DONIRAJ
ANALIZE
AKTIVNOSTI
MULTIMEDIJA
O NAMA
Interaktivna mapa
Mega Menu Link
Account options
My AccountMy OrdersSupport
Connect with us

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Amerike Azija Bliski istok i afrika Naoružanje i vojna oprema

Aktivnosti

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Publikacije Projekti Vesti

Multimedija

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Reportaže Galerija Podkast (u izradi)

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.

O CeGIT Naš tim U medijima Statut Kontakt

Aktivnosti

Naša vizija je savremeno, stabilno, sigurno i bezbedno društvo.

Analize

Naš istraživački tim kroz objavljene analize pruža objektivne informacije u cilju boljeg razumevanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

Multimedija

Video i foto materijal sa događaja koje pratimo.

O nama

Tim istraživača i saradnika okupljenih u organizaciji fokus svojih aktivnosti usmerava na istraživanje, praćenje i analizu različitih aspekata bezbednosti sa kojima se suočava savremeno društvo.
Idi nazad

Odnosi u MENA regionu: Iran i Irak

Islamska Republika Iran i Republika Irak imaju istorijske veze koje sežu više stotina godina unazad i dele drevno kulturno i versko nasleđe. Uprkos periodima kada su vlasti dveju zemalja bile u sukobu, spona između dva naroda nije nestala već je i danas jasno vidljiva i ima veliki uticaj kako na ekonomsku, tako i na političku i bezbednosnu situaciju u regionu. Prema svemu sudeći, odnos Teherana i Bagdada najverovatnije će u narednom periodu biti još intenzivniji, uzimajući u obzir najavljeno povlačenje Sjedinjenih Američkih Država iz Iraka. U prilog tome govori i činjenica da je upravo Bagdad medijator između regionalnih rivala, Irana i Saudijske Arabije, tokom pregovora o normalizaciji odnosa koji su otpočeli početkom ove godine.

Uprkos tenzijama koje su postojale između dva suseda nakon iransko-iračkog rata (1980-1988), padom Sadamovog režima 2003. godine i dolaskom proiranskih šiitskih frakcija na vlast, dolazi i do ponovnog uspostavljanja bilateralnih odnosa između ove dve zemlje. Rigorozne sankcije i izolovanost sa kojima se Iran suočavao, dovele su do uspostavljanja opsežne ekonomske saradnje i od 2010. godine do danas, ove dve zemlje potpisale su više od 100 ekonomskih sporazuma.

Pored trgovinske saradnje, nakon izbijanja sirijskog rata i prvobitnog povlačenja američkih trupa iz Iraka 2011. godine, usled nestabilne situacije i duboke podeljenosti na iračkoj političkoj sceni, Islamska država uspela je u Mosulu da formira čvrsto uporište, što je navelo iračke i iranske vlasti da sarađuju i u oblasti bezbednosti. Tako je od 2014. godine Iran počeo da pruža vojnu asistenciju Iraku, koja se mahom ogledala u angažovanju jedinica za specijalne namene, logističkoj i vazdušnoj podršci.

Iračka šiitska vlada, koja se pored verskog antagonizma između sunita i šiita, separatističkih strasti Kurda, posledica američke invazije i prisustva islamista, poslednjih godina suočava i sa optužbama za korupciju i masovnim protestima, nalazi se u znatno podređenijem položaju u odnosu na Iran. Sa druge strane, Teheran je svestan nestabilne pozicije vlade u Iraku, pa se čini da njemu takvo stanje zapravo i odgovara, jer bez podrške Irana ta vlada nema prevelikih izgleda za opstanak.

Takođe, Iran ne želi da se ponovi pretnja iz Iraka, poput one iz vremena Sadamove vladavine. Zbog toga će sasvim sigurno nastaviti da podržava šiitske aktere, kako bi sprečio ponovno formiranje jake sekularne sunitske države, koja bi mogla da uspostavi dobre odnose sa zvaničnim Rijadom ili pak Zapadom. Takav scenario dodatno bi otežao poziciju Iran u pogledu izvoza energenata, budući da je već relativno siromašan zbog prisutne korupcije i ekonomskih sankcija koje ometaju dalju modernizaciju industrije i sprečavaju strana ulaganja. Sa druge strane, neće dozvoliti ni formiranje jake supraničke šiitske klerikalne vlade, jer bi postojalo rivalstvo između verskih krugova, pri čemu bi moćni irački centri Nadžaf i Karbala na kraju pružili alternativne izvore teoloških diskursa Komu, verskom centru Irana.

