DONIRAJ
ANALIZE
AKTIVNOSTI
MULTIMEDIJA
O NAMA
Interaktivna mapa
Mega Menu Link
Account options
My AccountMy OrdersSupport
Connect with us

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Amerike Azija Bliski istok i afrika Naoružanje i vojna oprema

Aktivnosti

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Publikacije Projekti Vesti

Multimedija

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Reportaže Galerija Podkast (u izradi)

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.

O CeGIT Naš tim U medijima Statut Kontakt

Aktivnosti

Naša vizija je savremeno, stabilno, sigurno i bezbedno društvo.

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Multimedija

Video i foto materijal sa događaja koje pratimo.

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.
Idi nazad

Budućnost i izazovi Sahela

Odluka francuskog predsednika Emanuela Makrona da tokom konferencije za štampu održane 10. juna 2021. godine, najavi kraj operacije Barkan u svom dosadašnjem obliku, čini se da je istovremeno otvorila nekoliko izuzetno značajnih bezbednosnih pitanja. Najvažnije među njima nesumnjivo se ticalo dalje sudbine afričkog regiona Sahel - oblasti koja se proteže od obala Atlantika i Senegala, na zapadu do južnih oblasti centralnog Čada i Sudana na istoku ​i čini prelaznu zonu između pustinje Sahara na severu i pojasa vlažnih savana na jugu. Uzimajući u obzir da je pomenuta operacija imala primarno antiteroristički karakter, ali i nedavnu Makronovu konstataciju da je srce globalne džihadističke akcije premešteno u Afriku, deluje da je pomenuta odluka o zatvaranju vojnih baza i smanjenju francuskog vojnog prisustva u Sahelu umnogome kontradiktorna. Zbog toga, kraj operacije Barkan ostavlja vrlo intrigantno pitanje uticaja francuskog povlačenja na buduće kretanje islamističkih grupacija na prostoru Sahela, ali i na sposobnost preostalih međunarodnih snaga u regionu (MINUSMA i G5 Sahel) u borbi protiv džihadista.

Pomenuta operacija Barkan (L'opération Barkhane) zvanično je pokrenuta 1. avgusta 2014. godine i predstavlja nastavak angažovanja francuskih trupa koje su u zonu operacija upućene godinu dana ranije, za vreme bivšeg francuskog predsednika Fransoa Olanda. Operacija Serval (L’opération Serval), bila je prva operacija francuske vojske u 2013. godini koja je izvedena na severu Malija sa ciljem da se pomogne lokalnim snagama u borbi protiv islamističkih grupa koje su preuzele kontrolu nad tim područjem. Pojedinačne akcije francuskih snaga u Maliju postepeno su se proširile i na susedne zemlje regiona, pa se i sama misija transformisala u širu operaciju u Sahelu u kojoj je pored Francuske učestvovalo i pet afričkih država (Mali, Mauritanija, Burkina Faso, Niger i Čad) okupljenih u Združene snage zemalja G5 u regionu Sahel (G5 Sahel Joint Force). Na taj način operacija je dobila i multinacionalni karakter, a svoje aktivnosti zasnivala je pre svega na saradnji sa drugim međunarodnim akterima u regionu, odnosno sa snagama angažovanim u okviru mirovne operacije Ujedinjenih nacija u Republici Mali (MINUSMA) i pomenutim Združenim snagama zemalja G5.

Ipak, samostalno donošenje odluke o smanjenju francuskog prisustva u Sahelu, bez prethodne konsultacije sa evropskim i drugim međunarodnim partnerima, među njima izazvalo veliko iznenađenje, ali i određenu dozu nesigurnosti. Naime, doprinos koji je Francuska pružala antiterorističkoj borbi u ovom regionu, bio je od izuzetnog značaja i za sve ostale multinacionalne operacije koje se sprovode u tom delu Afrike. Doprinos Pariza u proteklih osam godina ogledao se u različitim vidovima vojne i finansijske podrške i podrazumevao je raspoređivanje 5.100 francuskih vojnika u bazama širom Sahela kao i sredstava ratne tehnike (20 helikoptera, 3 bespilotne letelice, 7 borbenih aviona, 5-8 transportnih aviona, 220 lako oklopnih, 280 oklopnih i 400 logističkih vozila). Pored toga, obaveštajni podaci koje su pripadnici Oružanih snaga Republike Francuske prikupljali, bili su veliki oslonac za lokalne vlasti, ali i druge multinacionalne operacije prilikom njihovog izvršavanja protivterorističkih zadataka.

Zbog svega toga, nema dileme da je doza zabrinutosti i nesigurnosti koja je nastala među zemljama Sahela i međunarodnim akterima, došla sasvim prirodno. To se možda i najbolje vidi na primeru Malija i tamošnjeg lokalnog stanovništva, koje je izuzetno podeljeno po pitanju odluke francuskog predsednika. Sa jedne strane, deo stanovništva ne može da shvati takvu odluku i ne vidi način na koji će se lokalne snage bez francuskog prisustva izboriti sa terorističkim grupama, dok drugi deo stanovništva smatra da svakako nije učinjen veliki pomak na tom polju, pa tako i francusko povlačenjene neće imati veliki uticaj na dalju bezbednosnu situaciju. Ipak, u protekih nekoliko nedelja primetan je porast antifrancuskog raspoloženja u svim državama u regionu Sahela, pa je u Maliju takvo raspoloženje rezultiralo i demonstracijama.

