U jeku procesa evakuacije savezničkih vojnika i dela stanovništva iz Avganistana, dogodio se teroristički napad na aerodromu „Hamid Karzai” u Kabulu. U sinhronizovanim napadima bombaša samoubica i aktivnih strelaca stradalo je preko 150 ljudi, uključujući i 10 američkih marinaca. Odgovornost za napad preuzela je grupa ISIS-K (Islamic State of Iraq and Syria – Khorasan), ogranak Islamske države aktivan u južnoj i centralnoj Aziji. Prema nekim analitičarima, ovaj događaj mogao bi da približi dojučerašnje neprijatelje – SAD i talibane, zarad borbe protiv zajedničkog protivnika.
Ovaj ogranak Islamske države, formirali su 2015. godine nekadašnji pripadnici pakistanskih talibana (Tehrik-i-Taliban Pakistan – TTP), zaklinjući se na vernost Abu Bakr el Bagdadiju (Abu Bakr al-Baghdadi), tadašnjem lideru Islamske države. Šestorici osnivača su se ubrzo pridružili islamski ekstremisti iz Avganistana i Pakistana, a za zvaničnog lidera grupe proglašen je Hafiz Saed Kan (Hafiz Saeed Khan). On je ostao na čelu grupe do jula 2016. godine, kada je stradao u vazdušnom napadu američkih vazduhoplovnih snaga na provinciju Nangarhar u Avganistanu. Svi njegovi naslednici su ili ubijeni ili zarobljeni, dok je aktuelni lider, Šahab el Mahadžir (Shahab al-Muhajir), na čelu organizacije od aprila 2020. godine, a koji je u izveštaju Ujedinjenih nacija označen kao „ambiciozan” i njegove operacije kao „aktivne i opasne”.
Sudeći po trenutnim analizama, ISIS-K broji između 1.500 i 2.000 militantnih članova koji uglavnom dolaze iz Pakistana i Avganistana. Po nekim procenama, najveći broj pripadnika koji je ISIS-K ikada imao je između 3.000 i 6.000 ljudi, međutim taj broj je opao nakon sukoba i samoubilačkih napada proteklih godina. Zahvaljujući najnovijim napadima, ISIS-K uspeva da mobiliše nove ekstremiste iz okolnih zemalja, što će dovesti do porasta borbenih sposobnosti grupe.
Porastu broja pripadnika ISIS-K doprineo je i blitzkrieg talibana kroz Avganistan tokom prethodna dva meseca. Regularne bezbednosne snage Avganistana su tada napustile položaje u brojnim zatvorima širom zemlje što je dovelo do masovnih bekstava, a među beguncima je bio i veliki broj nekadašnjih pripadnika raznih ogranaka Islamske države. Sedište ovog organka Islamske države nalazi se u Nangarharu, pograničnoj regiji između Avganistana i Pakistana. Svoje operacije grupa izvodi uglavnom u ovoj regiji, kao i u Kabulu, Keti, Baludžistanu i drugim provincijama u Avganistanu i Pakistanu. Uključujući i poslednji, ova grupa je izvršila preko 120 terorističkih napada u Avganistanu i Pakistanu.
Nakon napada 26. avgusta, u kome su gubitke pretpeli i talibani, mnogi se pitaju kakav je njihov odnos sa ogrankom ISIS-K. Iako su i jedni i drugi posvećeni borbi protiv Zapada, način borbe se razlikuje. Talibani već mesecima tvrde da nisu teroristi i da neće dozvoliti da Avganistan ponovo bude sigurna kuća pripadnicima ma koje terorističke organizacije i čini se da je ovo prava prilika da to i dokažu. Neosporno je da će međunarodna zajednica pre ili kasnije morati da prizna talibansku vladu u Kabulu, ali će taj proces proći mnogo bezbolnije za same talibane, ukoliko nedvosmisleno pristupe borbi protiv ISIS-K, a potom i drugih sličnih organizacija. Pomenuti ogranak Islamske države optužuje talibane da su odustali od džihada, da nisu dovoljno ekstremni u borbi protiv Zapada i da je njihov jedini cilj da i sami preuzmu vlast u Avganistanu, umesto da teže formiranju sveobuhvatne islamske države.
Talibani su se do sada uspešno odupirali pokušajima ISIS-K da preuzmu njihove pozicije u zemlji, pa čak odgovorili i protiv-napadima. Ovo nedvosmisleno ukazuje na neprijateljstvo između talibana i ISIS-K. Iako Talibani pokušavaju krivicu za napad da svale na SAD, optužujući ih da se napad dogodio u sektoru aerodroma koji je bio pod njihovom kontrolom, dojučerašnji neprijatelji će morati da sarađuju u borbi protiv ogranka Islamske države, koji očigledno pokušava da povrati status koji je nekada imao. Dometi ISIS-K su trenutno limitirani na teritoriju Avganistana i Pakistana, ali ukoliko bi broj njihovih članova dovoljno porastao to bi nesumnjivo dovelo i do povećanja finansijskih sredstava kojima raspolažu, a sa time rastu i mogućnosti za napade u čitavom regionu. Povlačenje Amerikanaca iz Avganistana gotovo sigurno će ohrabriti ISIS-K na sve češće i smrtonosnije napade, a time će i talibani biti pred još većim izazovom.
Borba protiv ISIS-K će nesumnjivo biti među prvim testovima nove vlade u Kabulu. Ukoliko ona ne bude bila uspešna, to bi moglo da izazove znatno veće nemire među stanovništvom, a što će potvrditi ranije navode međunarodne zajednice da talibani nisu sposobni da upravljaju državom. Sa druge strane, ukoliko talibani uspeju da uguše ogranak Islamske države na svojoj teritoriji, napravili bi značajn korak ka makar delimičnom priznanju od strane međunarodne zajednice. Svakako da će ISIS-K pokušati da iskoristi ovaj period tranzicije vlasti u Avganistanu za svoje operacije. Takođe, možemo očekivati da pokušaju da prošire svoju operativnu oblast i na zapadne delove Pakistana, s obzirom da im je i taj teren poznat. U svakom slučaju, borba protiv ISIS-K je nešto što bi moglo značajno da približi talibane i zapadne sile, a pre svih SAD, s obzirom da je predsednik Bajden obećao da će „progoniti” sve odgovorne za napad na aerodrom u Kabulu.
Idi nazad