Šiitski hodočasnici ispred svetišta Imama Huseina u iračkom gradu Karbali (foto: www.ibtimes.co.uk/Alaa Al-Marjani/Reuters)

Uz to, previše slaba iračka centralna vlada koju muče stalni građanski sukobi ili rasparčavanje zemlje, bila bi još opasnija po iranske bezbednosne i ekonomske interese. U prilog tome govori i činjenica da oko 10% stanovništva Irana čini kurdska manjina koja bi se u slučaju priznavanja Kurdistana, zajedno sa turskom i sirijskom manjinom verovatno pobunila, a potencijalno i ujedinila i formirala zemlju sa izlaskom na Sredozemlje. To bi zbog geografske pozicije koju zauzimaju, najbolje iskoristili irački šiiti, budući da je region u kome dominiraju bogat naftom i preko luka povezan sa celim svetom. Upravo iz tog razloga, malo je verovatno da će Teheran dozvoliti podelu zemlje, jer kao što je već pomenuto, ne želi šiitsku državu u susedstvu koja može da joj parira.

Takođe, u proteklih desetak godina Iran je, vođen željom za uspostavljanjem regionalne hegemonije, uvideo da može da iskoristi iračku teritoriju kao tampon zonu prema rivalskoj Saudijskoj Arabiji i na taj način ograniči njen uticaj i podršku koju bi mogla da pruži sunitskim akterima. Pored toga, Irak predstavlja Iranu most do najvećih regionalnih saveznika – Sirije, koju predvodi alavitski (šiitski) predsednik Bašar el Asad, Libana gde je baziran najveći iranski šiitski satelit Hezbolah, ali i do najvećeg neprijatelja, Izraela, čijoj egzistenciji prete pobunjeničke grupe u Gazi i na Zapadnoj obali, koje Teheran tajnim kanalima podržava.

Dakle, jasno je da je zadržavanje Bagdada u sferi svog uticaja i održavanje iračkog teritorijalnog integriteta jedno od ključnih spoljnopolitičkih pitanja za Teheran. Ono što bi Iran voleo da vidi u Iraku je prijateljski nastrojenog suseda koji ne predstavlja pretnju za njegov teokratski režim u vojnom, političkom ili ekonomskom smislu. Drugim rečima, Islamska Republika Iran želi da zadrži status kvo, odnosno koliko-toliko stabilnu zemlju, čijom vladom može da manipuliše i čiji religijski uticaj može da ograniči, ujedinjenu zemlju koja ne može da joj parira, a preko koje može dalje u regionu da širi svoj uticaj. Shodno tome, sada kada su Amerikanci najavili odlazak iz Iraka i pokazuju sve manje interesovanje za Bliski istok, iranske aspiracije su sasvim realne i održive.

Što se tiče pregovora oko normalizacije odnosa između Irana i Saudijske Arabije, u kojima Irak ima ulogu medijatora, malo je verovatno da će formiranje klimavog ekonomskog saveza između njih promeniti sliku na Bliskom istoku na duže staze, uzimajući u obzir konfliktne interese i politike koje imaju u regionu. Stoga, može se očekivati intenzivnija komunikacija iračkih zvaničnika sa iranskim i saudijskim predstavnicima dok traju pregovori, ali ne i neka radikalna promena koja bi mogla da poremeti trenutni iransko-irački odnos.

Tamara Đorđević

Diplomirani profesor arapskog jezika, književnosti i kulture Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Od 2020. godine angažovana je kao stažista-istraživač Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.
Diplomirani profesor arapskog jezika, književnosti i kulture Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Od 2020. godine angažovana je kao stažista-istraživač Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.

Najnovije