pomenuta generala. Pregovori o obnavljanju demokratske tranzicije u početku su delovali kao najadekvatnije rešenje u novonastaloj situaciji, a okvirni sporazum o vraćanju vlasti u ruke civila dogovoren je već naredne godine. Međutim, tokom razgovora koji su usledili između vojnih lidera, pojavile su se nepremostive prepreke, a kao ključna tačka sporenja bilo je pitanje integracije RSF u regularnu vojsku i komandovanje novoformiranim oružanim snagama. Paralelno sa tim, javila se i sumnja oko privrženosti oba generala civilnoj vlasti i postavljalo pitanje njihovih motivacija i spremnosti da se zaista odreknu trenutnih pozicija.

U godinama koje su prethodile političkim promenama, general Muhamed Hamdan Daglo je izgradio RSF kao vojnu strukturu paralelnu sudanskim oružanim snagama, zbog čega je i izbio sukob sa general-potpukovnikom Abdelom Fatahom al-Burhanom. Borbe su započele u Kartumu ali su se od tada proširile daleko izvan glavnog grada, direktno pogađajući i civilno stanovništvo. Iako je od aprila prošle godine bilo nekoliko sporazuma o prekidu vatre koji su redovno kršeni, sukob u Sudanu dodatno je eskalirao budući da su mu se u međuvremenu pridružili i drugi akteri, pobunjeničke grupe i etničke milicije koje su u skladu sa svojim interesima i ciljevima zauzimale jednu od strana. Primer za to je region Kordofan i njegove federalne države. Naime, u Južnom Kordofanu pripadnici frakcija al-Hilu SPLM-N intezivirali su svoje napade na SAF, dok su u Severnom Kordofanu pripadnici Kababiš milicije (Kababish militias) započeli borbu protiv RSF u Severnom Kordofanu.

Kako su se borbe pored Kartuma i Kordofana širile i na regione Darfura i Plavog Nila, sve veći broj civila suočavao se sa talasom nasilja koje je pratilo i dramatično kršenje ljudskih prava. U prilog tome govore i zabrinjavajući izveštaji koji ukazuju na neselektivne napade na civilne objekte i imovinu, kao što su prodavnice ili bolnice, ali i na korišćenje sukoba za pljačke domova, prodavnica, banaka i kancelarija humanitarnih organizacija. Prema podacima koje je objavio Global Protection Cluster, napadnute su ili opljačkane 72 kancelarije humanitarnog karaktera, dok je samo tokom oktobra meseca 2023. godine ubijeno čak 19 humanitarnih radnika. Takođe u veoma teškom položaju nalaze se žene i deca budući da je došlo do velikog broja otmica i trgovine ljudima, naročito kada su u pitanju devojčice. One su otimane zbog seksualne eksploatacije, a zabeleženi su i česti slučajevi silovanja koja su u cilju kažnjavanja lokalne zajednice izvršili pripadnici RSF. Uz to, pogoršana humanitarna situacija, nedostatak pristupa pijaćoj vodi, hrani i lekovima, kao i zatvaranje škola povećali su ranjivost dece da budu regrutovani od strane oružanih grupa.

Sve navedeno, rezultiralo je činjenici da je milion ljudi izbeglo iz zone sukoba u druge oblasti Sudana i susedne zemlje, a Clementine Nkweta-Salami, humanitarna koordinatorka UN u Sudanu, kaže da je nasije nad civilima ,,na granici čistog zla”. Organizacija Armed Conflict Location and Event Data Project (ACLED) beleži više od 13.000 prijavljenih smrtnih slučajeva u ovoj afričkoj državi, dok prema izveštajima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) više od 7,4 miiliona ljudi je trenutno izbeglo ili je raseljeno unutar i izvan Sudana. Samo u mesecu novembru prošle godine, usled velike ofanzive RSF u kojoj su izvršeni masakri nad Masalitima u regionu Darfura i u Ardamati, za nedelju u susedni Čad izbeglo je više od 8.000 ljudi. Pripadnici RSF-a su išli ,,od vrata do vrata”, okupljajući i ubijajući ljude iz pomenute etničke grupe, koji su tretirani kao pristalice sudanskih oružanih snaga. Situaciju je dodatno zakomplikovala i odluka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 1. decembra 2023. godine, kada je usvojena Rezolucija 2175, kojom je odlučeno da se od 4. decembra prekine mandat Integrisane misije UN za pomoć u tranziciji u Sudanu (United Nations Integrated Transition Assistance Mission in the Sudan - UNITAMS). Pomenuta Rezolucija usvojena je na zahtev trenutnih sudanskih vlasti sa 14 glasova za, nijednim glasom protiv i uzdržanim stavom Ruske Federacije. Ovakva odluka izazvala je dodatnu zabrinutost zbog dalje eskalacije sukoba, njegovog razornog uticaja na civile i državu, ali i potencijalno širenje na region.

