Odnosi u MENA regionu: Saudijska Arabija i UAE

Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) praktično su tokom čitave svoje istorije gajili prijateljske bilateralne odnose. UAE su 1971. godine stekli nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva i od tada do danas, svoju politiku tradicionalno usaglašavaju sa politikom Saudijske Arabije. Taj savez najočitiji je bio tokom Arapskog proleća, kada su obe države podržavale aktuelne monarhističke režime u borbi protiv Muslimanske braće i vlada koje su oni podržavali, ali i tokom katarske diplomatske krize (2017-2021). Saudijska Arabija već decenijama pokušava da se nametne kao regionalni lider, i ogromnoj meri ona to i jeste. Ipak, neki od poslednjih poteza Emirata ukazuju na to da oni sve više streme većem stepenu autonomije u arapskom svetu. Shodno tome, poslednjih godina tri pitanja značajno narušavaju decenijski savez – Građanski rat u Jemenu, odnosi sa Izraelom i tržište nafte.

Pitanje Jemena

Na predsedničkim izborima u Jemenu 2012. godine, kao jedini kandidat pobedio je aktuelni predsednik Abruba Mansur Hadi. Njegovu kampanju podržavala je Saudijska Arabija i to je za posledicu imalo mešanje Irana u unutrašnja pitanja u Jemenu. Nezadovoljni Hadijevom vlašću, sredinom 2014. godine Huti sa severa zemlje su se, uz podršku Irana, pobunili. Masovni protesti završili su se preuzimanjem vlasti od strane Huta, i primoravanjem predsednika Hadija da prestonicu privremeno izmesti iz Sane u Aden. Hadi se za pomoć obratio Saudijcima koji su već 2015. godine pokrenuli vojnu intervenciju s ciljem suzbijanja Huta. Jemen se tako pretvorio u proksi teritoriju na kojoj su snage odmeravala dva regionalna rivala – Saudijska Arabija i Iran. Od samog početka intervencije, glavni saveznik Saudijske Arabije bili su upravo Ujedinjeni Arapski Emirati. Iako su i Rijad i Abu Dabi bili na strani predsednika Hadija, u rat su ušli iz drugačijih interesa.

UAE su podržavali separatističke snage sa juga zemlje koje teže secesiji južnog Jemena, kako bi sebi obezbedili pristup naftnim bogatstvima, ali i kontrolu nad pomorskim putevima u Adenskom zalivu. Saudijska Arabija se, sa druge strane, u rat uključila kako bi sprečila širenje iranskog uticaja na Arabijskom poluostrvu. Huti su, inače, Zejditi – šiitska sekta, te ih to prirodno svrstava u red onih koje podržava najveća šiitska država – Iran. Sa druge strane je dominantna sila sunitskog ogranka islama – Saudijska Arabija. Imajući to u vidu, možemo zaključiti da se Saudijska Arabija u građanski rat u Jemenu uključila kako iz političkih tako i iz religijskih razloga.

Sredinom 2019. godine UAE odlučuju da se povuku iz rata u Jemenu. Neki izvori navode da je povlačenje nastupilo kao posledica straha od odmazde Irana. Međutim, realnost je da se UAE od početka intervencije zalažu za diplomatsko rešenje, dok su Saudijci insistirali na upotrebi sile.

Takođe, Emirati su želeli da u što većoj meri izbegnu osudu Ujedinjenih nacija i međunarodne zajednice za humanitarnu katastrofu koja se događa u Jemenu. Usled pandemije koronavirusa, Saudijska Arabija je proglasila primirje u Jemenu. Da li će se nakon pandemije rat nastaviti ili će Rijad pomenuto primirje iskoristiti da se povuče iz rata u kome nije ostvario gotovo ništa, ostaje da se vidi.

