DONIRAJ
ANALIZE
AKTIVNOSTI
MULTIMEDIJA
O NAMA
Interaktivna mapa
Mega Menu Link
Account options
My AccountMy OrdersSupport
Connect with us

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Amerike Azija, Australija i Okeanija Bliski istok i afrika Evropa Naoružanje i vojna oprema Articles in English

Aktivnosti

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Publikacije Projekti Vesti

Multimedija

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Reportaže Galerija Podkast (u izradi)

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.

O CeGIT Naš tim U medijima Statut Kontakt

Aktivnosti

Naša vizija je savremeno, stabilno, sigurno i bezbedno društvo.

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Multimedija

Video i foto materijal sa događaja koje pratimo.

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.
Idi nazad

Vojni udar u Gabonu - Pozicije velikih sila

Tokom prošlonedeljne posete Kamerunu, predvodnik vojnog puča u Gabonu, general Bris Kloter Oligui Nguema, zatražio je od država centralne Afrike da se do održavanja opštih izbora 2025. godine, ukinu ekonomske sankcije koje su ovoj afričkoj zemlji uvedene nakon avgustovskog puča. Naime, poslednji u nizu vojnih udara u ovom delu sveta desio se 30. avgusta ove godine u Gabonskoj Republici kada je sa vlasti svrgnut dugogodišnji predsednik Ali Bonga Ondimba. Time je ujedno okončana i 56 godina duga vladavina porodice Bonga, a kao vođa puča istakao se general Nguema, čovek koji se nalazio na čelu tamošnje Nacinalne garde. Ovom događaju prethodili su predsednički izbori na kojima je i pored očekivanja pobede opozicionog kandidata, većinu glasova (64%) osvojio upravo Ali Bonga, zbog čega su ga mnogi optužili za manipulaciju izbornim rezultatima u procesu koji nije bio fer i transparentan.

Tenzije oko izbora, atmosfera u društvu i izborni rezultati upravo su bili i povod za pokretanje vojnog udara, a iako je nekadašnji predsednik prvobitno stavljen u kućni pritvor, ubrzo je pušten da ukoliko želi slobodno putuje u inostranstvo radi medicinskih potreba (što nije tako čest slučaj kada su u pitanju nasilne smene vlasti). Sa druge strane, građani ove afričke države pružili su veliku i otvorenu podršku generalu Nacionalne garde i stali uz pučiste, očekujući da će jedan od prvih poteza biti raskidanje veza sa Francuskom, čija je Gabon bio kolonija. Ipak, takav scenarijo se nije desio, budući da je za razliku od drugih bivših francuksih kolonija, u Gabonu odmah nakon svrgavanja predsednika i raspuštanja vlade, osnovan Komitet za tranziciju i obnovu institucija (Committee for the Transition and Restoration of Institutions), uz zagovaranje ideje o održavanju opštih izbora u zemlji, najkasnije do 2025. godine. Zbog toga se nameće pitanje ko će profitirati nedavnim svrgavanjem predsednika ali i pod čijim uticajem će se formirati nova vlada?

Pozicija zapadnih sila: Francuska, EU i SAD 

Više od tri meseca nakon avgustovskih dešavanja u Gabonu, Francuska vojska i dalje je stacionirana u glavnom gradu Libervilu, a iako je redukovala broj svojih trupa sa 600 na 400, njeni vojnici i dalje se nalaze raspoređeni širom zemlje. Međutim, čini se da negativni efekti promene vlasti ipak imaju uticaj na zvanični Pariz. Naime, iako trenutno u pomenutoj afričkoj državi posluje nešto više 100 francuskih kompanija, neke od njih do daljnjeg su u potpunosti obustavile svoj rad, poput francuske rudarske kompanije Eramet. Njeno poslovanje izuzetno je važno za Francusku, naročito imajući u vidu da od ukupnog uvoza koji dolazi iz Gabona, čak 55% čini uvoz ruda. Sa obustavom iskopavanja, otvaraju se mogućnosti za gubitak kontrole nad rudnicima i pristup resursima, odnosno predaju rudnika kompanijama iz drugih država. Otuda ne čude izjave francuskih zvaničnika koji pozivaju na smirivanje tenzija i održavanje ponovnih izbora čim se za to steknu uslovi. Čini se dakle da zvanični Pariz nema nameru da napusti ovu teritoriju u bliskoj budućnosti, a stavove Francuske čvrsto podržava i Evropska unija.

Vojni vrh Gabona proglašava državni udar (Video: www.youtube.com/GuardianNews)

U prilog tome govori činjenica da su lideri EU po pitanju rezultata spornih izbora uputili kritike na račun izbornog procesa koji su okarakterisali kao netransparentan i nefer, pozivajući na smirivanje tenzija u državi. Važno je naglasiti međutim da je tokom od 2008. do 2014. godine, upravo ova afrička republika bila deo programa generalizovanog sistema preferencijala, koji je omogućavao određena umanjenja tarifa i poreza na uvoz i izvoz između EU i Gabona. Nakon 1. januara 2014. godine Gabon je izgubio povlašćeni status, pa je od tada do danas odnos razmene dobara sa EU takav da se, prema podacima iz 2022. godine, iz ove afričke države uzovi čak 80% minerala i rudnih bogatstava. Obustavljanjem iskopavanja ruda time se trenutno stavlja tačka na dalji uvoz resursa sa prostora Gabona, zbog čega je razumljiv interes EU da što pre dođe do normalizacije odnosa i uspostavljanja legitimne vlasti. Po pitanju transparentnosti izbora u Gabonu, uz Francusku i EU stao je i Vašington, koji je celokupan izborni proces okarakterisao kao nedemokratski. Ipak, odmah nakon svrgavanja predsednika, SAD su donele odluku o prekidu slanja materijalne pomoći ovoj afričkoj državi, koja se ogledala u mašinama za iskopavanje ruda, prevoznim sredstvima, medicinskoj i telekomunikacionoj opremi. Iako diplomatski odnosi nisu prekinuti, zvanični Vašington zagovara što hitnije formiranje nove vlade, kako bi se nastavili dosadašnji odnosi između ove dve zemlje.

