The English version of the article is available at the following link: An (un)certain fate of EUFOR’s Operation Althea
Vojna vežba „Brzi odgovor 2022” misije Evropske unije u Bosni i Hercegovini EUFOR (European Union Force Althea), otpočela je 17. oktobra i trajaće do 20. novembra ove godine. U okviru brojnih vežbovnih aktivnosti tokom gotovo mesec dana realizacije, učešće će uzeti dvadeset različitih nacionalnih kontingenata, odnosno oko 2.000 vojnika. Kako je rečeno u najavi od strane EUFOR, cilj taktičkih vežbi i patroliranja biće pokazivanje balkanskoj, ali i široj svetskoj javnosti da je misija EU sposobna i odlučna da pruži doprinos održavanju stabilnog i bezbednog okruženja. Ipak, usled promena u bezbednosnoj arhitekturi na tlu čitave Evrope koja je uslovljena ruskom agresijom na Ukrajinu, ali i činjenice da je ostalo gotovo nedelju dana do isteka mandata same misije, nameće se pitanje da li je vežba „Brzi odgovor 2022” poslednja vežba združenih snaga pod zastavom EU u BiH?
Na početku, treba imatiu vidu da se u okviru pomenute misije EU po sličnom scenariju još od 2004. godine, kada je Rezoluciom 1575 Saveta bezbednosti Ujedninjenih nacija (SBUN) ova misija zamenila NATO misiju SFOR, na terenu tradicionalno organizuju različite vežbe treninzi i obuke. No, iako je prethodno pomenuta NATO misija s početka svog mandata 1995. godine brojala oko 60.000 vojnika, EUFOR je u svojim prvim danima na raspolaganju imao svega 7.000 pripadnika. Redukcija sredstava ratne tehnike i ljudstva bila je uslovljena blagim stabilizovanjem bezbednosne situacije na terenu, te se danas broj pripadnika misije Althea kreće između 3.500 i 4.000, od čega je zvanično 1.100 pripadnika aktivno raspoređeno i prisutno na teritoriji BiH.
Nekoliko meseci pre otpočinjanja vežbe „Brzi odgovor 2022“ iz komande misije Althea najavljeno je da će zbog eskalacije sukoba u Ukrajini doći do povećanja broja pripadnika Misije na prostoru BiH. Tako je uz tadašnjih oko 600 pripadnika, EUFOR rasporedio dodatnih 500 vojnika, što je sa jedne strane dočekano kao pozitivna vest, prevashodno zbog stava da je jedino međunarodna zajednica ta koja može uspešno da održi mir, bezbednost i Dejtonski mirovni sporazum, a na osnovu njegovih Aneksa 1-A i 2, koji su sastavni deo institucionalnog rešenja BiH. Međutim, vest o povećanju broja pripadnika EUFOR na terenu nije naišla na pozitivne kritike kod dela stanovništva, koji je mišljenja da je ipak došlo vreme da se međunarodne snage i njihovi predstavnici, posle skoro 27 godina od završetka ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini vrate u svoje zemlje. Podeljena i gotovo suprotstavljena mišljenja građana, uz pomenuti rat u Ukrajini, predstavljaju upravo jednu od činjenica koje ovogodišnju vežbu čine drugačijom od prethodnih. Uz to, etničke tenzije i neslaganja koje su godinama prisutne među političkim elitama, čini se da su dodatno eskalirale i stvorile problem nakon izbora kako na nivou entiteta, tako i na nivou celokupne BiH s početka oktobra ove godine. Kadrovske promene u Predsedništvu BiH gotovo sigurno neće uticati na promene odnosa predstavnika sva tri konstitutivna naroda prema najvažnijimm pitajnima, poput evroatlanskih integracija, pritupanja NATO ili ruskoj invaziji na Ukrajinu.
