DONIRAJ
ANALIZE
AKTIVNOSTI
MULTIMEDIJA
O NAMA
Interaktivna mapa
Mega Menu Link
Account options
My AccountMy OrdersSupport
Connect with us

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Amerike Azija Bliski istok i afrika Naoružanje i vojna oprema

Aktivnosti

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Publikacije Projekti Vesti

Multimedija

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Reportaže Galerija Podkast (u izradi)

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.

O CeGIT Naš tim U medijima Statut Kontakt

Aktivnosti

Naša vizija je savremeno, stabilno, sigurno i bezbedno društvo.

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Multimedija

Video i foto materijal sa događaja koje pratimo.

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.
Idi nazad

Hvasong 16 - Novi adut severnokorejske nuklearne diplomatije

Početkom prošlog meseca, 10. oktobra, Severna Koreja održala je vojnu paradu kako bi obeležila 75 godina od osnivanja vladajuće političke stranke, Radničke partije Severne Koreje. Uprkos globalnoj pandemiji COVID-19, parada u Pjongjangu bila je najbogatija i najobimnija do sad. Kim Džong Un želeo je da podseti međunarodnu zajednicu i svoje stanovnike na vojnu stabilnost i spremnost Severne Koreje. Najveći efekat postiglo je prethodno najavljeno otkrivanje novog strateškog oružja - interkontinentalne balističke rakete, za koju se pretpostavlja da nosi naziv Hvasong-16, što je severnokorejski lider najavio još u januaru ove godine.

Ova raketa predstavljena je na samoj završnici vojne parade, čime je uz pratnju vatrometa i masovnog oduševljenja publike, po prvi put prikazana domaćoj i svetskoj javnosti. Time je Severna Koreja potvrdila da nastavlja sa razvojem sistema nuklearnog odvraćanja, čak i nakon samoproklamovanog moratorijuma u razvoju interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM - intercontinental ballistic missile) 2018. godine.

Hvasong-16 je do sada najveća dvofazna, mobilna interkontinentalna raketa koju je predstavio Pjongjang. Uprkos nedostatku zvaničnih izveštaja, na osnovu snimaka i fotografija sa vojne parade, procenjuje se da je dugačka oko 24 metra i prečnika oko 2,5 metra. U poređenju sa njenim prethodnicama, raketama Hvasong-15, Hvasong-14 i Hvasong-12, nova raketa ima zaobljeni vrh koji joj omogućava nošenje dve bojeve glave. Time ona poseduje mogućnost dejstva po više različitih ciljeva odjednom, odnosno da sam efekat prilikom udara na jedan cilj bude znatno razorniji.

 

Na osnovu prethodnog iskustva i sankcija koje su Ujedinjene nacije uvele Severnoj Koreji, pretpostavlja se da se Hvasong-16 pokreće na tečno raketno gorivo. Zbog veličine ove rakete, Severna Koreja razvila je i novi samohodni jedanaestoosovinski transporter raketa (TEL), što je razlika u odnosu na pomenuti Hvasong-15, koji je imao 9 osovina. Sa druge strane, transporter vizuelno izgleda kao unapređena verzija kineskog transportera Wanshan 51200, kojeg je Severna Koreja, još 2011. godine uprkos sankcijama UN, na kontrovezan način nabavila iz Kine.

Hvasong-16

Interkontinentalna balistička raketa Hvasong-16 (Foto: KCN)

Ipak, operativnost interkontinentalne balističke rakete Hvasong-16 moramo uzeti sa određenom dozom rezerve. Severna Koreja je poznata po predstavljanju maketa i nedovršenih projekata na vojnim paradama, kao što je to bio slučaj 2015. godine. Zbog toga su recimo Hvasong-15 i Hvasong-14, prilikom kasnijih izvođenja testova, imali drugačiji izgled od onog prikazanog na pomenutoj vojnoj paradi. U skladu sa tim, mogu se očekivati određene alternacije i u izgledu najnovije interkontinentalne balističke rakete.

Međutim, iako je Hvasong-16 najavljivan kao strateško oružje, njena veličina i način pokretanja u velikoj meri smanjuju ostvarivanje prednosti. Transport ove mobilne rakete veoma je otežan zbog njene veličine, a saobraćajna infrastruktura Severne Koreje nije dovoljno razvijena da bi omogućila sigurno prevoženje glomazne rakete. Pogon na tečno gorivo dodatno otežava operativnost Hvasong-16. Punjenje rezervoara ove rakete bi trajalo izuzetno dugo, što bi omogućilo uslovnom neprijatelju, koji konstantno posmatra aktivnosti Severne Koreje, preventivno reagovanje. Veliki broj zemalja koji poseduje ICBM upravo teži smanjenju veličine raketa i prelasku sa tečnog na čvrsto gorivo, koje je mnogo stabilnije i u velikoj meri ubrzava pripremu projektila za lansiranje. Iako je poznato da je Pjongjang u procesu razvijanja raketnih motora na čvrsto gorivo, ne možemo sa sigurnošču reći kada će oni biti spremni za upotrebu.

