DONIRAJ
ANALIZE
AKTIVNOSTI
MULTIMEDIJA
O NAMA
Interaktivna mapa
Mega Menu Link
Account options
My AccountMy OrdersSupport
Connect with us

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Amerike Azija Bliski istok i afrika Naoružanje i vojna oprema

Aktivnosti

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Publikacije Projekti Vesti

Multimedija

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Reportaže Galerija Podkast (u izradi)

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.

O CeGIT Naš tim U medijima Statut Kontakt

Aktivnosti

Naša vizija je savremeno, stabilno, sigurno i bezbedno društvo.

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Multimedija

Video i foto materijal sa događaja koje pratimo.

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.
Idi nazad

Odnosi u MENA regionu – Saudijska Arabija i Katar

Na današnji dan (03. septembar) Država Katar obeležava pedeset godina od sticanja nezavisnosti od Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske. Može se reći da Kraljevina Saudijska Arabija i Katar imaju vrlo intenzivne odnose, s obzirom na to da je najpre punih trideset godina vođen spor oko državne granice. Iako je taj problem konačno rešen 2001. godine, tenzije između ova dva zalivska suseda nisu prestale, jer se sredinom devedesetih godina pojavio novi povod – medijska kuća Al Džazira. Danas, nakon pola veka katarske nezavisnosti, odnose između Dohe i Rijada čini se da definišu tri polja: Al Džazira, odnos Katara prema pojedinim islamističkim organizacijama i odnos Katara sa Iranom. Ipak, početkom ove godine, situacija se delimično normalizovala, budući da je Saudijska Arabija ukinula sankcije koji je pre tri i po godine uvela svom susedu. Međutim, imajući u vidu i dalje aktivne nesuglasice, postavlja se pitanje koliko će zaista potrajati novonastali dobrosusedski odnosi.

Problem zvani Al Džazira

Medijska kuća Al Džazira, koju danas mnogi smatraju arapskim CNN, osnovana je 1996. godine u Dohi. Iako je njeno poređenje sa pomenutom američkom medijskom kućom, donekle možda i preuhranjeno, neosporna je činjenica da je Al Džazira svakako najveća televizijska kuća na Bliskom istoku. Iz današnje perspektive, može se reći da je upravo Saudijska Arabija, istina indirektno, kumovala njenom osnivanju, usled svojih stalnih pokušaja cenzure informacija koje je do tada prenosio BBC.

Al Džazira je na sebe skrenula pažnju već 2001. godine, koja je kao jedina arapska medijska kuća izveštavala o ratu u Avganistanu, a kasnije i o ratu u Iraku. Iako je od početka bila trn u oku pre svega Saudijskoj Arabiji, koja više nije imala uticaj na to koje se vesti puštaju u etar, situacija je značajno kulminirala tokom arapskog proleća 2011. godine. Al Džazira je tada izveštavala o situaciji iz svih država u kojima su se odvijali pučevi i smene vlasti, pri tome stajući na stranu upravo onih koji su rušili aktuelne režime.

Upravo je ta podrška antirežimskim snagama bila jedan od povoda sukoba između Saudijske Arabije i Katara 2014. koji se pretvorio u sada već poznatu katarsku diplomatsku krizu 2017. godine. Tada su, pored već pomenute Saudijske Arabije, Egipat, Bahrein i Ujedinjeni Arapski Emirati, pored ostalih zahteva, od Katara tražili i da zatvori Al Džaziru, a kao glavno opravdanje za takav zahtev bila je optužba na račun medijske kuće da podržava terorizam. S obzirom na to da je vladajuća porodica u Kataru ujedno i glavni finansijer Al Džazire, optužba je nedvosmisleno bila upućena i na račun emira Tamim bin Hamada el Tanija. Katar je međutim taj, kao i 12 drugih zahteva odbio, što je rezultiralo ekonomskim i diplomatskim sankcijama koje su trajale od juna 2017. pa sve do početka 2021. godine.

Mapa Arabijskog poluostrva (www.nypost.com)

Podrška terorističkim organizacijama

Međutim, mnogo veći problem sa kojim se susreo Katar, bilo je pitanje podrške koju Doha pruža pojedinim terorističkim organizacijama. Može se reći da je Saudijska Arabija dirigovala koalicijom zemalja koje su optužile ovu zalivsku zemlju za finansiranje islamističkih grupa, a pre svih el Nusre u Siriji i Muslimanskog bratstva u Egiptu.

Katar bio jedan od najvećih donatora egipatske „Stranke Slobode i Pravde”, političke partije koju je nakon revolucije 2011. godine osnovalo Muslimansko bratstvo. Kandidat ove stranke, Muhamed Morsi pobedio je na predsedničkim izborima 2012. godine, a s obzirom na to da je Katar pružao finansijsku podršku i medijsku pokrivenost pobunjenicima u Egiptu, kraljevska porodica Saudijske Arabije želela je po svaku cenuda spreči prelivanje istog ili sličnog scenarija i na njenu teritoriju. Zbog toga je otpočela kampanja optužbi na račun Katara za podržavanje terorizma i pobunjenika, sa ciljem da se što veći broja država okrene protiv Katara, a kasnije i uvede blokadu pomenutoj državi.