Zbog toga je naročito važno da postoji makar društveni konsenzus u kontekstu pristupanja EU. Međutim, čini se da su podele po političkim, etničkim i religijskim osnovama ostavile traga i na pitanje budućeg evropskog puta i potencijalnog članstva BiH u Evropskoj uniji. Tako su prema različitim istraživanjima, građani Federacije BiH daleko naklonjeniji ovom procesu, od građana u Republici Srpskoj (prema podacima Direkcije za evropske integracije Vijeća ministara iz 2019. godine u Federaciji BiH podrška procesu evrointegracijama bila je 86,5%). Sa druge strane, ako je suditi prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja koje je sproveo Fakultet političkih nauka u Banja Luci u saradnji sa Agencijom za razvoj preduzeća Eda, proces pristupanja EU u maju 2022. godine bezuslovno (nezavisno od odluka Republike Srbije) bi podržalo svega 29,6% ispitanih stanovnika Republike Srpske. Taj podatak pokazuje da je pozitivno raspoloženje građana ovog entitea prema procesu pristupanja značajno opalo, naročito ukoliko se u obzir uzme podatak Direkcije za evropske integracije Vijeća ministara iz 2019. godine, koji pokazuje da je podrška bila skoro duplo veća, odnosno da je proces podržalo 58,9% građana. U skladu sa navedenim podacima, kao i sa spoljnopolitičkim odnosima koje rukovodstvo Republike Srpske promoviše sa Ruskom Federacijom, jasno je zašto je došlo do degradacije podrške ovom procesu.
Iz takvog političkog marketinga, poseta ruskom predsedniku i medijskih kampanja proizilazi i pojašnjenje zašto se srpski član Predsedništva BiH suprotstavio uvođenju sankcija zvaničnoj Moskvi. Jer, iako se činilo da je prvobitno BiH uvela sankcije Ruskoj Federaciji početkom juna meseca, te se uz to i zvanično priključila osudi ruskom priznanju Donjecke i Luganske narodne republike, sajber napadima na pratforme zvaničnih institucija, ali i brojnih drugih pitanja vezanih za aktivnosti Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, čini se da na kraju one ipak nisu zaista i realizovane. Dakle, iako se isprva može pomisliti da je sukob Rusije i Ukrajine daleko od granica BiH, čini se da ovaj konflikt, ruski uticaj i nestabilna situacija trenutno apostrofiraju Balkan i BiH kao drugu neuralgičnu tačku u Evropi. Iako zvanično Sarajevo i dalje nije dobilo status kandidata za članstvo u EU, zvanični Brisel ipak Bosnu gleda kao područije od posebnog značaja za njene vitalne interese. U skladu sa tim, zvanični Brisel teži jačanju kako pozitivnog javnog mnjenja prema procesu pristupanja, pre svega među hrvatskim i bošnjačkim stanovništvom u Federaciji BiH, tako i prema samoj misiji Althea. Skoro identične stavove ima i zvanična Moskva, naročito kada je reč o Republici Srpskoj, koja i dalje predstvalja, pored Republike Srbije, jedini entitet u Evropi koji se protivi uvođenju sankcija Kremlju, omogućavajući joj svojevrstan manevarski prostor za uticaj.
Ništa manje važno pitanje nije o pristupanju NATO, oko kojeg takođe nema bazičnog društvenog konsenzusa. Upravo na ranije utvrđenim etničkim i političkim podelama, kao i spoljnopolitičkoj orijentaciji entiteta, bazirani su i stavovi predstavnika konstitutivnih naroda i samog stanovništva prema pristupanju NATO. Tako je maja meseca 2022. godine bezuslovni otpor građana Republike Srpske prema pristupanju alijansi izrazilo čak 68,2% ispitanih, što predstavlja rast od 5% u odnosu na podatke iz septembra 2021. godine. Sa negativnim raspoloženjem građana prema NATO saglasili su se i stavovi zvaničnika iz Banja Luke, koji su decidno protiv priključivanja paktu. Sa druge strane, građani Federacije BiH podržavaju ovaj proces, čemu u prilog idu podaci da je u proteklih nekoliko godina ta brojka uvek iznad 50%. Uz liderstvo koje dolazi iz Federacije, jasno je da ni po jednom važnom pitanju, predstavnici sva tri konstitutivna naroda ne mogu doneti jednoglasnu odluku.
