Ruska Federacija u protekloj deceniji veliki deo svojih spoljnopolitičkih napora usmerava ka jačanju prisustva na afričkom kontinentu. Koristeći se različitim sredstvima od vojne saradnje i trgovine naoružanjem, preko prisustva privatnih vojnih kompanija i podrške lokalnim režimima, kao i upotrebom meke moći, Ruska Federacija nastoji da učvrsti svoj uticaj u ovom veoma volatilnom području i da na taj način ostvari svoje projektovane interese.
Raspadom Sovjetskog Saveza, ekonomskom i političkom krizom koje su usledile devedesetih godina prošlog veka, došlo je do gubitka većine dotadašnjih pozicija na afričkom kontinentu. Ekonomski oslabljen Kremlj morao je da prioritizuje svoje interese i da donese odluku o napuštanju Afrike. Naime, skoro dve decenije kasnije, usled zaoštravanja odnosa sa Zapadom, prethodno pomenuti kontinent iznova postaje fokus ruske spoljnopolitičke strategije.
Jedan od glavnih prioriteta zvanične Moskve jeste jačanje vojnog prisustva sa ciljem kontrole ključnih geostrateških područja poput Adenskog zaliva, moreuza Bab el-Mandeb i Crvenog Mora. Najsigurniji način za ostvarivanje ruskih interesa u pomenutom regionu, jeste formiranje vojnih baza. Nakon što je izbijanje građanskog rata u Jemenu sprečilo uspostavljanje pomorske vojne baze u Bab el-Mandebu i nakon nesaglasnosti sa vladom Džibutija oko predložene lokacije i cene izgradnje baze, Ruska Federacija je konačno 6. decembra 2020. godine ozvaničila sporazum sa Sudanom i osigurala sebi uporište na afričkom kontinentu.
Sporazumu o izgradnji prve prekomorske vojne pomorske baze, od raspada Sovjetskog Saveza prethodilo je trogodišnje unapređenje odnosa, pre svega vojne i bezbednosne saradnje sa zvaničnim Kartumom. Sredinom novembra 2017. godine došlo je i do prvog nagoveštaja o potencijalnoj izgradnji ruskog uporišta u Sudanu, koje će osim luke podrazumevati i obuku sudanskih vojnika i snaga bezbednosti, i formiranje zajedničkih specijlnih timova za vojne aktivnosti. Tom prilikom, nakon sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Sočiju, tadašnji sudanski predsednik Omar el Bašir najavio je potencijalno otvaranje ruske pomorske baze na teritoriji Sudana, nazivajući je „ruskim ključem za Afriku“.
Будни российской ЧВК в Судане (голос за кадром). Не Южном, как анонсировалось ранее, а просто в Судане. На фиг нужен Южный, у него и выхода к морю нет. pic.twitter.com/qoSQ9I3ben
— Александр Коц (@sashakots) December 12, 2017
Međutim, usled drastičnog povećanja cena hleba, smanjenja subvencija, pranja novca i korupcije, Sudan su zahvatili nemiri koji su rezultirali smenom el Baširija 2019. godine. No, Rusija je zahvaljujući široko rasprostranjenoj mreži kontakata i posredstvom svojih plaćeničkih grupa (koje su primećene čak i tokom masovnih protesta u Kartumu) održala pregovore o izgradnji baze. Prema određenim izvorima, najamnici privatne kompanije PMC Vagner, koja se dovodi u vezu sa zvaničnom Moskvom, omogućili su nakon puča direktnu komunikaciju Moskve sa potpredsednikom Tranzicionog Vojnog Saveta, Muhamedom Hamadanom Dovalom, poznatijim kao general potpukovnik Hemeti. Zahvaljujući njihovoj umešanosti, Rusija je godinu dana kasnije uspela da zaključi sporazum sa novim predstavnicima vlasti Republike Sudana. Međutim, ovo nije prvi put da Ruska Federacija koristi nezvanične kanale i paravojne formacije, pre svega Grupu Vagner, za postizanje svojih spoljnopolitičkih ciljeva.
Sporazumom o izgradnji ruskog pomorskog logističkog centra na teritoriji Sudana regulisana je izgradnja logističkog centra (пункт материально-технического обеспечения – PMTO) u Flamingo zalivu, severno od glavne sudanske luke na Crvenom moru, Port Sudana. Punopravnost sporazuma predviđena je na 25 godina, uz mogućnost produženja na još 10 uz obostranu saglasnost zemalja potpisnica. PMTO se vodi kao logistički centar male veličine sa ekstrateritorijalnim statusom, u kojem je početno dozvoljen istovremeni boravak do 300 pripadnika oružanih snaga Ruske Federacije, uz mogućnost promene. Namena centra biće logistička, a njegova upotreba će biti dozvoljena samo u svrhe podrške ruskih vojnih operacija usmerenih ka održavanju mira i stabilnosti u regionu.
