Iako je gotovo tokom čitave 2022. godine fokus svetske javnosti bio usmeren na dešavanja u Ukrajini, decembarski napadi u Belgiji i Turskoj dodatno su uzdrmali bezbednosnu strukturu u Evropi i na trenutak ponovo u prvi plan stavili pitanje terorizma i osećaj sigurnosti građana. Naime, prvi u nizu napada desio se u Briselu, i tom prilikom policijskom službeniku su nanete smrtonosne povrede hladnim oružjem, a vodeći se razmatranjem svih navedenih okolnosti istražitelji sumnjaju da se ovakav akt može dovesti u vezu sa terorizmom. Nedugo zatim usledio je i događaj na aveniji Istiklal u centralnoj gradskoj četvrti Bejoglu u Istanbulu, a zbog karakterističnog načina izvršavanja napada i korišćenja eksploziva, nema sumnje da je reč o terorističkom napadu.
Pomenuta dešavanja i njihove navedene karakteristike mogu otvoriti nova poglavlja važna za diskusiju o načinu izvođenja i tendenciji potencijalnih promena u pogledu terorističkih napada. Iako su se oba slučaja desila na ulicama evropskih gradova, oni se ipak međusobno bitno razlikuju i to ne samo po ciljnoj grupi i sredstvima koja su tokom njih korišćena, već i po motivima izvršenja. Naime, u jednoj od najprometnijih pešačkih zona u Istanbulu od posledica eksplozije stradalo je civilno stanovništvo, dok je akt u Belgiji, tokom kog je korišćeno hladno oružje, bio usmeren isključivo na policijske službenike. Sa druge strane, budući da je za eksploziju u Istanbulu okrivljena pripadnica kurdske manjine (smatra se da je pristalica Radničke Partije Kurdistana), ubrzo se izveo zaključak da je motiv ovog napada bio političke prirode. Za razliku od nje počinilac u Belgiji je od ranije bio poznati radikalni islamista, međutim još uvek nije zvanično saopšteno da li je on bio i pripadnik neke terorističke organizacije. Dakle, iako su nam ovakvi načini izvođenja napada poznati od ranije, posmatrajući novonastale okolnosti nameće se pitanje, da li je terorizam evoluirao u odnosu na neke njegove ranije faze.
Kada je reč o evoluciji i razvoju terorizma, početkom 21. veka profesor Dejvid Rapoport (David C. Rapoport) formirao je teoriju talasa, prema kojoj je definisao četiri talasa modernog terorizma. U tom pogledu, talas se definiše kao ciklus koji se odvija u vremenskom periodu od 40 godina, pri čemu je svaki ciklus dinamičan i predstavljen određenim karakteristikama. Organizacije, grupe i pojedinci unutar određenog talasa prilagođavaju se okruženju u kom se nalaze, svesni su delovanja drugih savremenih terorističkih aktera u različitim zemljama i poseduju viziju koja ih pokreće na nasilnu akciju.
Pomenuta četiri talasa terorizma prema literaturi se dele na anarhistički, antikolonijalni, novi levi i religijski, što dalje navodi da svaki od njih ima različite pristupe i ciljeve. Takođe, bitno je napomenuti da postoje i odstupanja od navedenih karakteristika i vremenskih okvira, jer su ogređene grupe prisutne i koegzistiraju u svakoj terorističkoj eri. Dok su se u prvom talasu kao najčešće mete javljali visoki zvaničnici, političari i predstavnici službi bezbednosti, u drugom je fokus napada prebačen na policiju i vojsku. Za razliku od njih, novi levi talas karakteriše postojanje velikog broja grupa i organizacija koje gaje neprijateljstvo prema novonasataloj kapitalističkoj eri. Polazeći od korišćenja vatrenog oružja i ručnih bombi u prvom, preko pojave gerilskog načina ratovanja u drugom, razvoj komunikacije doprineo je da otmice i kindapovanja postanu prepoznatlijiva taktika trećeg talasa. Globalizacija kao pojava od samog nastanka prati i utiče na razvoj svakog talasa što se najbolje primećuje tokom poslednjeg, u kom su mediji postali opšte sredstvo manipulacije i propagande.
Kada je reč o karakteristikama, iako se čini da se stepen nasilja smanjio, naročito kada razmatramo taktike četvrtog talasa, učestali napadi pojedinačnih izvršilaca (tzv. usamljenih vukova), upotreba eksploziva, vatrenog i hladnog oružja, kao i transportnih sredstava rezultiraju sve većem broju civilnih žrtava. Uz to, prepoznajući pojavu verskog nasilja u drugim delovima sveta, Rapoport tvrdi da je islam u srcu četvrtog talasa i smatra da se za jedan od njegovih pokretača može uzeti Iranska revolucija. Zbog toga ovaj talas prvenstveno zahvata prostor Bliskog istoka, a potom i ostatak sveta podstaknut idejom islamista da je moguće stvoriti globalnu islamsku državu.