Sa druge strane, katarski emir Tamim bin Hamad el Tani oštro je demantovao da ima bilo kakve veze sa terorističkim grupama u Siriji i Iraku, insistirajući na tome da je upravo Katar zajedno sa SAD učestvovao u brojnim protivterorističkim operacijama u pomenutom regionu. Ipak, emir je istakao da postoje razlike kako između država tako i između organizacija koje one smatraju terorističkim, zbog čega se s pravom postavlja pitanje, da li Saudijska Arabija i Katar, poput Pakistana, prave razliku između „dobrih” i „ loših” terorista? Ili jednostavno neguju one organizacije koje štete drugim državama u regionu kako bi osigurali što bolju poziciju za sebe? Ipak, deluje da su pomenute optužbe na račun Katara, a u vezi sa finansiranjem terorizma, tu samo kako bi dale što veći legitimitet onome što Rijad najviše zamera Dohi.

Problem saradnje sa Iranom

Ipak, Saudijska Arabija i Katar najveći sukob imaju zbog sve bliže saradnje Dohe i Teherana. Zapravo, Katar možemo posmatrati kao poprište proksi diplomatije između dve regionalne sile – sunitske/vahabijske Saudijske Arabije i šiitskog Irana. Katar, koji je takođe sunitska/vahabijska država i geografski se nalazi između ovih regionalnih rivala, budući da jedinu kopnenu granicu ima sa Saudijskom Arabijom, dok se sa druge strane Persijskog zaliva nalazi Iran. Takođe, između Katara i Irana se nalazi najveće nalazište prirodnog gasa, što je i omogućilo Kataru da postane najbogatija zemlja na svetu po glavi stanovnika. Naravno, saradnja dve države na eksploataciji bogatstva sa dna Zaliva približila je njihove vlade i u brojnim drugim sferama. Zbog svega toga, Saudijska Arabija ne gleda blagonaklono na bliskost svog suseda sa najvećom šiitskom državom muslimanskog sveta. Sa druge strane i sam Katar je većinski sunitska država te je približavanje rivalskom šiitskom ogranku islama, prirodno izazvalo protivljenje drugih sunitskih država.

Međutim, kada se 2017. godine Katar našao pod ekonomskim embargom i suočio sa zatvaranjem kako kopnenih i pomorskih granica, tako i vazdušnog prostora okolnih zemalja, okrenuo se upravo državi zbog koje su mu te sankcije i uvedene. Iran je Kataru odmah na raspolaganje stavio svoj vazdušni prostor, luke i svu neophodnu infrastrukturu za neometano funkcionisanje države, a Al Džazira je sa druge strane prestala da komentariše iransko mešanje u Iraku i Siriji i počela otvoreno da kritikuje Saudijsku Arabiju i druge sunitske zemlje zbog mešanja u unutrašnja pitanja u Jemenu.

Šeik Tamim bin Hamad el Tani i princ Muhamed bin Salman tokom januarskog susreta (foto: www.alhurra.com)

Budućnost saudijsko-katarskog odnosa

No i pored svega, pred ovogodišnji samit Saveta za zalivsku saradnju (GCC – Golf Cooperation Council) Saudijska Arabija odlučila je da ukine sankcije Kataru, a u tome su je sledile i ostale zemlje antikatarske koalicije. Kao zvanično obrazloženje navedeno je da arapske zemlje moraju prevazići razlike i da se moraju ujediniti pred ostatkom sveta. Međutim, na istom samitu katarski ministar spoljnih poslova zahtevao je da se pristupi normalizaciji odnosa sa Iranom, arhineprijateljem Saudijske Arabije. Iako je malo verovatno da će do otopljavanja odnosa na relaciji Rijad-Teheran doći u bliskoj budućnosti, čak je ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije, Fejsal bin Farhan, izjavio da do saudijsko-iranskog sporazuma može doći, ukoliko se Iran odrekne nuklearnog oružja.

S obzirom na to da je do prekida sankcija došlo iako Katar nije ispunio bilo koji od prethodno postavljenih uslova, s pravom možemo reći da je blokada okončana bez ikakvog uspeha. Trenutna situacija ukazuje da Saudijska Arabija ne uspeva da nametne svoju lidersku poziciju u obimu u kom bi želela, dok je sa druge strane Katar jasno stavio do znanja da postoji alternativa Saudijskoj Arabiji i da verske razlike mogu biti prevaziđene kada su u pitanju zajednički interesi. Ipak, dalji razvoj saudijsko-katarskih odnosa nesumnjivo će zavisiti od odnosa ovih država sa Iranom. Ne očekuje se da Katar u bliskoj budućnosti uopšte uzme u razmatranje ni jedan od prethodnih zahteva Saudijske Arabije, te će ta pitanja ostati otvorena. Stoga je potpuno realno da do novog zahlađenja u odnosima dođe već sa prvom narednom krizom na Bliskom istoku.

Nikola Petrović

Student osnovnih akademskih studija Fakulteta za diplomatiju i bezbednost. Od 2021. godine angažovan je kao istraživač Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.
Student osnovnih akademskih studija Fakulteta za diplomatiju i bezbednost. Od 2021. godine angažovan je kao istraživač Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.

Najnovije