Sudanski izbeglički kamp u Čadu (Photo credit: Global Partnership for Education - GPE on Visualhunt.com)

Strahovi od podele i ,,libijski scenario”

Imajući u vidu aktuelnu situaciju u Sudanu i uzimajući u obzir nastavak borbi i produbljivanje militarizacije duž etničkih i regionalnih linija, kao jedno od mogućih ishoda sukoba javila se je unutrašnja podela države. Neuspeh u postizanju političkog rešenja može dovesti do situacije slične Libiji, sa višestrukim neefikasnim vladama koje nemaju međunarodno priznanje. Rizik od unutrašnje podele i ,,libijskog scenarija” deluje kao realan i zbog nadmetanja dveju strana za međunarodni legitimitet. Naime, general al-Burhan je zadržao poziciju de facto šefa države na globalnoj sceni i sve češće putuje u inostranstvo kako bi se tamo nametnuo kao jedini sagovornik za rešavanje krize. Sa druge strane i general Hemeti je nakon značajnih vojnih uspeha u decembru prošle godine putovao u Ugandu, Etiopiju, Džibuti, Keniju, Južnoafričku Republiku i Ruandu na bilateralne razgovore sa predstavnicima tamošnjih vlada. Međutim, kontrola RSF-a nad većim delom glavnog grada Kartuma i četiri federalne države Darfura, odnosno kontrola istoka i severa zemlje od strane SAF-a, kao i povlačenje u istočni grad Port Sudan vlade koja ga podržava, stvorili su aktuelni status quo bez izgleda da bilo koja strana ostvari konačnu pobedu.

Takođe, treba imati u vidu da su pripadnici RSF pre nešto više od mesec dana zauzeli Vad Medani, glavni grad federalne države Al Džazira, koji je bio utočište za hiljade izbeglica iz glavnog grada Kartuma i njegove okoline. Ove snage ostvarile su napredovanje nakon samo tri dana intezivnih borbi, a brzo zauzimanje grada može predstavljati prekratnicu u višemesečnom sukobu, budući da dovodi u pitanje sposobnosti i moć regularne sudanske vojske. Takav preokret u ratu otvorio bi novu perspektivu Sudana, kojim bi upravljala paravojna formacija optužena za izvršavanje ratnih zločina u zapadnom Darfuru. Zbog toga zauzimanje strateški važnog grada Vad Madani od strane RSF ima negativne posledice pre svega po imidž i poverenje u sudansku vojsku, koja je kritikovana zbog njegovog napuštanja. Naime, iako većina ljudi podržava sudanske oružane snage, malo njih veruje da će one povratiti kontrolu nad izgubljenim gradom, pa se i sam šef SAF-a, general al-Burhan suočava sa sve većim pritiskom javnosti i pojedinih generala iz svog okruženja, da odstupi sa komandne pozicije. Međutim, malo je verovatno da će do njegove smene doći imajući u vidu da bi to moglo da pokrene novu borbu za premoći u oružanim snagama, što bi dovelo do daljeg slabljenja sudanske armije.