Međutim, iz današnje perspektive posmatrano, budući da u ovom trenutku poslednji talas ne pokazuje znake napredovanja, a još manje nestajanja, deluje da će prevazići ranije predviđeno vremensko ograničenje od 40 godina. Razlog za to može se pre svega pronaći u društvenoj strukturi, ideološkoj pozadini i drugim okolnostima modernog doba. Naime, prethodni talasi, anarhizam, antikolonijalizam i nova levica, bili su ideološke prirode i kao takvi u svojoj borbi usmereni ka vlasnicima krupnog kapitala, elitama i vlastima. Nasuprot tome, verski talas ponikao je iz daleko dubljih korena društvene strukture, jer je podržan pre svega od strane običnih građana, koji su bez obzira na međusobnu polnu, nacionalnu ili rasnu razliku, okupljeni oko jedne religijske ideje. Ipak, iako je prošao četrdesetogodišnji ciklus verskog terorizma, čini se da je ovaj talas i dalje ostao na snazi, pre svega zbog odsustva promena u strukturi terorističkog nasilja. Ovu pretpostavku dodatno potvrđuju dešavanja i događaji nakon pojave Al Kaide, zbog koje je i pokrenut globalni rat protiv terorizma, potom uspon i pad Islamske države, kao i povratak talibana na vlast u Avganistanu. Zbog toga, se u stručnoj javnosti već neko vreme pokušava pronaći odgovor na pitanje da li se savremeni terorizam premešta na jedno novo polje, odnosno da li svedočimo nastanku petog talasa?
Naime, sve češće se mogu čuti sugestije mnogih članova akademske zajednice kako će sledeći talas biti fokusiran na etničku pripadnost i kao takav biće prepoznatljiv pod nazivom „novi tribalizam”, odnosno na određeni način povratak plemenskom načinu života. Kada je reč o teritoriji na kojoj bi se najpre mogla pojaviti prva pokretačka inicijativa novog talasa, većina mišljenja fokusira se prvenstveno na afrički kontinent, koji je prepoznatljiv po svojim aspektima savremenog etnonacionalnog i verskog terorizma. Oni koji zagovaraju ovakve ideje morali bi da se zajedno sa svojim istomišljenicima ne samo fizički povuku iz urbanih celina, već i da u potpunosti napuste koncept međunarodnog sistema, savremenog sveta i njegovih tehnologija. Iz toga se može zaključiti da će grupe petog talasa biti lokalističke i partikularističke, koje će zbog velikih protivrečnosti i nemogućnosti postizanja unutrašnjeg kompromisa biti u permanentnim sukobima.
Još jedna od karakteristika petog talasa jeste i niz ekstremističkih uverenja koja predstavljaju motiv za pokretanje nasilja poput neonacizma, mržnje prema drugima proistekle iz različite političke, rasne, verske ili rodne pripadnosti, stavovi protiv vlade ili protiv sprovođenja zakona, kao i milenarističke, apokaliptičke teorije zavere koje prevazilaze logiku i razum. Iz ovakvih teza proističe ideja da je neophodno stvoriti potpun novi svet krojen modelima novih ljudi. Opsesija stvaranjem nove rase načelno stavlja naglasak na žene, koje su i subjekat i objekat nasilja petog talasa, između ostalog i zbog svoje neprekidne borbe za ravnopravnost.
Sledeća karakteristika, mogla bi da bude i nastanak terorističkih kvazi država, s obzirom na to da je Islamska država (ISIS) svojom ekstremnom ideologijom i nasilnim delovanjem prevazišla sve do sada poznate radikalne, ekstremističke, verske pokrete i grupe, kao i njima srodne terorističke organizacije. Na vrhuncu svoje moći ISIS je kontrolisao velike teritorijalne celine na prostoru Sirije i Iraka, a preko svojih podružnica i manje teritorije na prostoru Afrike. U tom periodu primetna su bila nastojanja za daljim širenjem svoje mreže i aktivnosti ne samo u pomenutim regionima gde su imali ispostave, već i šire, uključujući i prostor Evrope. Tako je upravo zbog postojanja vojne i političke hijerarhije, unutrašnje strukture i organizovane vlasti na prostoru pod svojom kontrolom, naziv „država” sve više opravdavao svoje ime. Međutim, iako se poslednjih godina sve više govori o njenom padu, gubitku pozicija i raznim preprekama sa kojima se suočava, činjenica je da je uticaj ISIS i dalje prisutan širom sveta. U skladu sa tim, otvara se pitanje da li će postojanje Islamske države i moć koju je ona generisala u jednom trenutku, podstaći i druge terorističke organizazije da na njenim temeljima počnu graditi sopstvene kvazi države protiv kojih će se u budućnosti pokretati novi globalni ratovi?