Normalizacija odnosa sa Izraelom

Netrpeljivost između Izraela i arapskih zemalja prisutna je već decenijama. Može se zapravo reći da je to jedno od gorućih tema u MENA regionu. Pa ipak, avgusta 2020. godine, Izrael i UAE su, uz posredovanje SAD, potpisali dokument o normalizaciji odnosa. Iako su se SAD nadale da bi potpisivanje moglo da bude trilateralno, odnosno da uključuje i Saudijsku Arabiju, to se nije dogodilo. Kako su Emirati prva zalivska država koja je normalizovala odnose sa Izraelom, s nestrpljenjem se iščekivala reakcija Rijada. Ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije, Fajzel bin Farhan je međutim izjavio da njegova zemlja neće pristupiti normalizaciji odnosa sa Izraelom sve dok ne bude bio potpisan mir između Izraela i Palestine. Ipak, Saudijska Arabija je dozvolila aviokompanijama Izraela i UAE da koriste njen vazdušni prostor za direktne letove između dve zemlje.

Da li će pitanje normalizacije odnosa sa Izraelom izazvati novi spor, u ovom trenutku teško je predvideti. Potpisivanjem sporazuma, UAE su svakako povećali pritisak na Saudijsku Arabiju da učini isto. Stoga ovo možemo smatrati sigurnim pokazateljem da UAE pretenduju na poziciju novog lidera u regionu.

Tržište nafte

Početkom jula ove godine, na sastanku zemalja OPEC+ došlo je do najnovijeg sukoba između UAE i Saudijske Arabije. Kao najveći proizvođač nafte unutar Organizacije (OPEC–Organization of the Petroleum Exporting Countries) Saudijska Arabija je dugo vodila glavnu reč. Međutim, Emirati pokušavaju da se pozicioniraju kao nova regionalna sila, pa sve češće vode zasebnu politiku. Naime, UAE žele da povećaju prozivodnju nafte sa 3,16 na 3,65 miliona barela nafte dnevno. Abu Dabi teži povećanju proizvodnje kako bi spustio cenu sirove nafte i kako bi što je moguće brže ostvario profit. Saudijska Arabija sa druge strane želi da smanji proizvodnju kako bi povećala cenu sirove nafte. Kada imamo u vidu da su Saudijci i Rusi godinama samostalno kontrolisali cenu nafte, jasno je da se sada i Emirati uključuju u trku. Spor je delimično rešen tako što je Rijad dozvolio traženo povećanje proizvodnje nafte, ali tek tek od aprila 2022. godine.

U vezi sa težnjom za povećanjem proizvodnje nafte je i pitanje turizma. Naime, usled pandemije koronavirusa, turizam Ujedinjenih Arapskih Emirata je pretrpeo ozbiljan udarac. Upravo zbog toga Abu Dabi pokušava da proizvede što više nafte u što kraćem roku, kako bi premostio finansijske probleme u koje je zapao usled nedovoljnog priliva sredstava iz turizma. Tu se međutim javlja i treća strana – Katar. S obzirom da će se krajem 2022. godine upravu u Dohi održati Svetsko prvenstvo u fudbalu, te da će to doprineti razvoju katarskog, umesto turizma UAE, vlasti iz Abu Dabija su bile protiv ukidanja sankcija Kataru koje se na inicijativu Saudijske Arabije dogodilo početkom godine. Ukidanje sankcija svakako nema mnogo veze sa naftom, a još manje sa fudbalom, ali sasvim sigurno neće doprineti finansijskom oporavku Emirata. Da stvar po UAE bude gora, Saudijska Arabija je takođe početkom jula ove godine zabranila putavanja ka i iz Emirata, u cilju suzbijanja širenja pandemije koronavirusa.

Budućnost odnosa?

Dugovečnost savezništva između Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata je neosporna, međutim, sva pomenuta pitanja, kao i pitanje različitosti odnosa pre svega prema Turskoj, ukazuju da ipak dolazi do razmimoilaženja u spoljnim politikama ove dve države. Kako se de facto vladar Emirata, Muhamed bin Zajed često u medijima pominje kao mentor saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana, to svakako ne garantuje nastavak savezništva. Može li se čak pomisliti da je to mentorstvo upravo u skladu sa nacionalnom politikom UAE, a protiv Saudijske Arabije?