Logistički centar obuhvataće pomorsku i kopnenu površinu, kao i dokove. Na kopnenoj površini nalaziće se tri kasarne, jedan sanitarno-higijenski i jedan tehnički objekat. Dok na vodenoj površini istovremeno mogu biti usidrena do četiri vojna broda, uz mogućnost raspoređivanja i onih sa nuklearnim pogonom. Iako je sporazumom ograničen broj usidrenih brodova u PMTO, na celokupnoj pomorskoj teritoriji Sudana se na osnovu „Sporazuma o dvojakom ulasku vojnih bordova u luke Sudana i Rusije“ mogu nalaziti još tri vojna broda, uz prethodnu najavu, najmanje sedam dana pre dolaska i uz saglasnost Kartuma. Ovaj sporazum, takođe potpisan krajem 2020. godine biće na snazi pet godina, sa automatskim proširenjem na još pet. Sama mogućnost šireg prisustva ruskih vojnih brodova u teritorijalnim vodama Sudana ukazuje na to da u budućnosti možemo očekivati proširenje logističkog centra u Port Sudanu.
Pored prethodno pomenutih uslova, sudanske vlasti omogućile su Rusiji besplatan uvoz naoružanja i vojne opreme neophodne za formiranje logističkog centra, kroz svoje aerodrome i luke. Za potrebe odbrane PMTO, navedno je uspostavljanje sistema protivvazduhoplovne odbrane koji će za uzvrat, štiti i vazdušni prostor Sudana. Podvlačenjem ovog uslova, zvanični Kartum osigurao je sebi napredni sistem zaštite koji samostalno ne bi mogao da nabavi.
Ruska Federacija će takođe dozvoliti usidravanje sudanskih vojnih brodova u logistički centar, uz prethodno podneti zahtev, podržavaće sudanske napore u borbi protiv pirata i učestvovaće u združenim pomorskim operacijama potrage i spasavanja zajedno sa sudanskom ratnom mornaricom. Vojno-tehnička saradnja sa Rusijom u velikoj meri će doprineti razvoju oružanih snaga Sudana i pripremiće ih za učestvovanje u potencijalnim regionalnim sukobima.
Uzimajući u obzir prethodno navedene karakteristike PMTO, njenu veličinu, namenu i uslove korišćenja, veoma je teško ne porediti je sa nekadašnjom sovjetskom bazom u Tartusu u Siriji. Osnovana je 1971. godine kao PMTO srednje veličine, sa funkcijom podrške sovjetskoj pomorskoj floti stacioniranoj na Mediteranu. Padom SSSR i jačanjem ruskih interesa u Siriji, baza u Tartusu postepeno gubi funkciju logističkog centra i zvanično, 2017. godine, postaje vojna pomorska baza. Sam PMTO bio je polazna tačka za ruske operacije u Sirijskom građanskom ratu od 2012. godine i za pružanje podrške Asadovom režimu.
Kako su potrebe oružanih snaga rasle, za potrebe Ruske intervencije u Siriji 2015. godine formirana je vazduhoplovna baza Hmejmim u neposrednoj blizini Tartusa. Po uzoru na sirijski model, rusko pravo korišćenja sudanskog vazdušnog prostora i aerodroma otvara veliku mogućnost proširenja misije ruskih oružanih snaga u Sudanu. Ukoliko spoljni interesi Kremlja budu i dalje usmereni ka severoistočnoj Africi, možemo u budućnosti očekivati i formiranje vazduhoplovne baze u Sudanu.
Nakon više neuspelih pokušaja, Ruska Federacija je konačno uspela da postavi svoje korene na jednom od ključnih geopolitičkih položaja na svetu. Zauzimanjem centralnog položaja u Crvenom moru osigurala je svoje prisustvo u regionu koji predstavlja predmet interesa velikih globalnih sila. Do njihovog nadmetanja dolazi, pre svega, zbog značaja pomorsko trgovinske rute koju čine Suecki kanal, Crveno more, moreuz Bab el-Mandeb i Adenski zaliv ali i zbog plodnosti samog regiona. Velike sile svojim prisustvom osiguravaju siguran protok dobara kroz pomenuti transportni koridor i kontinuirano poslovanje svojih partnera i korporacija koje uzimaju učešće u obezbeđivanju resursa od velikog značaja iz nestabilnih zemalja u regionu poput nafte, ulja, gasa i zlata.