(Ne)očekivana odluka

Ipak, ukoliko se pažljivo analiziraju ranije najave predsednika Makrona, ne može se reći da njegova odluka o preispitivanju francuskog prisustva u vrlo nestabilnoj afričkoj regiji, predstavlja veliko iznenađenje. Naprotiv, ona samo dodatno potvrđuje prethodne navode o povlačenju svojih trupa iz Sahela, budući da je zvanični Pariz u proteklih nekoliko meseci više puta nagoveštavao da francusko vojno prisustvo u Sahelu neće trajati u nedogled. Uz to, ne treba izgubiti iz vida ni nestabilnu situaciju i probleme u Maliju, Brukini Faso i Čadu koji su dodatno uticali da ranije najave na kraju i prerastu u zvaničnu odluku.

Naime, dva uzastopna puča tokom 2020. i 2021. godine u Maliju, čini se da su bila prekretnica i glavni podstrekač francuske vlasti na povlačenje. Vojni pučevi, koji su nekadašnjem potpredsedniku, pukovniku Asimi Goitu obezbedili vlast, u Parizu kao i u Evropskoj uniji okarakterisani su neprihvatljivim, a kao glavni problem, pored nelegalnog stupanja na vlast, javlja se i spremnost Goitua na saradnju sa džihadističkim grupacijama koje deluju na severu zemlje. Uz to, na konačnu odluku Emanuela Makrona o promeni dosadašnjeg angažovanja u zemljama regiona, dodatno je uticala i sumnjiva smrt i izbor naslednika predsednika Čada Idrisa Debija, kao i najnoviji masovni masakri u Burkini Faso, a dodatni razlog može se potražiti i u predstojećim predsedničkim izborima u Francuskoj 2022. godine. Naime, Makronovu potencijalnu ponovnu kandidaturu opterećuje rastuće nezdovoljstvo francuskog stanovištva angažovanjem domaćih trupa u Africi, pa se odluka o povlačenju francuske vojske može posmatrati i kroz političku prizmu.

Da li je ovo kraj francuskog angažmana u Maliju

Ipak, posmatrajući dosadašnji angažman, može se sa sigurnošću reći da su se francuski napori u borbi protiv terorizma na ovom području, u prvih nekoliko meseci operacije Barkan kretali uzlaznom putanjom. Francusko vojno prisustvo u regionu omogućilo je zaustavljanje daljeg napretka džihadista, ali se takva situacija promenila nakon 2016. godine. Od tada do danas, ne samo da nije došlo do daljeg poboljšanja bezbednosne situacije, već se čini da se ona u proteklom periodu i pogoršala. Region Sahela u međuvremenu je postao epicentar međunarodnog terorizma, napadi na civilno stanovništvo i međunarodne snage postali su sve učestaliji, a 51 francuski državljanin ubijen je tokom izvršavanja zadataka od trenutka uspostavljanja operacije Barkan.

Francusko angažovanje tokom operacije Barkan (foto: www.defense.gouv.fr)

No, iako je najavljen kraj angažovanja francuskih trupa u misiji Barkan, to ne znači da će doći do njihovog potpunog napuštanja Sahela. U narednom periodu, akcenat će biti stavljen na aktivnosti specijalnih snaga misije Evropske unije Takuba (EU Task Force Takuba). Pomenuta multinacionalna vojna misija Evropske unije u Maliju osnovana je na inicijativu Republike Francuske 2020. godine, sa ciljem suzbijanja terorističkih grupa u Sahelu uz pomoć specijalnih snaga. Pa iako ova misija još uvek nije dostigla potpunu operativnu sposobnost, zemlje poput Estonije, Češke, Švedske, Danske i Italije obavezale su se na slanje svojih specijalnih jedinica. Takođe, u proteklom periodu interesovanje za angažovanjem svojih jedinica u okviru ove misije iskazala je i Vojska Srbije, međutim za sada zvaničnih informacija o broju potencijalno angažovanog ljudstva, kao ni odluka po tom pitanju nema.

I dok francuske vlasti najavljuju promenu strategije u odnosu na onu korišćenu u okviru misije Barkan, međunarodna zajednica i dalje je prilično skeptična po pitanju sposobnosti misije Takuba i mogućnostima preuzimanja direktne uloge u protivterorističkoj borbi. Najavljena promena strategije, pored povlačenja trupa podrazumeva i zatvaranje vojnih baza na severu Malija početkom 2022. godine, a zatim će se u periodu od 2023. do 2025, akcenat staviti na povratak polovine trenutno angažovanih trupa u Francusku. Dakle, i pored svih najava, ipak će približno 2.500 francuskih vojnika nastaviti svoje angažovanje u ovom turbulentnom afričkom regionu, pa se i pored svih najava i prisutne zabrinutosti, ne može govoriti o klasičnom povlačenju već suštinski o reorganizaciji aktuelne misije.

Sa druge strane, čini se da će okončanje operacije Barkan označiti i kraj jedne iluzije koja je bila sastavni deo diskursa koji su poslednjih nekoliko godina vodile kako francuske vlasti, tako i vlasti zemalja Sahela. Njihova očekivanja postepno su se rušila iz godine u godinu, stvarajući potrebu za promenom strategije u protivterorističkoj borbi, ostavljajući za sobom dvostruku opasnost. Prvu - da oslanjanje na operaciju Takuba neće biti dovoljno delotvorno i drugu - da će se političko raspadanje krhkih država Sahela nastaviti. To bi sveukupno drastično uvećalo rizik da džihadističke grupe aktivne na ovoj teritoriji, iskoriste okončanje misije Barkan i prelazni period, za dalje jačanje svog uticaja i povećanje terorističkih aktivnosti.

Marija Vuković

Student prve godine master studija u oblasti evropskih poslova na Univerzitetu Sorbona u Parizu. Od 2021. godine angažovana je kao stažista-istraživač Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.
Student prve godine master studija u oblasti evropskih poslova na Univerzitetu Sorbona u Parizu. Od 2021. godine angažovana je kao stažista-istraživač Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.

Najnovije