Krizna diplomatija Severne Koreje

No, pored razvoja strateškog naoružanja, poznato je da se proteklih tridesetak godina Severna Koreja koristi i kriznom diplomatijom. Ona primenjuje kalkulisane, nedirektne provokacije koje navode protivnike da posežu za relaksiranjem odnosa i deeskalacijom situacije, stavljajući na pregovarački sto određene olakšice za zvanični Pjongjang. U prilog tome govori podatak da su ranijih godina vlasti Severne Koreje raketna testiranja najčešće sprovodila pred bitne događaje u drugim zemljama ili kada pregovori sa suprotnom stranom zapadnu u slepu ulicu. Najsvežiji primer za to su intenzivne raketne probe višecevnih lansirnih sistema srednjeg i velikog dometa i kalibra, početkom 2020. godine.

Susret dva korejska lidera (foto: Agence France Presse)

Poslednje testiranje interkontinentalnih balističkih raketa sprovedeno je u novembru 2017. godine, kada je uspešno testirana ICBM Hvasong-15. Od tada do danas, Severna Koreja se bavila isključivo testiranjem višecevnih raketnih sistema malog i srednjeg dometa. Takav tip raketa iako ne predstavlja pretnju po Sjedinjene Američke Države, jer ne poseduje kapacitet da ugrozi teritoriju SAD, dodatno doprinosi pogoršanju odnosa na Korejskom poluostrvu.

Međukorejski odnosi su 2018. godine bili na svom vrhunucu. Počevši sa zajedničkim nastupanjem pod zastavom Ujedinjene Koreje, delegacije iz Seula i Pjongjanga prodefilovale su iste godine na ceremoniji otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Pjongčangu. Oni su se nastavili ponovnim uspostavljanjem direktne linije između ove dve zemlje i Međukorejskim samitom održanim prvi put nakon 11 godina.

 

Međutim, svi diplomatski napori ka unapređenju odnosa obustavljeni su početkom ove godine, nakon što je Severna Koreja optužila Seul za subverzivnu delatnost u pograničnim delovima svoje zemlje. Zvanični Pjongjang je nakon tri meseca pauze nastavio sa testiranjem konvencionalnog naoružanja, višecevnih raketnih sistema KN-24 i KN-25, koje je bilo učestalije nego ikada do sada. Narušeni odnosi kulminirali su 16. juna kada je postavljanjem eksploziva i detonacijom stanice za direktnu komunikaciju sa Seulom, Kim Džong Un poništio sve dotadašnje diplomatske napore i iznova vratio Korejsko poluostrvo u zamrznuti konflikt.

Nekonvencionalna pretnja za SAD

Da će do ovakvog scenarija doći, moglo se naslutiti već prvog januara 2020. godine kada je Kim Džong Un zvanično saopštio da prekida samoproklamovani moratorijum o razvoju interkontinentalnih balističkih raketa i nuklearnog naoružanja. Tom prilikom on je najavio i predstavljanje novog strateškog oružja što je bilo u suprotnosti sa pomenutim moratorijumom objavljenim neposredno pred bilateralni samit sa SAD 2018. godine u Šangaju. Inače, severnokorejski lider proglasio je pomenuti moratorijum kako bi američki predsednik Donald Tramp ublažio dugogodišnje sankcije koje su u velikoj meri ograničavale razvoj severnokorejske ekonomije. Međutim, te sankcije ne samo što nisu bile ukinute ni krajem 2019. godine, već se Severna Koreja i dalje nalazi na listi Stejt Departmenta, među državama koje sponzorišu terorizam.

Mesec dana pred predsedničke izbore u SAD, pojavom masivne interkontinetalne balističke rakete, zvanični Pjongjang indirektno podseća budućeg predsednika na njen nuklearni i balistički potencijal. Odlukom da se raketa predstavi na paradi, a ne i da se sprovedu njena dalja testiranja, Kim Džong Un pokazuje želju za budućom saradnjom sa Belom kućom, navodeći da sredstva za odvraćanje Severne Koreje služe isključivo u odbrambene svrhe. No, dalji vid te saradnje zavisiće pre svega od konačnog ishoda pomenutih izbora.

Ukoliko Džozef Bajden dobije predsedničku trku, verovatno će se okrenuti oštrijoj diplomatiji i zahtevaće jasno formiranu strategiju o denuklearizaciji Severne Koreje, pre nego što i sam sedne za pregovarački sto. Pored ovoga, nema dileme da će Bajdenov kabinet insistirati i na unapređenju ljudskih prava u Severnoj Koreji, što će sveukupno dodatno otežati dijalog dveju nuklearnih sila.

 

U slučaju pak da Donald Tramp osvoji drugi mandat, odnos sa Pjongjangom verovatno će se zasnivati na direktnoj komunikaciji između dva lidera. Možemo očekivati i da će doći do ponovnog susreta između Kim Džong Una i Donalda Trampa, ali će ishod tog susreta zavisiti pre svega od fleksibilnosti obe strane i njihove spremnosti na kompromise. Pjongjang će definitivno iskoristiti period do inauguracije, da dodatno unapredi svoj nuklearni potencijal, kako bi osigurao strateški bolju poziciju za buduće diplomatske pregovore.

Tamara Urošević

Student završne godine Fakulteta bezbednosti, smera Odbrana, na Univerzitetu u Beogradu. Glavne oblasti interesovanja su međunarodna bezbednost i geopolitički odnosi sila u svetu. Od 2020. godine angažovana je kao stažista-istraživač Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.
Student završne godine Fakulteta bezbednosti, smera Odbrana, na Univerzitetu u Beogradu. Glavne oblasti interesovanja su međunarodna bezbednost i geopolitički odnosi sila u svetu. Od 2020. godine angažovana je kao stažista-istraživač Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.

Najnovije