Pozicija Rusije i Kine

Posmatrajući pak atmosferu u društvu jasno je uočljivo da je ona izrazito antifrancuska, sa otvorenim težnjama da se njeno prisustvo smanji, a trupe napuste teritoriju Gabona. Nakon nasilne smene vlasti, narod je izašao na ulice kako bi pružio otvorenu podršku pučistima, međutim, među mnogobrojnim transparentima i simbolima, mogle su se uočiti ruske i kineske zastave. To je otvorilo pitanja o poziciji i odnosu ove dve zemlje prema aktuelnim dešavanjima u Gabonu, kao i pokušaju da se istiskivanjem Francuske iz ovog regiona proširi i učvrsti njihov uticaj. Međutim, vojne vlasti na čelu sa generalom Brice Oligui Nguemom, do sada nisu iznosile zvaničan stav po pitanju odnosa prema Rusiji i Kini, ali ni prema tome da li će njihovo povećano prisustvo ujedno značiti i raskidanje veza sa dosadašnjim zapadnim državama.

Kao i u prethodnim slučajevima i Ruska Federacija je odmah pozvala na mirno rešavanje tranzicije vlade uz održavanje ponovnih, demokratskih izbora. Iako je primetno da se ruski uticaj na Gabon produbljuje, njega ne prati šablon direktne umešanosti privatne vojne kompanije Vagner kao što je to bio slučaj kod država poput Malija, Burkine Faso, Nigera i drugih. Tako je prema dostupnim izvorima zvanična Moskva od 2019. godine aktivno dopremala naoružanje i vojnu opremu vojsci Gabon, što su mnogi okarakterisali i kao potencijalni prostor za buduće prisustvo Vagnera. Uz to, na samitima Rusija-Afrika održanim tokom 2022. i 2023. delegacije dve zemlje potpisale su nekoliko sporazuma kojima je dogovorena saradanja u oblasti obrazovanja, dodatnog dopremanja naoružanja i vojne opreme, kao i razvoj nukelarne energije. Ipak, čini se da se ključna tačka potpisanih dokumenata odnosi na preuzimanje rudnika i iskopavanje ruda, pa bi se sticanjem kontrole nad rudnim bogatstvima otvorio prostor za izbacivanje francuskih rudarskih kompanija prisutnih u Gabonu.

I dok bi sa jedne strane Rusija preuzela kontorlu nad rudnim bogatstvima, čini se da bi Kina bila glavni izvođač infrastrukturnih radova, jer je upravo sa svrgnutim predsednikom Ali Bongom Ondimbaom Peking imao dogovor o izgradnjih pomorske baze. Ovaj strateški važan objekat prema planu je trebao biti izgrađena na Atlanskom okenu u mestu Manđi (Mandji), a njegovom izgradnjom Kina bi ostvarila dodatni uticaj na afričkom kontinentu. Pored njega, Kina i Gabon su još 2013. godine potpisali sporazum o izgradnji modernog „Puta svile” (inicijativa Pojas i put), koji se ogleda u daljem povezivanju afričkih država i zvaničnog Pekinga. Ipak, avgustovskim pučem došlo je do obustavljanja pomenutog projekta izgradnje baze, dok je sudbina potpisanih sporazuma još uvek neizvesna.

Šire posmatrano, Kina je tokom poslednjih 20 godina ovoj afričkoj državi davala i bespovratne kredite za izgradnju Gabonskog senata, nacionalne televizijske stanice, stadiona, puteva i mnogih drugih infrstrukturnih objekata, što čini se nije bilo bez razloga. Naime, zvanični predstavnici Gabona podržali su Kinu u junu prošle godine kada su na 50. sednici Saveta za ljudska prava UN, zajedno sa još 68 zemalja potpisali zajedničku izjavu u kojoj se navodi da su pitanja u vezi sa kineskom provincijom Sinđang, Hongkongom i Tibetom unutrašnje stvari Kine. Iako je stav Gabona po tom pitanju bio godinama nepromenjen, vojni udar i nastale promene neminovno će uticati na budućnost odnosa dve države. Za sada nema naznaka bilo kakvih promena, a prvi konkretniji potezi mogu se očekivati tek nakon okončanja procesa političke tranzicije i održavanja opštih izbora zakazanih za 2025. godinu.

Filip Milović

Student fakulteta političkih nauka na Univerzitetu u Beogradu, katedra za politikologiju. Od 2023. godine angažovan kao stažista-istraživač u Centru za geopolitička istraživanja i terorirzam.
Student fakulteta političkih nauka na Univerzitetu u Beogradu, katedra za politikologiju. Od 2023. godine angažovan kao stažista-istraživač u Centru za geopolitička istraživanja i terorirzam.

Najnovije