Kako je iz svega prethodno navedenog potpuno jasno da se ni po jednom krucijalno važnom pitanju u BiH ne može postići ni društveni, a ni politički konsenzus, za očekivati je da u budućnosti krize i tenzije postanu sve učestalije. U ovom trenutku zasigurno jedna od najvećih mogla bi da bude upravo i ona koja će se odnositi na sudbinu misije Althea. Kao što je ranije i nagovešteno, mandat misije ističe početkom novembra i o njenom produžetku raspravljaće se na sednici SBUN 3. novembra. U skladu sa tim nameće se pitanje da li je i koliko realno da se povuče najduža kopnena misija EU?
Odgovor na ovo pitanje moguće je tražiti iz dva ugla, od kojih je prvi ugao dešavanja na međunarodnom planu. Kako je sukob u Ukrajini u potpunosti poremetio odnose između Moskve i Zapada, ne treba ni odbaciti opciju da bi Rusija mogla da iskoristi pravo veta i stopira produženja mandata EUFOR. Na osnovu svih ranije iznetih činjenica, ta opcija ni u kom slučaju ne bi pogodovala Ruskoj Federaciji, iz niza razloga. Prvi je svakako sam Dejtonski mirovni sporazum, u koji je NATO inkorporiran. Aktiviranjem veta u SBUN, Rusija bi u potpunosti zatvorila sebi mogućnost da se institucionalno (u ovom slučaju kroz SBUN) uključi u dešavanja u BiH i ponovo bi na scenu vratila NATO kao ključnog igrača. Naime u skladu sa sporazumom iz Dejtona za očekivati je da zemlje koje nisu članice Alijanse, a trenutno su deo misije EUFOR (Čile, Švajcarska i Austrija) povuku svoje trupe, čime bi na scenu stupila nova NATO misija. Nova misija, verovatno bi bila sačinjena od istih kontigenata koje su i sada na terenu, tako da faktičke promene, osim eventualno novih amblema i oznaka na uniformama i ne bi bilo.
Sa druge strane, iz perspektive NATO, povlačenje misije Althea potencijalno bi moglo dodatno da stvori negativno raspoloženje prema Alijansi među srpskim stanovništvom, što svakako ne bi rezultiralo smanjenju tenzija, kao ni ubrzanom procesu pridruživanja. Naprotiv, to bi potencijalno moglo da dovede i do novih nesuglasica i dodatnih turbulencija u već nestabilnoj situaciji u BiH. U tom slučaju, treba imati u vidu i pitanje da li bi nova NATO misija imala identične ingerencije koje je imao i EUFOR, budući da je Althea jedina kopnena misija EU koja je imala pravo da upotrebi silu u slučaju odbrane, kao i pretnje napadom. Takva postavka stvari čini se da BiH više ne bi držala u statusu svojevrsnog zamrznutog konflikta, već bi postala tačka u kojoj bi strah od novog sukoba i potencijalne esklacije u velikoj meri bio opravdan.
Drugi ugao posmatranja svakako bi mogao da bude unutrašnji plan. Jasno je da, ukoliko se izuzme međunarodni faktor, duboka polarizacija koja postoji u društvu u BiH nikako neće biti umanjenja, te je trenutno od posebnog značaja da na terenu i dalje ostane ova za mnoge „neutralna“ misija. U slučaju rasta tenzija, svim stranama (narodnima) čini se da bi od posebnog značaja bila zaštita međunarodnih snaga, naročito ukoliko se uzmu u obzir etničke tenzije koje su posebno osetljiva tema. Upravo je to razlog zbog kog ni jednu stranu ne treba da zabrinjava povećan broj vojnika u bazi Butmir, naročito u toku vežbe, budući da je reč samo o trenutnom angažovanju većeg broja pripadnika. Uz to, aktivnosti koje vežba predviđa uključuju i lokalne strukture (gradove i opštine), koje će u koordinaciji sa drugim institucijama, omogućiti odgovor na sve izazove, rizike i pretnje u budućnosti kako u ruralnim, tako i u urbanim sredinama.
Dakle, ukoliko se uzmu u obzir unutrašnji i spoljni plan, čini se da bi produženje mandata misije Althea bilo jedino koje bi Bosnu i Hercegovinu održalo u trenutnom statusu, garantujući mir i bezbednost svim njenim građanima. Svako drugačije postupanje bilo kog aktera bilo bi samo korak bliže otvaranju novog sukoba na tlu starog kontinenta.