Središnja pozicija Sudana omogućava Rusiji kontrolu ključnih strateških tačaka u regionu, Sueckog kanala i Bab el-Mandeba. Ruski uticaj na severu Afrike će otvaranjem baze doći do posebnog izražaja. Zajedničko prisustvo ruskih oružanih snaga iz baza u Siriji i iz logističkog centra u Sudanu olakšaće realizaciju spoljnopolitičkih ciljeva zvanične Moskve, kao što su pružanje podrške najvažnijim regionalnim partnerima i uspostavljanje sebe kao globalne bezbednosne sile. Sa druge strane, blizina moreuza Bab el-Mandeb olakšaće podršku operacijama u Indopacifiku.
Budući da Ruska Federacija želi da preuzme vodeću ulogu u borbi protiv pirata u ovom regionu, formiranje logističkog centra u neposrednoj blizini ubrzaće procese snabdevanja. Dosadašnja borbena spremnost ruskih trupa koje su učestvovale u pomorskim operacijama protiv pirata nije bila na zavidnom nivou, jer je put do najbliže pomorske baze, u Tartusu, podrazumevao dugo putovanje kroz Crveno more i Suecki kanal. Geopolitički značaj blizine Bab el-Mandeba ogleda se u stvaranju protivteže velikim silama koje su formirale svoja vojna uporišta na samom vrhu Afričkog roga, najveći broj njih se nalazi na teritoriji Džibutija. Međutim, uzimajući u obzir da države poput Sjedinjenih Američkih Država, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva i Ujedinjenih Arapskih Emirata imaju više vojnih baza u regionu, ruske oružane snage će morati znatno da pojačaju svoje prisustvo kako bi mogle da im pariraju.
Logistički centar u Sudanu je prvi korak u formiranju ruskih uporišta na Afričkom kontinentu. Na osnovu izveštaja Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke, „Nove ruske ambicije u Africi“, trenutno su na snazi pregovori za obrazovanje vojnih baza u drugim afričkim zemljama, u Centralnoafričkoj Republici, Egiptu, Eritreji, Madagaskaru i Mozambiku.
Međutim, dovodi se u pitanje finansijski potencijal Ruske Federacije da realizuje izgradnju velikog broja prekomorskih baza. Iako je u Sporazumu sa Kartumom izdejstvovala korišćenje teritorije bez novčane naknade, kao i uvoz opreme i naoružanja kroz sudanske luke i aerodrome bez taksativnih troškova, Rusija se suočava sa drugim novčanim izdacima. Neki od njih jesu slabo razvijena energetska infrastruktura Sudana, kao što je slučaj i sa većim delom Afrike, logistički troškovi opremanja baze i njena sama izgradnja. Na primeru PMTO-Sudan možemo zaključiti da će nerazvijenost afričkih zemalja i ekonomska ograničenja Rusije definitivno usporiti njenu ekspanziju u regionu.
Još jedan od presudnih faktora za izbor Sudana kao sedišta pomorskog logističkog centra jeste njegov ekonomski potencijal, pomorske rute Crvenog mora i potencijala tržišta naoružanja severo-istočne Afrike. Kao što je prethodno navedeno Crveno more, zajedno sa Adenskim zalivom, moreuzom Bab el-Mandeb i Sueckim kanalom, čini jednu od najznačanijih pomorsko-trgovinskih ruta, kroz koju protiče oko 10 procenata sveukupne globalne trgovine. Stalno prisustvo ruskih trupa omogućiće zaštitu dobara od pirata, ali i ekonomskih interesa Rusije.
Republika Sudan leži na vrlo plodnom području koje obiluje zlatom, prirodnim gasom i naftom. S obzirom na to da Ruska Federacija svoju spoljnopolitičku strategiju, između ostalog, zasniva i na ekonomskim potencijalima inostranih zemalja, sasvim je logično interesovanje za prirodne resurse Sudana. Koristeći nestabilnu bezbednosnu situaciju, od početka razvoja bilateralnih odnosa ove dve države, primećen je porast ulaganja ruskih privatnih kompanija koje se dovode u vezu sa zvaničnom Moskvom i Grupom Vagner, u eksploataciju prirodnih resursa. Neki od primera su rudnik zlata ruske kompanije M Invest, otvoren 2015. godine i aktuelni pregovori za izgradnju ruske rafinerije nafte na teritoriji Sudana.
Iz prethodno navedenog možemo zaključiti da je logistička funkcija PMTO-Sudan u potpunosti zasenjena njegovim geostrateškim značajem. Nakon skoro tri decenije, Ruska Federacija izgradnjom pomorskog logističkog centra ukazuje na svoju rešenost za povratkom statusa globalne sile i svog uticaja u ključnom geostrateškom području, kao što je Crveno more. Dalje razvijanje ruskog prisustva u Sudanu i regionu koji ga okružuje, zavisiće od pravca daljeg razvijanja spoljnopolitičkog interesovanja Rusije, ali i vrlo nestabilne regionalne scene.
Idi nazad