Sa druge strane, iako postoje brojne razlike u potencijalnim karakteristikama budućeg talasa, čini se da se i pored svega može uočiti jedna zajednička nit. U pitanju je radikalizacija, termin o kom se u bezbednosnom diskursu uglavnom govori u negativnom kontekstu, podrazumevajući da je reč o dugotrajnom procesu u kojem se od društveno korisne osobe formira terorista koji prihvata određene političke, verske, seperatističke ili neke druge ciljeve i čini sve da do njihovog ostvarenja dođe. Međutim, kako fokus ne bi ostajao samo na polju religije, sve češće se mogu čuti mišljenja da će radikalna desnica biti jedna od ključnih karakteristika sledećeg talasa, što samo po sebi nameće potrebu daljeg redefinisanja dosadašnjeg tradicionalnog pristupa i tumačenja terorizma, ali i povratak sa verskog na političko polje.
Ipak i pored svega navedenog moglo bi se reći da postoje još najmanje dve karakteristike, koje bi mogle predstavljati i najznačajniji preokret u načinu delovanja terorističih grupa, ali i pokrenuti novi talas terorizma. Prva karakteristika bila bi izvršavanje terorističkih akata upotrebom nuklearnog oružja. No, zbog specifičnosti tematike, globalnih posledica i odnosu država prema ovoj vrsti naoružanja, kao i nemogućnosti pripadnika terorističkih organizacija i grupa da do njega dođu, diskusija o ovoj karakteristici, za razliku od naredne, nije dobila globalne razmere. Naime, ubrzan razvoj savremenih informacionih tehnologija i interneta doveo je do nastanka nove pretnje oličene u sajberterorizmu, što je već neko vreme širom sveta prepoznato kao pitanje od izuzetno velikog značaja. Čak i posmatrano iz psihološke perspektive, dva najveća straha modernog doba, postojanje terorizma i opasnost od napada u sajber prostoru, otuda su spojena upravo u ovom terminu. U prilog tome govori činjenica da je recimo u SAD i pre 11. septembra 2001. godine, tokom niza vežbi identifikovana ranjivosti u kompjuterskim mrežama vojnog i energetskog sektora SAD. Posle pomenutog događaja, u globalni diskursu o terorizmu ubrzo je bio utisnut i pojam sajberterorizma.
Ovakav sled događaja ne treba da čudi budući da sajber prostor ne samo da predstavlja izuzetno dragoceno polje za planiranje i realizovanje terorističkih aktivnosti i napada, već i u velikoj meri garantuje ono što je pripadnicima terorističkih organizacija najvažnije, a to je anonimnost. Ipak, suprotno navedenoj tvrdnji, postoje i oni koji govore o tome da je nivo pretnje od sajber napada zapravo samo preuveličan i nerealan, jer se do sada ovakvi teroristički akti nisu ispoljili u značajnom obimu. Naime, iako napadi na kritičnu infrastrukturu nisu neuobičajeni, većina njih nije počinjena od strane terorista, a uz to i ne nanose onu vrstu štete koja bi se mogla označiti kao sajberterorizam. Međutim ukoliko se i složimo da se strahom od sajberterorizma može vešto manipulisati i preuveličati sama pretnja, on se svakako ne sme u potpunosti zanemariti i ignorisati.
Dakle, na osnovu svega navedenog postavlja se pitanje kakve se promene na polju terorizma mogu očekivati u budućnosti? Kako se čini, teorija ne prepoznaje sve moguće okolnosti koje se mogu desiti u realnom svetu, tako da se ne može sa sigurnošću utvrditi koja će od navedenih karakteristika biti najznačajnija odlika petog talasa. U savremenom svetu više nije teško doći do nezadovoljnih, marginalizovanih ili ranjivih grupa, organizovati ih i pokrenuti na akciju, pa će pravac njihovog delovanja u velikoj meri zavisi upravo od stanja na globalnoj međunarodnoj sceni ali i stepena socio-ekonomskog nezadovoljstva u društvu. Zbog toga mnogi smatraju da je prethodna era terorizma već okončana i da je samo potreban okidač koji će svet uvesti u novi talas modernog terorizma.
Idi nazad