Pokušaji rešavanja sukoba

No i pored neprekidnih sukoba, u proteklom periodu je uz posredovanje Saudijske Arabije i SAD organizovano nekoliko pregovora o prekidu vatre. Međutim, svi oni bili su neuspešni, a poslednji pokušaj u nizu desio se 18. januara ove godine, tokom vanrednog samita IGAD-a u Ugandi. U sklopu njega bilo je predviđeno održavanje direktnog susreta dva sukobljena generala, kako bi se za jednim stolom razgovaralo o bezuslovnom prekidu neprijateljstva. Bio je to drugi pokušaj ovog međuvladinog tela da organizuje sastanak licem u lice komandanata SAF i RSF, budući da se sa održavanjem prvog pokušalo 28. decembra prošle godine. Iako su oba vojna lidera potvrdila svoje učešće, general Hemeti kasnije je otkazao svoje prisustvo zbog ranije pomenutih poseta brojnim afričkim državama. Druga inicijativa nije pak uspela zbog toga što je sudansko Ministarstvo spoljnih poslova odbilo da prisustvuje januarskom vanrednom samitu i osudilo poziv IGAD-a komandantu RSF, uz obrazloženje da su takvom odlukom povređena ljudskih prava i zanemareni ratni zloćini koje su ove snage učinile u različitim delovima Sudana. Međutim, čini se da su verovatniji razlozi izostanka generala al-Burhanovog na samitu zapravo Hemetijeve ekonomske investicije u nekoliko država članica IGAD-a, kao i politički uticaj koji ima u tim zemljama.

Međutim, dok je sudanska vlada predvođena vojskom bojkotovala samit i suspendovala angažman sa IGAD-om, komandant RSF, general Hemeti odlučio je da prisustvuje događaju i na marginama samita u Kampali se sastane sa šefovima država članica IGAD, sa kojima je razgovarao o svojoj viziji okončanja sukoba u Sudanu. Uz to, održao je sastanak i sa specijalnim izaslanikom UN za Sudan, Ramtaneom Lamamrom i specijalnom predstavnicom EU za rog Afrike Anet Veber. Iz toga se može izvesti zaključak da se general Hameti prema međunarodnoj zajednici pokušava postaviti kao strana koja je spremna na okončanje sukoba i učešće u pregovorima, a on lično kao lider koji je, za razliku od njegovog rivala, spreman da se posveti rešavanju osnovnih uzroka sudanske krize i okončanju patnje sudanskog naroda. U prilog tome ide i činjenica da se komandant RSF u glavnom gradu Etiopije 2. januara ove godine sastao sa bivšim sudanskim premijerom i liderom antiratne civilne koalicije (Sudanska koordinacija civilnih demokratskih snaga Takadu) Abdalom Hamdokom, sa kojim je potpisao deklaraciju u cilju stvaranja plana za okončanje neprijateljstva i zaštitu civila od posledica sukoba. Sa druge strane, ovaj dokument odbio je komandant sudanske vojske general al-Burhan i uz obralzoženje da će i dalje nastaviti rat sa paravojnim Snagama za brzu podršku.

Iz svega navedenog, jasno je da se sudanski oružani sukob, nastao nakon državnog udara i početne saradnje između ključnih vojnih lidera, transformisao u dugotrajnu i razarajuću borbu za vlast, a humanitarna kriza, obeležena masakrima i masovnim raseljavanjem, naglašava hitnost njegovog rešavanja. Međutim, za sada nisu vidljivi znakovi deeskalacije, a neprijateljstva se intenziviraju, uz učešće novih grupa koje se priključuju sukobljenim stranama. Iako su načelno i RSF i SAF izjavili da su spremni da pregovaraju o prekidu vatre, njihove akcije na terenu govore drugačije. Naime, širenje borbi na federalnu državu Al Džazira znači da je sada u više od polovini federalnih država Sudana (10 od 18) aktivan oružani sukob. Zbog toga su Afrička unija, EU i SAD pozvale na hitan prekid vatre i konstruktivni dijalog između zaraćenih generala, a na hitnost rešavanja aktuelne situacije sve više se insistira i zbog rastućih napetosti i tenzija u Somaliji i Etiopiji, koje zajedno sa sudanskom krizom prete da uzdrmaju regionalnu stabilnosti na u ovom delu sveta.

Jovana Blešić

Zvanje diplomiranog politikologa za međunarodne poslove stekla je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, smer Međunarodni odnosi. Od 2023. godine angažovana je kao stažistkinja-istraživač Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.
Zvanje diplomiranog politikologa za međunarodne poslove stekla je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, smer Međunarodni odnosi. Od 2023. godine angažovana je kao stažistkinja-istraživač Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.

Najnovije